Izvor: Telegraf.rs, 21.Jun.2017, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati oduševljeni srpskim projektom “500 zadruga u 500 sela”: Veliki intervju s ministrom Krkobabićem (FOTO)
Specijalizovani hrvatski novinari, kao i poljoprivredni stručnjaci oduševljeni su sa idejom o razvoju 500 zadruga u 500 sela, projekat koji po ovlašćenju tadašnjeg premijera, a sada predsednika Aleksandra Vučića vodi Milan Krkobabić, ministar bez portfelja. Tim povodom, Agrobiz je uradio intervju sa Krkobabićem, u kojem pre svega bilo reči o merama koje će Srbija preduzeti kako bi mladi ostali da žive i rade na selu, te kako pokrenuti privredni razvoj.
Vlada Srbije i Vi započeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << ste razvojni projekt u kojem planirate u tri godine pokrenuti ili revitalizirati 500 zadruga u 500 srpski sela. Šta želite s tim projektom?
Vlada Srbije pokreće novu razvojnu politiku uravnoteženog regionalnog razvoja, što je imperativ kako bi se u budućnosti dobila bitka za ruralne prostore koji su, kako kod nas u Srbiji, tako i kod vas u Hrvatskoj, sve napušteniji. Rešenje za opstanak sela i poljoprivrede nalazi se u udruživanju proizvođača i u osnivanju zadruga. Od 4.700 sela u Srbiji, 1.200 lagano nestaje i upravo zbog toga treba preduzeti praktične i konkretne mere kako bi mladi ostali da žive i rade na selu.
Kad sam pokrenuo ovaj projekt ključno je bilo definisati organizacijski oblik tj. kako na najbolji način pokrenuti privrednu aktivnost na prostorima koji su sve prazniji i odakle nam odlazi stanovništvo. Zadruge u EU savršeno funkcionišu, a i mi imamo dugo tradiciju, koja se na žalost, kroz godine izgubila. Pokretanje 500 poljoprivrednih ili zemljoradničkih zadruga samo je jedan dio šire strategije, jer imamo u planu u budućnosti raditi i na razvoju socijalnih, kulturnih, uslužnih, radničkih zadruga. Konačno i štednokreditnih, koje bi trebale finansirati ove nabrojane, kao što to je to praksa u brojnim razvijenim EU zemljama, gde one sjajno funkcionišu i nemaju veze s našim poimanjem i shvatanjem zadruga.
Zadrugarstvo je legitiman oblik vlasništva, a zadruge jako dobar oblik organizacije proizvođača, koji udruženi mogu napraviti više nego samostalno kao usitnjeni mali proizvođači. Na našim prostorima zadruge imaju dugu tradiciju, a dovoljno je reći da je primera radi još u 19. veku u Bačkom Petrovcu, koji je tada bio deo Austro-Ugarske monarhije, osnovana treća zadruga u svetu. Želimo zadrugarstvo postaviti na noge kao jedan važan vid privredne aktivnost, a odlučili smo krenuti od poljoprivrednih. To je naš početak bitke za selo, možda i za manje varošice koje nam ostaju sve praznije jer nam mladi napuštaju ruralne prostore i odlaze prvo u velike gradove, a mnogi potom i u inostranstvo. Želimo stvorite uslove da se mladi mogu odlučiti ostati živeti na selu i pošteno živeti od svog rada.
Foto: Kabinet ministra bez portfelja Milana Krkobabića
Ovih 500 zadruga se odnosi na sve oblike zadruga ili samo na poljoprivredne?
Krećemo prvo s razvojem zemljoradničkih zadruga, a potom i ostalih. Ovih 500 se odnosi na poljoprivredne.
Vi ste poznati i kao jedan od vođa projekta dovođenja kancelarija pošte u brojna srpska manja sela?
