Izvor: Politika, 11.Maj.2013, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povećati broj gimnazijalaca
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja svakog juna upućuje direktorima srednjih škola zahtev da zajedno s predstavnicima lokalne samouprave, tržišta rada i sindikata utvrde potrebe za kadrovima koji bi trebalo da se školuju u njihovoj sredini. Dopis upućujemo godinu dana pre upisa učenika, tako da u lokalnim samoupravama imaju dovoljno vremena da utvrde potrebe za profilima zanimanja. Posle ovoga direktno proveravamo da li je i kako ova obaveza u svakoj lokalnoj sredini ispunjena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kada negde konstatujemo da planiraju novi masovan upis srednjoškolaca za suficitarna zanimanja (na primerekonomskih i pravnih tehničara), od njih dobijamo objašnjenje: ako smanjimo upis đaka u ove škole, oni će, u potrazi za istom školom, otići u drugi grad. Bolje je, kažu oni, da su deca na tržištu rada sa određenim kvalifikacijama, makar i za trenutno slabo tražena zanimanja, nego da su bez škole. Treba znati i to da mnogi đaci posle srednje škole upisuju fakultet, tako da im je srednje obrazovanje samo jedna stepenica na tom putu. Pa i ako ne upišu fakultet i ne zaposle se, oni će se kasnije odlučiti za prekvalifikaciju i tako će ipak rešiti svoj problem.
Ministarstvo, zajedno s nemačkom organizacijom GIZ i uz donaciju nemačke vlade, radi na projektu koji treba da doprinese promenama u školovanju za zanatske profile za koje postoji slabo interesovanje. Analiziraju se postojeći profili (ukupno ih je 237) a srodni grupišu. Na primer, neko je završio samo za instalatera grejanja a mogao bi da bude osposobljen i za – vodoinstalatera. Dobili bismo dva zanimanja u jednom. Sličan postupak je moguć s nizom drugih profila, a u toku je i izbor škola u kojima će biti započet ovaj proces. Prednost imaju škole u kojima je spajanje profila moguće i sredine u kojima već postoje odgovarajuća preduzeća.
Razmišlja se i o većim podsticajima za učenike za upis, jer poslodavac bi mogao da ih delimično stipendira. Time bi se đaci vezali za dotična zanimanja i za samo preduzeće, a društvo bi tako moglo da računa na stručnu radnu snagu, jer ne bi to više bili oni do kojih se dolazi prekvalifikacijom.
Razlog za forsiranje ekonomsko-pravnih usmerenja treba tražiti i u školskim kolektivima, jer nastavnici procenjuju da će, ako dođe do gašenja škola, postati tehnološki višak. Isto je i za odeljenja koja postoje u mešovitim školama, tako da imamo, na primer, po jedno odeljenje ekonomskog profila u okviru mašinske škole. Mi smatramo da nova mreža ne bi trebalo da toleriše ove mešovite škole jer time se gubi kvalitet obrazovanja. Takođe nam je cilj da, u skladu sa Strategijom obrazovanja, udeo gimnazija u odnosu na srednje stručne škole bude 40 prema 60. Sada je gimnazija 22 odsto.
Važan deo promena u srednjoškolskom obrazovanju čine ogledna odeljenja koja bi trebalo da prate modernizaciju mnogih profila. Na primer ako smo i dosad školovali, recimo, auto-električare, a pokazalo seda njihovi nastavni programi nisu potpuno osavremenjeni, nastava se mora osvežiti predmetima koji to omogućavaju. Auto-električar u oglednom odeljenju treba da poznaje i da popravlja instalacije najsavremenijih automobila.
U ministarstvu je uočeno i to da đaci uglavnom forsiraju četvrti stepen obrazovanja, što je jedan od razloga zbog čega se svršeni osnovci retko opredeljuju za pojedina proizvodna zanimanja, inače tražena na tržištu rada (zavarivači, tesari, mesari, armirači...), za koja je dovoljan treći stepen. Međutim, preduzeća do ovih radnika dolaze prekvalifikacijom i to je ono što mi kao predstavnici odgovarajućih vladinih resora možemo da učinimo.
Nesklad između zanimanja koja se traže i onoga što najčešće obrazujemo ne možemo, međutim, bitno smanjiti administrativnim merama. Moramo da se pomirimo s činjenicom da smo u periodu tranzicije, da su mnoge firme privatizovane i ugašenei da je jedini put izlaska iz krize u otvaranju mnogih novih preduzeća, samim tim i novih radnih mesta.
Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Dr Zoran Kostić
objavljeno: 11.05.2013.
