Izvor: Politika, 17.Maj.2012, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fluidne i nepregledne tvorevine
Svetski poznati sociolozi su pred izbijanje studentskih protesta 1968. pisali o beskonfliktnosti generacijskih odnosa
Pokušaji da se odgonetne stanje ili još bolje dinamika odnosa među generacijama, u aktuelnom trenutku, u društvenim naukama nikada nije prolazila dobro. U prošlom veku poznati su slučajevi svetski poznatih sociologa koji su neposredno pred izbijanje studentskih protesta i demonstracija 1968. godine pisali o beskonfliktnosti generacijskih odnosa ili o generacijskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konformizmu.
Razlog ne leži samo u ideološki iskrivljenoj perspektivi autora, ili nedovoljno dobrim instrumentima same nauke već proizilazi iz činjenice da oni koji pišu o generacijskim odnosima te odnose opserviraju sa svog generacijskog stajališta, nemajući uvid u društveno vrenje koje nastaje u suprotstavljenoj generaciji.
Ali sa druge strane i samim pripadnicima generacija teško je da samoreflektuju i artikulišu svoja poimanja, budući da su generacije kao takve doista veoma fluidne i nepregledne tvorevine, nedovoljno agregirane. Teoretičari koji su se bavili međugeneracijskim odnosima na ruševinama omladinske pobune 1968. godine u svetu tvrdili su da u određenim vremenskim i društvenim okolnostima dolazi do formiranja ,,generacijskih politika” ili čak ,,generacijske misije”, u kom slučaju generacija mladih sebe ,,ovlašćuje” da ,,razvlasti” generaciju starijih i da društvu ponudi novu alternativnu legitimacijsku osnovu.
Da li bismo smeli da zaključujemo da se naša ,,tranzicija” odvija po ovom scenariju? Ukoliko sudimo samo po televizijskim licima, mogli bismo tako nešto da pomislimo. Ali zaboravljamo da oni koji su pokrenuli ratne i političke oluje na jugoslovenskom tlu u većini su zauzeli mesto na grobljima (uz neke izuzetke) a da mladolika lica političkih poslenika i ostalih TV lica koja nas obasipaju političkim porukama samo dovršavaju njihove nezavršene poslove.
Ali da ne idemo tako duboko u opskurna politička dešavanja u našoj nedavnoj prošlosti. Generacije se susreću i razdvajaju na mnogobrojnim ,,društvenim frontovima”, najpre i najduže u porodici, a potom kao demografski agregati, ekonomski akteri, nosioci političkih strategija i političkih kretanja, kao kulturni i duhovni pokretači i neimari, potrošači različitih vrednosti i dobara, tvorci i javno-mnjenjski sledbenici itd. Odnos između njih, a pre svega mislimo na one generacije koje pripadaju mladosti i one koji pripadaju zrelosti, odnosno starosti, kako se one danas društveno-kulturno definišu, nije jednoobrazan na svim ovim ,,frontovima”.
Ako posmatramo našu današnju situaciju, onda bismo mogli naići na čitavu paletu društvenih odnosa među generacijama: od emotivne privrženosti, preko društvene segregiranosti i marginalizovanosti, do kulturnog konflikta i političke netrpeljivosti. Za svaki od ovih odnosa imali bismo dovoljno primera trajnijih grupnih entiteta mladih i starijih i njihovih konkretnih ponašanja. Šta ovim želimo da kažemo?
Da je teško generalizovati i tvrditi da u našem današnjem društvu postoji ,,generacijski jaz” ili da idemo korak dalje, ,,generacijski konflikt” u tom smislu da generacije mladih i starijih svesno oponiraju jedni drugima i definišu situacije koje dovode do njihovih oprečnih ponašanja i delovanja. Niti su generacije postale osvešćeni artikulisani generatori krize i suprotstavljanja. Pre možemo govoriti o konstelacijama društvenih faktora i okolnosti koje mlade i stare u našem društvu, ali i u globalizovanom svetu, generalno dovode u oprečne ili suprotstavljene interesne pozicije.
Ove pozicije generacija mladih i starih mogu se u nekoj situaciji pretvoriti u varnicu neprijateljstva... Ali to neprijateljstvo, kada do njega dođe, nikada se ne odvija kao direktan sukob, borba između generacija, već kao sukob onih snaga u društvu koje se zalažu za postojeće, za poredak, i onih koje taj poredak odbacuju kao nelegitiman, najčešće zato što je nepravedan. A tu onda za raspored snaga između oponenata poretka i njegovih zaštitnika mnogo veći značaj dobijaju sve druge razlike, a pre svega one socijalno-ekonomske, to jest klasne, pa tek onda i generacijske, ali u snažnoj vezi sa prethodnim (i mnogim drugim,ideološkim, obrazovnim, kulturnim, etničkim, verskim itd).
Utoliko je teže govoriti o generacijskim razlikama i generacijskim odnosima u smislu nekih jasnih oprečnih ili bar manje više zatvorenih životnih horizonata u savremenosti.
Anđelka Milić
objavljeno: 17.05.2012.