Znate kako mi ne možemo sve gledati kroz kunu ili dinar, postoji i nešto više od toga. Kada smo radili otvaranje pošta u malim srpskim selima prvo smo utvrdili da u čak 16 opština u Srbiji nema poslovnih banaka jer se one vode isključivo profitabilnošću. Ako nemaju računice i zarade one ne otvaraju poslovnice. Ali to ne znači da penzioneri, ljudi od 70 ili 80 godina ne trebaju podizati svoje penzije, plaćati račune i sl. Osim pošta pokrenuli smo i model dovođenja zdravstvenih usluga, doktora u manja sela, a radim i na tome da državni službenici obilaze ljude na selu i izlaze im u susret te im pomažu u rešavanju njihovih administrativnih problema. Smatramo i da ne smemo ukidati škole, pa makar u nekoj školi imali i jednog učenika, jer se ne smije sve gledati kroz računicu da li se nešto isplati ili ne.
Foto: Promo
Plan je da država izdvoji u 3 godine 25 miliona evra za razvoj 500 zadruga? Na koji način ćete davati novac po kom modelu?
Krenuli smo od toga da mi danas imamo u Srbiji oko 4700 sela te da ima oko 1500 poljoprivrednih zadruga od kojih nekih 1000 posluje redovno. Imamo oko 500 sela koja mogu biti ključna za pokretanje projekta, a krećemo od juga i najnerazvijenijih opština gde je situacija najteža. Plan nam je i da napravimo jednu zadrugu u okolini Beograda. Ove ćemo godine napraviti ogledne primere zadruga i krenuti u prikupljanje iskustava te celi projekt u hodu razvijati. Sve ono što nas koči, a često su to zakonska rešenja, nije razlog da ne krenemo u posao te da u hodu mijenjamo sve što je potrebno kako bi uspeli pokrenuti privredni razvoj na selu. Ja sam jako uporan čovek, što se vidi i po tome da sam u kratkom roku u 52 sela otvorio 52 pošte i da su svi oduševljeni tim projektom.
Foto: Promo
Novim ćemo zadrugama bespovratno davati 50.000 evra, a postojećim koje već rade do 100.000 evra. Naš zakon dozvoljava da više od 5 fizičkih osoba formira poljoprivrednu zadrugu i krene u posao. Želimo tako napraviti specijalizovane zadruge koje se bave proizvodnjom malina, višanja, povrtlarskih kultura, stočarstvom, proizvodnjom mlijeka, sira i dr. Zadrugari koji pokrenu osnivanje nove zadruge moraće simbolično uložiti do 100 dinara. Navešću vam jedan konkretan primer. U opštini Knjaževac država je već poljoprivrednicima dala osnovno stado od 500 koza, a neka domaćinstva imaju po 50 koza, što je pristojna startna pozicija. Sad želimo da oni kroz zadrugu krenu u izgradnju tri mini mlekare koje ćemo finansirati te da u budućnosti naprave organizovanu proizvodnju i brend knjaževačkog kozjeg sira.
Foto: Pošta Srbije
Znači smatrate kako jedino udruženi proizvođači mogu postati profitabilni i konkurentni?
Ključno je što mi imamo jako usitnjene posede. Tako na jugu Srbije prosečno domaćinstvo ima oko 2,5 ha, u centralnoj Srbiji je to oko 5, a u Vojvodini oko 10,9 ha. Tako mali posed nije garancija da možete imati konkurentne robne proizvođače, već imate poljoprivrednike koji su izloženi silama prirode s jedne strane, i svim tržišnim nepodopštinama s druge. Pritom mislim na nakupce, prekupce, koji ih koriste i vrlo često ne plaćaju robe. Kroz model udruživanja želimo da postanu pravi i konkurentni robni proizvođači.
U Srbiji je oko 631.000 takvih malih domaćinstava, a na njima radi oko 1,4 miliona ljudi. To je ogromna armija ljudi i zbog toga taj segment zaslužuje posebnu pažnju. To je ideja i to je temelj, kako bi stvorili moderno zadrugarstvo te osnove za novu vrstu ekonomija i na ovaj način stvorili uslove da mladi dobiju želju da ostanu ili se vrate na selo i krenu u proizvodnju. Isto tako i da oni koji zbog procesa restrukturiranja ekonomije ostaju bez posla, dobiju otpremninu te da se možda vrate u svoja sela i krenu s novim životom. Šta imamo od toga da imamo nezadovoljnog čoveka koji živi u neboderu, od nekog minimalca, a možda negde ima zemlju, posed i mogao bi krenuti s nekom proizvodnjom.
