Izvor: Politika, 18.Mar.2015, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivičari traže izmene ZKP
Na udaru kritike Zakonik o krivičnom postupku, u delu koji reguliše tužilačku istragu, postavljanje branioca po službenoj dužnosti, sporazum o priznanju krivice, trajanje pritvora i prisluškivanje...
Advokatska krivična unija Srbije pokrenula je inicijativu za izmenu Zakonika o krivičnom postupku jer smatra da je njegova primena, zbog neusklađenih odredaba i suprotnosti sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, veoma teška, a u nekim delovima i nemoguća.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Unija, koju čine najpoznatiji srpski krivičari, smatra da je njihov „osnovni alat” ZKP potrebno izmeniti u delovima koji se odnose na tužilačku istragu, postavljanje branioca po službenoj dužnosti, sporazum o priznanju krivice, trajanje pritvora i odredbe koje regulišu prisluškivanje.
– Očigledno je da se način na koji se sprovodi tužilačka istraga pokazao kao loš i da se timeumanjuje ranije dostignuti nivo ljudskih prava, što je zabranjeno sa aspekta načela pravne sigurnosti, kao temelja demokratije. Svakodnevno se pojavljuju praktično nerešivi problemi u primeni ovog zakonika – kaže Zora Dobričanin-Nikodinović, član AKUS.
Unija smatra da je neophodno uvođenje žalbe protiv odluke o sprovođenju istrage i na taj način od samog početka uspostaviti sudsku kontrolu krivičnog postupka. Advokati su na tribini na Pravnom fakultetu u Beogradu ocenili da je neodrživo sadašnje zakonsko rešenje u kojem nema nikakve sudske kontrole istrage,a prva kontrola postoji u slučaju da bude izjavljen odgovor na optužnicu. U skraćenom postupku odložen je sve do glavnog pretresa.
– Advokata po službenoj dužnosti okrivljenom postavlja tužilac.Nelogično je da on sebi bira protivnika. Uočili smoda tužioci to rade po svom nahođenju i bez ikakvog reda, umesto da branioca po službenoj dužnosti određuje sud po redosledu sa spiska koji dostavlja Advokatska komora, kako to zakon i predviđa – dodaje sagovornica.
Članovi AKUS traže da prepoznavanju mora prisustvovati branilac, što sada nije slučaj,jer se time narušavaju sva načela postupka, a posledice mogu biti trajne i dalekosežne. Kao poseban problem, prema stavu najpoznatijih srpskih advokata,pokazalo se trajanje pritvora u nedogled, nakon vraćanja optužnice radi dopune istrage. Tako pritvor u istrazi često prevazilazi maksimalan rok od šest meseci koji ZKP propisuje.
AKUS traži i hitne izmene odredaba koje regulišupostupanje sa prikupljenim materijalom prilikom sprovođenja posebnih dokaznih radnji za koji tužilac oceni da ga neće koristiti u postupku ili da protiv prisluškivane osobe neće uopšte zahtevati vođenje postupka.
Advokati smatraju da u sadašnjojzakonskoj odredbiu kojoj piše da sudija za prethodni postupak „može obavestiti” osobuprema kojoj je sproveden tajni nadzor komunikacija, treba da stoji „obavezan je da obavesti”.Toj odredbi trebalo bi, prema stavu AKUS, dodati i pravo neosnovano prisluškivane osobe da prisustvuje uništenju materijala dobijenog nadzorom komunikacija. U suprotnom, ocenjuju u AKUS, duboko se zadire u privatnost i ozbiljno umanjuju ljudska prava.
AKUS čine advokati koji su poznati kao branioci u procesima za koje vlada najveće interesovanje javnosti. Među njima su Zoran Ateljević, Borivoje Borović, Goran Petronijević, Krsto Bobot i drugi.
Dorotea Čarnić
-------------------------------------------------------------
Ugrožena samostalnost tužilaca
Skupština Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije izdala je deklaraciju u kojoj je ocenila da dosadašnja reforma pravosuđa nije donela očekivane i željene rezultate jer se „nedozvoljenim pritiscima neretko ugrožava samostalnost javnog tužilaštva”.
U prilog toj tvrdnji udruženje navodi da tužioci rade u atmosferi nesigurnosti što je posledica opšteg reizbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca kao najgrubljeg kršenja Ustavom proklamovanog načela stalnosti funkcije.
Udruženje u Deklaraciji o vladavini prava navodi da je materijalni položaj nosilaca javnotužilačke funkcije pogoršan zbog smanjenja plata i ukidanja prava na naknadu za odvojen život, kao i da postoji najava daljeg pogoršavanja materijalnog položaja.
Tužioci smatraju da je primena novog Zakonika o krivičnom postupku donela nove probleme, jer je delokrug poslova javnog tužilaštva znatno povećan, dok je broj zamenika javnih tužilaca i dalje nedovoljan, piše se u deklaraciji koja je usvojena 14. marta.
Predstavnici udruženje su naveli i da su troškovi javnog tužilaštva previsoki, pristup građana pravdi nejednak i otežan, a prava oštećenog svedena na minimum, čime je i pravo na pravično suđenje ugroženo.
Tanjug
objavljeno: 18.03.2015.
