Izvor: Politika, 26.Apr.2012, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrazovanje – najveći gubitaš
Taj gubitak je zapravo nemerljiv, jer se ne završava na vratima škola
Kada bi 35 odsto proizvoda bilo kog preduzeća bilo felerično, s greškom, ono bi bankrotiralo. Osim ako nije javno preduzeće u Srbiji koje bi uprkos tako katastrofalnim rezultatima država spasavala radi očuvanja socijalnog mira. To je ono što nam se dešava kada je u pitanju obrazovni sistem.
Trideset pet odsto učenika koji završe osnovnu školu je funkcionalno nepismeno! To je zvanični podatak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od koga je možda gori jedino onaj da u Srbiji živi više od 230.000 nepismenih, skoro jedan milion sa nezavršenom i 1.500.000 sa završenom samo osnovnom školom. Da podsetim, 35 odsto od onih koji su školu završili su funkcionalno nepismeni pa možda i ne mogu da pročitaju svedočanstva koja su dobili!
Obrazovni sistem je apsolutno najveći gubitaš u Srbiji. Taj gubitak je zapravo nemerljiv jer se ne završava na vratima osnovnih škola. Posledica te loše „proizvodnje” je dugoročno pogubna po celo društvo jer uslovljava prirodu naše ekonomije i njen razvoj. Manjak kvalitetno obrazovnih „ljudskih resursa” razlog je naše nemoći da uhvatimo priključak sa modernim tehnologijama ili, kako se to danas kaže, da „zadovoljimo potrebe tržišta”. Ja naravno ne mislim da obrazovni sistem treba da našu decu, učenike i studente, priprema za tržište. Treba da ih osposobi za život u kome je tržište samo jedan njegov deo.
Intenzivno razgovaram sa različitim učesnicima u obrazovnom procesu. Nastavnici su svesni ćorsokaka u kome se nalaze. Oni koji kvalitetno i posvećeno obavljaju svoj posao ne dobijaju za to zaslužene nagrade već su izloženi podsmehu i opstrukciji svojih kolega. Jedno ispitivanje je pokazalo da samo 25 odsto nastavnika uspešno obavlja svoj posao. Stručno usavršavanje služi da se sakupi propisani broj poena a novostečena znanja najčešće se uopšte ne primenjuju u nastavi. Zato još uvek u školama, a nažalost i na mnogim fakultetima, nema interaktivne nastave, dijaloga i kritičkog mišljenja, prava na grešku iz koje se najbolje uči.
Grupa mladih Roma koja je završila srednje stručne škole sa zadivljujućim mirom i opravdanim prezirom prema sistemu opisivali su mi svoje školovanje. „Ocena za Roma je dvojka. Nastavnici nas uopšte nisu slušali. Jedinicu ne daju da ne bi bili optuženi za diskriminaciju a učio – ne učio, znao ili ne znao, više od dvojke ne dobijaš zato što si Rom.”
Nastavnici se žale da su poniženi, da više ne uživaju društveni ugled kao nekada. Pri tom smo upravo saznali da su direktori i profesori u 80 škola „lažirali” rezultate maturskih ispita! Niko nije otpušten zbog tog falsifikata. Samo su „strogo opomenuti” budućom „strogom kontrolom” od Ministarstva prosvete i nauke i Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja! Profesorima Pravnog fakulteta u Kragujevcu koji su pre nekoliko godina uhapšeni zbog primanja mita nikada nije suđeno, a onda se kobajagi skandalizujemo kada mladi čovek, da bi dobio stipendiju, falsifikuje ocene u svom indeksu. On samo pokazuje da je dobar đak koji ume da upotrebi vaspitanje koje je dobio od onih koji falsifikuju i da poštuje zakone kao pravnici koji su tražili mito.
Gubljenju društvenog ugleda „zaposlenih u prosveti” doprinose i mnogobrojni sindikati koji zastupaju njihove interese jer su plate jedini interes zbog koga su do danas protestovali i štrajkovali. Ne sećam se da su ikada tražili poboljšanje uslova nastave ili stručno usavršavanje kako bi svojim učenicima i studentima ponudili znanja i veštine sa kojima će sebi obezbediti pristojan život. Mogu da se opkladim da će i sledeća školska godina opet početi štrajkom, država će još jednom pristati na ucene da bi smirila i radnike u prosveti i roditelje, a učenici i studenti će trpeti štetu zbog koje će jednog dana iz škola izaći kao već pomenuti „proizvod s greškom”.
Ova kritika državnog nije zagovaranje privatnog obrazovanja kao što to čini Ministarstvo prosvete i nauke svojim poslednjim odlukama. Naprotiv. Ovo je još jedan poziv da se poboljšanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima postavi kao prvorazredni državni i nacionalni interes. U Srbiji obrazovanje to nije bilo a po onome što izbori najavljuju samo za retke će to i biti.
Država koja ne misli o obrazovanju ne misli o mladima. Država koja ne misli o mladima ne misli o svojoj budućnosti.
Miljenko Dereta
objavljeno: 26.04.2012.
