Izvor: Blic, 13.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neću da budem nečija svraka
Neću da budem nečija svraka
Pesnici o njoj rado pišu. Kritičarima je mila. Publici dopadljiva. Vrcavih ideja… Neke njene kolege joj zameraju štošta, čak pripisuju čvrstu vezu s establišmentom… A ona, slikarka Slobodanka Rakić Šefer, misli da joj je Bog dao premalo telo za ogromnu energiju. Kad nije podržala lex specialis, stavljena je na crnu listu RTS-a. Videvši da njive vape za setvom i žetvom, shvatila je da je sistemu došao kraj. I, konačno, posle 24. septembra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potpisala krivičnu prijavu protiv Miloševića. 'Nešto o meni plavo' naziv je njene nove izložbe. Za 'Blic' bi mogao da glasi 'Nešto o meni lično'. I šta je istina o vama?
- Dvolični odnos javnost prema meni prati me od prvih dana Akademije. Kada sam uoči prijemnog Cuci Sokić pokazala moje prve plave akvarele, savetovala me je da sa njima ne konkurišem, jer je plava boja previše lična, a kad bi neko bio previše ličan, smatralo se da je prezreo za Akademiju, i bivao je odbijen. Nisam poslušala. Uradila sam čak pet plavih slika koje je prof. Dragan Lubarda uzeo, nastavivši i tokom studija da ih slikam, ali krišom… Kako ste se izborili da vaša individualnost ne bude ugušena?
- Dešavalo mi se da me prof. Kečić podrži u radu na belim slikama, onda dođe prof. Srbinović i kaže: 'Oh, Gospode!' Videlo se da je zbunjen. Posle tri dana obiđe me ponovo, ali više ne sam. S njim su prof. Čelić, prof. Petrović i, naravno, uzbuđeno-ponosan prof. Kečić. Bila sam presrećna. Počeo je da pada prvi sneg, i ja sam tada prvi put odahnula uradivši totalno belu sliku - 'Muzej pod snegom'.
S kritičarima gotovo da niste imali trzavica. S kupcima je išlo glatko. Da li ste komercijalni?
- Nikako! Taman kad sam došla do slike_arhiva koja je prihvaćena, i to po celoj Jugoslaviji, počeli su performansi. Ja sam slikala pčele, školjke i zvezde, stalaže i sofre, drugi su radili eksperimente, ali svi smo hteli da iskočimo iz svoje kože. Svi smo hteli u svet… Meni se dopadao pop-art, ali nisam imala srca da napustim moje belo i plavo. Hvala Sreti Bošnjaku. On mi je savetovao da ostanem to što već jesam, i ne prihvatam proameričke i proevropske trendove: 'Na žalost, vi ste sada na marginama, ali klima je takva. Zadržite sebe, ovo će sve proći'. Da li je to razlog što nikad niste dobili nijednu vrhunsku nagradu?
- Mislim da sam čak devet puta za njih nominovana. Na primer `87, predložena sam za nagradu Oktobarskog salona. Dobija je Aleksandar Cvetković, jer su njegove slike_arhiva bile opšte mesto, u Americi ! Pa `86 za Zlatnu paletu ULUS-a prođe pročišćena slika Milice Kojčić, a moja puna poezije - ne... Ipak, mnogi misle da ste sjajno prolazili u doskorašnjem sistemu, da ste bili redovan gost kolonija i da su vam dela u kabinetima političara…
- Idem redom. Kolonije su najniži vid izrabljivanja umetnika. Za sto maraka, koliko staje pansion umetnika, i još pedeset, materijal, svi ostavimo recimo sliku trenutne tržišne vrednosti od 500 do 1000 maraka. Zato se kajem što sam u mnogima bila. Najradije bih da ih sve zaboravim… Boraveći u kolonijama mi sami sebi sečemo granu na kojoj sedimo.
