Izvor: Politika, 23.Apr.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući novog ministra prosvete
Ministar prosvete i nauke mora da bude iskusan pedagog i profesor sa značajnim naučnim rezultatima, međunarodnim iskustvom i velikom hrabrošću
Ako u srpskoj vladi postoji ministarstvo koje mora da bude izvan političkih uticaja onda je to, pre svega, Ministarstvo prosvete i nauke. Po mom dubokom uverenju, naš budući ministar obrazovanja i nauke ne treba da bude postavljen na to mesto kao deo aparata bilo koje partije.
Budućiministar prosvete i nauke Srbije mora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bude sposoban da nas na svetskim forumima dostojno predstavi, i izloži na dobrom engleskom jeziku probleme obrazovnog sistema Srbije. Ako za to nije sposoban, po mom mišljenju, ne ispunjava prvi potreban uslov za ministra prosvete Srbije. U 2014. godini ministar prosvete i nauke Srbije mora da govori dobar engleski i da ima zavidan nivo računarske pismenosti. Pretraživači Google Scholar i Web of Science moraju da prepoznaju novog ministra kao naučno relevantnu osobu. Znači, ministar mora da bude prepoznatljiv u nauci da bi iole mogao da usmerava naučna istraživanja u Srbiji.
Novi ministar treba da rukovodi i mrežom visokoškolskih institucija. Ministarstvo mora, hrabro, u prvom koraku, da definiše mrežu državnih fakulteta. Ovo znači da pojedine fakultete treba ukinuti, pojedine pripojiti nekim drugim fakultetima i istovremeno osnovati nove fakultete koji će pokrivati nove oblasti nauke. Trenutno je postojeća mreža takva da je Srbija jedna od retkih zemalja u svetu koja nema integrisane državne univerzitete. Najbolji univerziteti sveta su ustrojeni kao integrisani univerziteti. Od ministra očekujem da u Srbiju uvede uobičajenu svetsku proceduru koja podrazumeva da se rektori i prorektori univerziteta i dekani fakulteta biraju na osnovu međunarodnog konkursa, a ne na osnovu lokalnog lobiranja. Na primer, danas nije moguće da Beograđanin konkuriše za rektora Univerziteta u Kragujevcu ili da profesor iz Novog Sada postane novi rektor Univerziteta u Nišu. Takođe je svetska praksa da se izbor u nastavnička zvanja obavlja uz učešće međunarodnih eksperata, kao i da docenti imaju probni rad u trajanju od šest godina. Budući ministar mora da zna i kakvi koncepti doktorskih studija postoje danas u svetu. Ako se već toliko ponosimo što je Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi, očekujem da novi ministar u najkraćem roku ukine proces nostrifikacije diploma stečenih na prestižnim svetskim univerzitetima. Jedan od najznačajnijih prioriteta novog ministra treba da bude i prijem na državne univerzitete mladih naučnika koji su doktorirali na dobrim svetskim univerzitetima. Trenutno su retki povratnici sa poznatih svetskih univerziteta izloženi neverovatnim opstrukcijama stalno zaposlenih na fakultetima koji ih, u strahu od konkurencije, raznim merama najdirektnije sprečavaju da dođu na univerzitet.
Rigoroznim sankcijama (na primer, doživotno udaljavanje iz akademske zajednice) novi ministar mora da suzbije plagijatorstvo nastavnika u naučnom radu, kao i prepisivanje studenata na ispitima. Na žalost, određena civilizacijska dostignuća neophodno je, još uvek, regulisati u Srbiji pravnim normama nametnutim od ministarstva.
Očekujem da će za novog ministra prosvete i nauke da bude izabran neko ko je boravio, sarađivao, predavao ili učestvovao u istraživanjima na nekom od svetskih univerziteta. Na ovaj način ministar može da donese stečena iskustva i saznanja. Od ministra očekujem da iskoreni malomatursku i svaku drugu prosvetnu mafiju i da stvori klimu u kojoj nema isfrustriranih i izmaltretiranih đaka i roditelja, neracionalne mreže visokoškolskih institucija, neintegrisanih univerziteta i postojanje studijskih programa koji školuju đake i studente za biro rada.
Ministar prosvete i nauke mora da bude iskusan pedagog i profesor sa značajnim naučnim rezultatima, međunarodnim iskustvom i velikom hrabrošću.
Poboljšanje kognitivne aktivacije učenika osnovnih škola mora da predstavlja jedan od najznačajnijih prioriteta budućeg ministarstva. To znači da osnovcima treba da budu demonstrirani eksperimenti, da im se stalno postavljaju pitanja, da im gostuje neko na času i da moraju oni sami često da spremaju prezentacije. Ne sme nikako da nastavi s postojećom praksom prema kojoj učenici sede na času kao saksije dok im nastavnik priča monotonim glasom ili im diktira.
Mora se težiti cilju koji podrazumeva da deca znaju dve činjenice manje, ali da preostale činjenice bolje povezuju.
Trenutno, na srpskim univerzitetima i u osnovnim i srednjim školama ne postoji suštinski bilo kakva odgovornost nastavnika i profesora. Moguće je da osnovci ostvaruju loše rezultate na testovima, ili da je prolaznost na nekom ispitu na fakultetu svega nekoliko procenata, a da nastavnik nema baš nikakvu odgovornost. Napomenimo da je praksa u svetu da se ovakvi nastavnici otpuštaju.
Siguran sam da ministar mora da počne da se bavi problemima od prvog razreda osnovne škole. A nadam se i da će da stvori ambijent u kojem će se smatrati da je prepisivanje u školi nečasna radnja.
Dopisni član SANU
Dušan Teodorović
objavljeno: 23.04.2014.