Foto: Promo
Iza ovog stoji cela Vlada? Da li ste usklađeni sa ministarstvom poljoprivrede i agrarnom politikom?
Naravno mi imamo koordinacije na kojima usklađujemo politike i dogovaramo sprovođenje ovakvih projekata za koje je potrebna i saglasnost ministarstva finansija, privrede, poljoprivrede te je potrebno izdvojiti sredstva.
Znači imate već spremno 25 milona evra?
Da u iduće tri godine, planiramo prosečno godišnje izdvajati oko 8 ili 9 milijuna evra za ovaj projekt.
Novac za zadruge dajete planski i za propisane svrhe? Može li se dogoditi da se on nenamenski potroši?
Novac za zadruge troši će se planski i isključivo za svrhu pokretanja proizvodnje, a to znači nabavu stada, podizanje mini mlekara, skladišta, hladnjača i slično. Država će strogo kontrolisati da li se novac namenski troši i plaćaćemo iz državnog trezora opremu i zadruge neće moći uzeti novac za pokrivanje dugova, operativno poslovanje nego samo i isključivo za razvoj te investicije u poslovanje.
Foto: Kabinet ministra bez portfelja Milana Krkobabića
Osim države u projekt je uključena i lokalna samouprava, koja je jedan od supotpisnika ugovora i koja mora znati da li je neka zadruga u skladu sa planovima razvoja te opštine i je li opravdana. Isto tako lokalna samouprava će učestvovati u pripremi bazičnih stvari od administrativno-tehničkih do toga da pomaže zadrugarima u izradi biznis plana, pomaganju oko izdavanja dozvola i sl. Predsednici opština preuzimaju na sebe jedan deo obvez i odgovornosti da projekt uspe. Mi danas u selima imamo stare zadružne domove, domove kulture koji propadaju ili se više ne zna ko je vlasnik i kome pripadaju, a sve to želimo da dobiju lokalne zadruge koje osim privredne aktivnost imaju i društveno važnu ulogu u razvoj sela i ruralnih sredina. Ovo je jedan veliki projekt ne samo ove Vlade, nego i nekih budućih, a dobili smo podršku i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a imamo snažnu podršku medija. Promovišemo jedan od temeljnih zadružni principa a to je neutralnost – i prema političkim opcijama, veri, rasi, polu dakle postoji samo čovek, zadrugar koji želi da radi za boljitak svog sela, države.
Foto: Kabinet ministra bez portfelja Milana Krkobabića
Kakva je situacija u srpskim selima sad, koliko ih je praznih, napuštenih?
Trend je zastrašujući. Imamo podatak da godišnje 40.000 više umire nego što se rodi. Stara smo nacija, a nešto se uposlednje vreme počelo popravljati. Iako je vidljivo da nam sela nestaju i ruralni prostori ostaju prazni. Zato i kažem da je ovo bitka za selo i varošice, a možda i za neka veća mesta.
Kroz projekt 500 zadruga planirate zaposliti mlade, obrazovane stručne ljude?
To je jedan aspekt. Postoje dve ključne stvari, a to je da zadruga mora funkcionisati na modernim principima profitabilnost i konkurentnosti, te težiti investiranju, usavršavanju proizvodnje, ali i imati društvenu odgovornost – dakle da bude pokretač osnivanja sportskih klubova, folklora i rada u zajednici. Drugo je da ih moraju voditi stručni ljudi jer je danas znanje i nove tehnologije pokretač razvoja ekonomije. Zaposlićemo mlade agronome, ekonomiste, tehnologe, veterinare i slično.
