Izvor: Politika, 04.Okt.2012, 12:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odškrinuta vrata za nuklearke u Srbiji

Od 2015. preispitivaće se odluka o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana, za šta se zalažu naučnici „Vinče”

Da li je avet Fokušime počela da bledi i da li Srbija ipak razmatra mogućnost da se upusti u avanturu nuklearnog energetskog biznisa na svojoj teritoriji ili u susedstvu?

Vrata ovoj dilemi, otvorio je predsednik SANU Nikola Hajdin, izjavom da će se u Srbiji, od 2015. godine, preispitivati odluka o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u našoj zemlji.

Dok grupa profesora Naučnog instituta „Vinča”, već dvadesetak godina pokušava da utiče na ukidanje moratorijuma, kojim je još stara Jugoslavija rekla istorijsko „ne” izgradnji nuklearki posle apokaliptičke nesreće u Černobilu aprila 1986. godine, dotle ekologisti uveravaju kako bi nuklearka na našem tlu dovela Srbiju na rub katastrofe zbog najmanje dve stvari: radijacije poput one u Japanu ili Ukrajini i problema sa skladištenjem opasnog radioaktivnog otpada.

U Ministarstvu energetike nisu želeli da komentarišu izjavu akademika Hajdina, ukazujući da je trenutno prednost data izradi plana prioriteta investicija u energetici, pre svega obnovljivih izvora energija i daljeg proširenja kapaciteta postojećih termoelektrana. U ovom ministarstvu, upućeni sagovornik kaže za „Politiku” da bi odluku o saradnji u izgradnji zajedničkih nuklearnih kapaciteta u okruženju morala da donese vlada.

Naučni rukovodilac Laboratorije za fiziku Instituta „Vinča”dr Nebojša Nešković zalaže se za sprovođenje odluke Vlade Srbije o dekomisioniranju reaktora RA u institutu, odnosno o njegovom trajnom stavljanju van pogona.

Taj posao bi koštao sigurno više od 100 miliona evra. Takođe, prema postojećem zakonu, neophodno je do 2019. godine izgraditi trajno odlagalište radioaktivnog otpada u Srbiji. Za to je, takođe, sigurno potrebno više od 100 miliona evra. Nešković zato ne veruje da će naša država u dogledno vreme moći sama da izdvoji ta sredstva.

– Mi smo zato predložili da se dekomisioniranje reaktora RA i izgradnja trajnog odlagališta radioaktivnog otpada daju nekoj zapadnoj kompaniji koja bi ih prihvatila kao preliminarne poslove u okviru izgradnje prve nuklearke u Srbiji. Mi smo o tome već razgovarali sa predstavnicima francuske kompanije „Gaz de Franse suez” – ukazuje Nešković.

On kaže da je kod nas pitanje izgradnje nuklearke, koja bi trajala najmanje 15 godina, pitanje tehnološkog razvoja, ali i političke stabilnosti i geostrateške ravnoteže. Nešković, naime, smatra da je Srbija postigla odličan aranžman ulaskom u gasovodni projekat „Južni tok”, ali da bi, upravo zbog geostrateškog balansa, trebalo razmotriti ulazak u nuklearni biznis sa nekom zapadnom zemljom.

– Srbija sa Rusima radi i na završavanju izgradnje Akceleratorske instalacije Tesla u Institutu „Vinča”, što je od strateškog značaja za zemlju – kaže Nešković.

Da podsetimo, ministar Milutin Mrkonjić je razgovarao sa predstavnicima ruskog državnog giganta „Rosatom”, o mogućoj srpsko-ruskoj saradnji u oblasti nuklearne energije i učešću u rusko-bugarskom projektu, izgradnji nuklearne elektrane „Belane” u Bugarskoj.

Geopolitički analitičar Dragomir Anđelković, slaže se sa ocenom da bi, u slučaju da Srbija u saradnji sa Rusijom izgradi nuklearnu centralu, mogla biti narušena strateška stabilnost.

– To pitanje treba ostaviti za drugu ili treću deceniju ovog veka – kaže ovaj geopolitički analitičar.

Naučni savetnik dr Ilija Plećaš iz Instituta „Vinča” ističe da siromašna Srbija mora ostati u kontaktu sa visokim tehnologijama.

– Imali mi nuklearke ili ne, moramo imati znanje. Srbija u svom bliskom okruženju ima 15 nuklearnih elektrana. Svaka havarija koja bi se dogodila na elektranama u okruženju, vrlo brzo bi se, najviše za sat, osetila u Srbiji, noseći sa sobom i sve posledice koje jedan nuklearni incident može da proizvede – kaže Plećaš.

Računica nuklearaca je jasna: izgradnja nuklearne eklektrane, poput one u Krškom, košta oko dve milijarde dolara igodišnje proizvede 500 kubnih metara nisko i srednje radioaktivnog otpadnog materijala. Sa druge strane, termoelektrana slične snage, proizvedi milione tona ugljen-dioksida, sumpor-dioksida, prašine i letećeg pepela.

Dakle, možemo da biramo: ako nas ne otruje radijacija, otrovaće nas ugljen-dioksid. Ako se odlučimo za radijaciju, ni tu posao nije završen, jer sledi još teža dilema: sa kim sklopiti posao – sa zapadom ili istokom?

Aleksandar Apostolovski

-----------------------------------------------------------

Zeleni za produženje moratorijuma

Narodni poslanik i predsednik partije Zelenih Srbije Ivan Karić ističe da se ta partija zalaže za produžavanje moratorijuma.

– Japanska tehnologija je možda najsavršenija, ali nije izdržala zemljotres i cunami. Nuklearne elektrane u Evropi prolaze kroz rigorozne mere ispitivanja i većina njih ne bi izdržala ozbiljan zemljotres. Nadam se da izjava Hajdina neće uticati na zvaničnu politiku vlade koja podržava moratorijum – kaže Karić.

objavljeno: 04.10.2012

Nastavak na Politika...