Izvor: Politika, 12.Sep.2012, 10:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pupin – naučnik, patriota, dobrotvor
Na izložbi „Mihajlo Idvorski Pupin – Stvaralačka koordinacija“ autorke Aleksandre Ninković-Tašić, koja je otvorena u Galeriji nauke i tehnike SANU, i neki današnji akademici i naučnici priznali su da su imali šta da saznaju o velikanu rođenom 1854. godine u Banatu
Pupin je pomagao formiranje najvećih naučnih udruženja u Americi i bio je jedan od dvanaest osnivača „NASA”. Izabran je za predsednika Njujorške akademije nauka, a takva počast nije ukazana nikome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko nije rođen na tlu SAD. Smatra se jednim od pet najvećih profesora američkih univerziteta. Dobitnik je Pulicerove nagrade.
Na sinoć otvorenoj izložbi „Mihajlo Idvorski Pupin – Stvaralačka koordinacija“ autorke Aleksandre Ninković-Tašić, i neki današnji akademici i naučnici priznali su da su imali šta da saznaju o velikanu rođenom 1854. godine u Banatu.
U Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti izložena je arhivska građa, fotografije i knjige koje su vezane za Pupinov život i rad, a srce postavke, kako je navela autorka, čine panoi koji posetiocima, kroz citate i do sada nepoznate činjenice pokazuju da je Pupin imao svestrana interesovanja.
Pomagao je Beogradski univerzitet, Maticu srpsku, Akademiju nauka, Kolo srpskih sestara. Vojislav Ilić, Paja Jovanović, Jovan Cvijić, Uroš Predić, Ivan Meštrović... stvarali su i zahvaljujući njegovoj pomoći.
– Postoje tragovi o više od 800 Pupinovih donacija ili slučajeva kada je bio mecena ili zadužbinar. Ta dobročinstva ga svrstavaju u red izuzetnih ljudi koji treba da nam budu uzor – navela je Ninković-Tašić.
Nikada nije dozvoljavao da mu se odaju posebna priznanja osim ona za nauku, jer je govorio je on „samo prost radnik koji po nekad štrpne od svog rada kako bi pomogao svojoj zemlji u najtežim trenucima”.
– Znao je da ceni znanje kao najvišu vrednost. Znao je da put znanja nije lak i da treba pomoći. Iako je po znanju i osobinama bio Amerikanac, nikada nije zaboravio svoju domovinu. Kada je dobio poslednji od dvadeset doktorata, a on je bio od Beogradskog univerziteta, zahvalio se dirljivo, jer je to razumeo kao veliki dar svoje zemlje. Lobirao je ne samo za političke i istorijske, već i za kulturne interese svog naroda – otkrivaautorka detalje iz Pupinovog života.
I dok u SAD učenici čitaju njegovu autobiografiju kao obaveznu literaturu, posetioci izložbe u narednih mesec dana moći će bolje da upoznaju Pupina u okviru programa „Pupin izbliza”, ali i predavanja i radionica posvećenih ovom naučniku.
D. Aleksić
objavljeno: 12.09.2012.