Foto: Kabinet ministra bez portfelja Milana Krkobabića
Želimo ih pristojno platiti i taj troška će finansirati država, tako da te plate budu motivišuće te da mladi stručni ljudi žele živeti i raditi na selu. Ništa ne izmišljamo nego smo videli kako to funkcioniše u razvijenim zemljama u kojima je zadrugarstvo i kooperative motor razvoja ruralnih sredina. Verujem da ćemo tako deo mladih maknuti sa zavoda za zapošljavanje ili ih „spasiti“ da nam ne odlaze trbuhom za kruh izvan zemlje.
Pozitivno je u ovom projektu i to što će se jedan veliki deo usitnjene proizvodnje staviti u legalne tokove, stvoriti velike količine, niže cene, ujednačena proizvodnja, stvaranje brendova?
Upravo to nam je cilj i želimo da poljoprivreda ide u tom pravcu. Sve će se plaćati preko računa, a ono što je bitno da neko ko ima 2,5 hektara ne može proizvoditi, prodavati, uvoditi nove tehnologije i sve to raditi sam s malo novca. Ovako udruženi to će biti izvodljivo i lakše. Želimo praviti specijalizovane zadruge koje će kasnije biti povezane vertikalno i horizontalno te želimo stvoriti mrežu razvijenih složenih zadruga. Nemoguće je da ministar poljoprivrede pregovara sa 631.000 gazdinstva oko agrarne politike, politike cena, budućih pregovora sa EU i slično. Ali kad napravimo moderne zadruge onda će to sve biti lakše. Isto tako želimo podsticati pozitivnu diskriminaciju na način da područja koja su nerazvijena budu stimulirana kroz niži PDV, manja davanja na rad i da im smanjimo troškove ili da imaju prednost kod javne nabave odnosno isporuke državnim institucijama, školama, javnim preduzećima robe koje proizvode.
Foto: Vlada Srbije
Hoćete li u tom smisli imati i čvrst stav u pregovorima sa EU koja često stavlja zabrane za mere koje su netržišnog karaktera poput ovih koje ste naveli?
Odgovoriću Vam iskreno, sve zemlje u našoj regiji kada su pregovarale ili pregovaraju sa EU kad im ona kaže da skinu kaput oni skinu i košulju. Branićemo naša rešenja čvrstim argumentima jer je logično da na primer vaši proizvođači sa ostrva npr. Paga koji proizvode odličan paški sir imaju određene privilegije u odnosu na uvozne robe jer su to krajevi u kojima je teško proizvoditi i imaju strašno visoke transportne i druge troškove. To je jak argument koji nito ne može lako oboriti.
U Hrvatskoj i dalje postoji otpor prema zadrugarstvu kao reliktu prošlosti. Kako ćete taj mentalni problem ljudi koji se boje ovakvog udruživanja slomiti i promijeniti?
U brojnim razvijenim EU zemljama, recimo Italiji poljoprivrednici su članovi nekoliko zadruga i sve funkcionira. Znam da je to možda kod nas problem, ali ja sam ovih dana bio u Čačku u zadruzi koja se bavi voćarstvom i u kojoj je 20-tak zadrugara od 20 do 78 godina koji imaju od 3 do 30 hektara. Oni imaju zajedničku hladnjaču od 1200 tona, svu robu izvoze, imaju suvremenu opremu za sortiranje i mladog stručnog voditelja zadruge. Ostao sam fasciniran i verujem da možemo prevladati taj otpor i strah u kratkom roku. Ako uspemo na par oglednih zadruga, brzo će i drugi krenuti da se udružuju. Ono što je bitno je da svi političari, posebno lokalni moraju zdušno braniti zadrugarstvo, kao kad brane svoje opcije u izbornim kampanjama. Moraju hodati po selima s transparentima „Volim zadrugu“, „Pokrenimo zadruge“, a sve s ciljem da spasimo naša sela.
Foto: Vlada republike Srbije
Mi kroz ovaj projekt ne ugrožavamo kombinate, niti velike poljoprivrednike, a posebno ne trgovce kojima će lakše biti da imaju velike količine robe na jednom estu ujednačene količine, kvalitete i kontinuiteta.
(Telegraf.rs/Agrobiz)
.jpg)