Što se pak tiče priča o mojim delima po kabinetima, ne krijem da su kod mene, u onoj pređašnjoj Jugoslaviji, dolazili hrvatski admirali i generali zbog amfora u neuobičajenom konteksu mojih slika. Iz svog džepa su plaćali slike_arhiva. Ne zaboravimo, tada su generali dobro živeli… Čudilo ih je da ja Mačvanka slikam morske zvezde. Dok su drugi dobijali nagrade ja sam grickala nokte… Nisam imala otkupe. Jeste li imali ponude da se približite dojučerašnjoj vlasti?
- Dobijala sam ponude, ali sam s gnušanjem odbijala. Ne treba meni ničiji krov, niti da budem nečija svraka. U moj atelje od 25 kvadrata uselili su potpukovnika koji je pobegao s Kosova, izbacivši mi sva dela na trotoar. Jedanaest puta odluku civilnog suda, koja je bila u moju korist, stopira general Ojdanić. Znači li to da ste u doskorašnjoj državi bili gubitnik?
- Od ove prethodne ništa nisam dobila. Ni od one pređašnje, osim mini ateljea, ali smo onda bar svi mi imali šansu da zaradimo, putujemo i pristojno živimo. Budite do kraja otvoreni. Gde slikate?
- U ćošku dnevne sobe. Zato i ne radim velike formate, nego do metar, jer ne mogu da pomerim štafelaj. Zato često menjam teme - da ne padnem u zamku istog pogleda ili klišea. Tim povodom mnoge vaše kolege tvrde da je vaše slikarstvo kič…
- Tačno je da volim da se šetam do ivice kiča, ali znam da imam toliko talenta da mogu da kombinujem sve moguće boje, a ne zapadnem u kič. Ja sam ta mera. Znam ja šta ljudima smeta. To je lepo rekao Đorđe Kadijević. Imam višak emocija. Ali, ne stidim se toga. Ko danas kupuje vaše slike_arhiva?
- Njih često nazivaju novokomponovanim bogatašima, ali oni to nisu. Oni su dojučerašnji referenti koji su otišli iz državne službe i otvorili svoje firme. Svi oni koji žele moje slike_arhiva su vrhunski intelektualci - ne nose zlatne kolajne! Nema dana da me neko od njih ne nazove. Zajedno čekamo bolja vremena. Dogovaramo se o ratama. Nikad nisam videla gomilu novca na jednom mestu... Moje kolege konačno moraju da se pomire s tim da neko od nas mora biti uspešan, na naš način. Mislite li da je to razlog njihove podozrivosti prema vašem delu?
- U pitanju je čista ljubomora. Govorili su i o delu Miće Popovića da je pamflet - pa nije. Za Milića od Mačve da radi kič - a svet ga uvažava. Za Olju Ivanjicki, koješta - a ona je prva dama nešeg slikarstva. Oni su naši vrhunski stvaraoci. Promene podrazumevaju da menjamo svest o sebi samima. Da li biste počeli od sebe?
- Stalno se preispitujem. Nisam zadovoljna onim što naš predsednik sada čini. Mnogo toga sebi uzima za pravo. Nisam zbog toga cvokotala na ulici. Iz svoje blagorodnosti, brani porodicu Milošević i vrhove vojske, a zaboravlja na majke koje su oni zavili u crno, od Slovenije do Kosova, na brojne srpske porodice koje su ostale bez muškog potomka. Suviše radi u rukavicama. Zbog toga, uostalom, ja ne mogu u svoj atelje. Želite li da kažete da za njega niste glasali?
- Ja sam glasala za promene. Ako baš hoćete da znate, kad budem mogla da biram, glasaću za Zorana Đinđića. Zbog čega?
- Odgovara mi zato što je hrabar, pomalo agresivan, pomalo ciničan - a objektivan. Kao gazda?
- Nazovite ga kako hoćete, ali nama takav treba.
Milena Marjanović
