Izvor: Politika, 30.Okt.2012, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička banka
Prvi čin spasavanja onoga što se još moglo spasti od Agrobanke okončan je prošle nedelje usvajanjem propisa po kome ta, već bivša, banka postaje deo Poštanske štedionice u kojoj su klijenti već od juče mogli da dođu do svojih para. Da li će taj „brak iz računa” doneti profitnu sreću partnerima – ostaje da se vidi. Država, kao navodadžija i kum, moraće da se i za to postara. Samo da se na kraju priče kao stari svati ne nađu građani Srbije kao poreski obveznici.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Drugi čin ove naše bankarske drame, takođe je, bar formalno, okončan time što se Bojan Pajtić, predsednik Vlade Pokrajine Vojvodine, izborio za dokapitalizaciju „svoje” Razvojne banke. I to u direktnom sučeljavanju sa ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem, koji ima pozamašno iskustvo u zatvaranju domaćih banaka. Dinkićevi „saveti”, da nije ekonomski opravdano, dokapitalizovati banku u kojoj je čak 75 odsto potraživanja nenaplativo, naišli su na odbijanje pojedinih vojvođanskih poslanika, a i čelnika te pokrajine, kao zrak od ogledala.
Posebna priča u tome je Narodna banka Srbije. Iz saopštenja centralne banke otvoreno se priznaje nemoć da zavede red u jednoj od „svojih” banaka, jer eto „akcionar (Vojvodina) ima učešće u kapitalu veće od 50 odsto” i da ona po tom osnovu ne može da utiče na njegovu odluku o novoj dokapitalizaciji od 150 miliona evra. To što Razvojna banka Vojvodine samo u imenu slovi kao razvojna, a inače je komercijalna kao sve banke u ovoj zemlji, i uz to loše radi, za NBS je od sporednog značaja. NBS ne bi da se meša u svoj posao i da toj banci koja „baštini” gubitke i zloupotrebe nekadašnje Metals banke, oduzme dozvolu za rad.
Šta to govori?
Da u političkoj podeli vlasti, pa i u autonomiji ove pokrajine, ima nešto što je više od pukog inata. Ima tu nešto mnogo više od uverenja da se prohtelo Pajtiću da ima i svoju banku.
To su, pre svega, političke, a potom i društveno-ekonomske pretpostavke u sistemu Srbije, po kome je moguće da se isforsira opstanak jedne regionalne, gotovo političke banke na čiji rad ni Skupština Srbije, kao zakonodavno telo, ni NBS, kao centralna monetarna vlast, ne mogu da utiču iako posluje na njenoj teritoriji. Da li takvi aršini važe za neku banku u Nišu, Kragujevcu ili Čačku? Ceo ovaj posao, kako god se okončao, sa obveznicama na 30 godina, neće moći naravno da prođe bez aktivne uloge države Srbije i NBS. Jer, obveznice su jedno, a živ, likvidan novac nešto sasvim drugo. I za to će se naći rešenje. Ko će ga i koliko platiti – još ćemo se presabirati, jer tolike pare, ma koliko Vojvodina bila bogata, treba izneti na sunce.
I u celoj ovoj, ponajmanje, bankarskoj priči ima jedan detalj koji, možda, otklanja sve bojazni i nedoumice. U saopštenju iz te banke uoči završnice u Skupštini Srbije ističe se, između ostalog, „da Razvojna banka Vojvodine ima ogromnu i vrednu imovinu i da je jedina banka sa sedištem u Novom Sadu i regionalnom orijentacijom”. Tačka. Kraj.
Slobodan Kostić
objavljeno: 30.10.2012.
.jpg)
