Izvor: Politika, 01.Dec.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dresirane pčele izvanredni dijagnostičari
Beogradski gimnazijalac, jedan od polaznika ovogodišnjih programa u Istraživačkoj stanici Petnica, uspeo je da dresira pčele da detektuju mirise vrlo male koncentracije, što može da se iskoristi u medicinske i druge svrhe
Valjevo – Kruna jednogodišnjih programskih aktivnosti u Istraživačkoj stanici u Petnici je završna konferencija „Korak u nauku”.Iako je bila trinaesta, time se niko nije opterećivao pa je kao krajnji rezultat minulog vikenda 115 srednjoškolaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predstavilo čak 79 radova iz oblasti više naučnih disciplina.Linija interesovanja kojom su se kretali mladi nadareni, odnosno zainteresovani za nauku, krivudala je od vrlo zanimljivih, ali i nekoliko originalnih radova i istraživanja koja su uz asistenciju mentora i korišćenje savremene opreme u petničkim kabinetima i laboratorijama dobila finalnu formu.
Zvezda ovogodišnjeg „Koraka u nauku” je Nemanja Filipović, iz Trinaeste beogradske gimnazije. Ovaj beogradski srednjoškolac u Petnici je vršio dresuru pčela i u tome, u potpunosti uspeo.Od 100 odraslih jedinki nabavljenih od lokalnih pčelara njih 30 je obučio da se ponašaju kao da su rasni psi a ne insekti.Pčele je navodio tako da posle detekcije određenog mirisa na različite načine izbacuju svoje rilice. Za svaki uspeh u obuci dobijale su slatku nagradu.
–Uz određene kompjuterske algoritme koji prate i tumače boju i izgled rilice pčele dolazi se do preciznih podataka vezanih za detekciju određenog mirisa.Ta preciznost ide i do sto procenata.S obzirom na postignuti veliki odziv pčela, jasno je da se one mogu koristiti u širokom spektru u medicini za dijagnostiku putem mirisa kod određenih bolesti, pa i onih najtežih, a mogla bi da ih koristi i policija za otkrivanje narkotika.Danas je trend u svetu, pre svega u Americi, da se za detekciju određenih mirisa više ne koriste psi, već pčele, jer je njihova dresura jeftinija a uspeh izuzetno visok – objašnjava Nemanja, dodajući da je životni vek odrasle jedinke oko 30 dana i da se, prema njegovom saznanju, radi na tome da se dresirane pčele posle obavljenog posla vraćaju u društvo, odnosno košnice, kako bi nastavile svoj osnovni rad na prikupljanju meda i oprašivanju biljaka.Pčele koje su su bile u laboratorijama Petnice zbog korišćenja u određenim eksperimentima, po predviđenom pravilniku, nisu mogle da budu vraćene u društvo niti puštene na slobodu. Mladi beogradski gimnazijalac koji je ideju za dresiranje pčela dobio posmatrajući jednu inostranu dokumentarnu emisiju kaže da će nastaviti da proučava ove životinje.
Pored zanimljivog postera u čijem je središtu bilo čak osam očiju stajao je Jovan Petrović, učenik Valjevske gimnazije.Objasnio je da je istraživao prisustvo paukova u valjevskom regionu kako bi napravio poređenje s podacima do kojih su njegove starije kolege došle 2003. godine.Na terenima oko Petnice i dve lokacije na Divčibarama, uzorkovao je 170 jedinki 48 vrsta paukova.Objašnjava da su ovi zglavkari vrlo bitni za ravnotežu ekosistema i diverzibiliteta jednog područja.Uspeo je tokom istraživanja do pronađe pet vrsta novih za ovaj region, kojih, doduše, ima u drugim predelima Srbije.Jovan, koji je fasciniran paukovima, zamolio nas je da onima koji tek počinju da se zanimaju za njih prenesemo da su specifični i po tome što imaju od šest do osam očiju i uvek osam nogu.Insekti koje ne treba mešati s paukovima imaju šest nogu.
Istražujući ponašanje adolescenata, pre svega onih koji su religiozni, Sara Tomović, gimnazijalka iz Kraljeva, i njena drugarica Emilija Nidžović, iz Čačanske gimnazije, došle su do saznanja da u poslednjih 15 godina raste broj religioznih pripadnika ove populacije i da većina njih veruje u život posle smrti.Složile su se s našom opaskom da je u vremenu tehnološke eksplozije tako nešto svojevrstan paradoks, ali i naglasile da su to rezultati njihovog istraživanja koje je u segmentu o transcendentalnoj budućnosti pokazalo da veliki broj adolescenata veruje u zagrobni život.
Zanimljiv susret bio je i sa niškim gimnazijalcima Irenom Đorđević i Stefanom Ilićem, čiji je rad nosio naziv „Primena različitih prirodnih pigmenata kao fotoosetljivih komponenti u solarnim ćelijama”.
–U komercijalnoj upotrebi su solarne ćelije od silicijuma i drugih materijala koji tokom eksploatacije zagađuju životnu sredinu.Stefan i ja želeli smo da pokažemo da korišćenjem određenih prirodnih pigmenata mogu da postanu vrlo bezbedne za prirodno i radno okruženje.Za dobijanje prirodnih pigmenata koristili smo kombinacije plodova više vrsta voća, kao što sukupina, malina, aronija, višnja, kao i začin kurkumu, i dokazali da takve ćelije izvanredno funkcionišu. Međutim, problem je što one nisu isplative za komercijalnu upotrebu, jer traju samo tri do četiri dana, a zatim dolazi do njihovog raspadanja, odnosno isparenja, naravno, bez zagađenja životne sredine – objašnjava Irena, verujući da će posle usavršavanja doći vreme za ovu vrstu solarnih ćelija, jer će i potrošačko društvo i lovci na profit shvatiti da zdravlje nema cenu.
Pre nego što smo napustili Petnicu u nekoliko navrata smo pokušali da pronađemo Vladimira Đošovića, maturanta Gimnazije u Kraljevu, da se raspitamo o njegovom radu pod nazivom „Klimatske promene na Marsu”.Traganje je bilo bezuspešno, baš kao da se sklonio na tu daleku planetu.
Budo Novović
objavljeno: 01.12.2014
