Izvor: Blic, 07.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Darvinov rotvajler
Darvinov rotvajler
Za Britanca Ričarda Dokinsa (65), profesora Oksfordskog univerziteta i naučnika poznatog i kao 'Darvinov rotvajler', jednog od najistaknutijih ateista na svetu, vera je smrtonosna bolest i izvor besmislica. On veoma odlučno i elokventno brani te stavove u svojoj najnovijoj knjizi 'The God Delusion' ('Božja obmana'). 'Ako ova knjiga bude delovala kako sam nameravao, vernici koji je budu uzeli u ruke postaće ateisti kada je pročitaju do kraja', piše Dokins >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u uvodu knjige koja se odmah po objavljivanju našla na listi bestselera 'Njujork tajmsa', zajedno sa knjigom Sema Harisa 'Letter to a Christian Nation' ('Pismo hiršćanskom narodu').
'Sve religije su sujeverja', kaže Dokins, 'i rasadnici su neznanja, ugnjetavanja i razdora. Previše ih poštujemo a premalo dovodimo u pitanje; s druge strane, evolutivna nauka, koja nudi briljantno i predivno objašnjenje porekla i postojanja, svakodnevno je na udaru raznih neznalica.' Dokins još kaže i da je seksualno zlostavljanje jednako štetno kao i versko obrazovanje u školama, dodajući da je biblijski bog 'sitničav, nepravedan, osvetoljubiv, krvožedan etnički čistilac; mizogin, homofob, rasista, decoubica, megalomanijak, sadomazohista i kapriciozan zlonameran siledžija'.
Da li vaša knjiga može da promeni nečije mišljenje?
- Nemam odgovarajuće dokaze da bih vam na to odgovorio, ali ona svakako ohrabruje ljude da istupe i kažu šta misle. U raznim anketama procenjuje se da u SAD ateisti čine deset odsto od ukupne populacije. To je više od ukupnog broja američkih Jevreja, koji imaju vrlo uticajan lobi. Ako bi se ateisti organziovali, imali bi vrlo značajnu snagu. Međutim, na promotivnoj američkoj turneji osetio sam da među ateistima vlada snažno osećanje potlačenosti, kao da su uplašeni da javno kažu šta misle. Objasnite nam zašto odbacujete agnosticizam - tvrdnju da ne možemo pouzdano znati da li Bog postoji ili ne.
- Naravno da ne možete da opovrgnete postojanje Boga, ali ni drugih božanstava i verovanja. Šta bi bilo kada bih vam rekao da na svetu postoje leteća špageti čudovišta? Ne možete da dokažete da ne postoje. Svi smo tehnički ateisti kada je reč o vilama, jednorozima, Posejdonu na dnu mora, pa zašto bi Bog iz Starog ili Novog zaveta bio išta drugačiji od onih stvorenja koje tako spremno odbacujemo? Svakoga dana do posla prolazimo pored nekoliko crkava, svetski muzeji su puni remek-dela inspirisanih religijom, ona je tako duboko ukorenjena u naš svakodnevni život. Gde bismo mi bili bez nje?
- Na mnoge te stvari možemo da gledamo kao na istorijske ili kulturne relikvije. Umetnost je istorijski vezivana za religiju jer je glavni (često i jedini) naručilac tih dela bila crkva. Da nije bilo tako, možda bi Bahovi oratorijumi bili inpirisani lepotom Mlečnog puta, a Mikelanđelovi talenti iskazani na Sikstinskoj kapeli možda bi bili izloženi na nekom drugom mestu, u slavu naučnih principa, koji takođe mogu da inspirišu velika čuda. Neki vas kritikuju da nepravedno stavljate u isti koš sve ljude od vere - od Osame bin Ladena do heroja nacističkog otpora Ditriha Bonhofera - nazivajući ih budalama. Da li je to u redu?
- Ah, tu stvari postaju malo komplikovanije. Naravno da Bonhofer, zajedno sa Tomom Akvinskim, Avgustinom i drugim teolozima, nije bio budala. Ovde ću se složiti sa Semom Harisom koji kaže da uvaženi, nenasilni, zaista umni ljudi od vere utiru put ekstremistima propovedajući da je vera vrlina, umesto da nas ohrabruju da gajimo razum zasnovan na dokazima. Ali ako ljudima još kao deci usađujete u glavu da je vera pozitivna i dobra, onda ne morate da je opravdavate. Mnogi veruju da, što se jače držite svoje vere u nedostatku dokaza, to ste veći vernik. Oni kažu: 'Ne diraj mi u veru.' Zašto da ne? Zašto se vera razlikuje od drugih stvari koje preispitujemo i o kojima vodimo debate? Od samog nastanka čovečanstvo je pokazivalo znake religioznosti. Zar nije razumno pretpostaviti da je osećaj za božansko nerazdvojiv deo ljudskog roda?
- Možda u nama postoji nešto urođeno što ima blage veze za nekim vidom religije. Ima mnogo ljudi koji žele da znaju odakle su došli, koji osećaju divljenje kada noću pogledaju u zvezde. I ja sam takav. Ali ne mislim da to treba da nazovemo religijom, osim ako ne govorimo o religiji u ajnštajnovskom smislu, to jest o osećaju čuda nevezanog za bilo kakvo verovanje u natprirodno. Šta biste najviše voleli da poručite ljudima koji veruju?
- Budite skeptični - istinski preispitajte svoju veru. Upitajte se da li postoje dokazi za vaša uverenja. Ne zaboravite činjenicu da ste najverovatnije pripadnik vere koja vam je 'zapala' rođenjem i da biste, da ste kojim slučajem odgajani uz drugu veru, bili jednako vatreni pristalica iste.
Prevela i priredila: Miona Kovačević
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
.jpg)
