Izvor: Vostok.rs, 19.Jul.2011, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši agent Cije govori o metodima isleđivanja
19.07.2011. -
Veteran američke obaveštajne službe Glen Karl izdao je knjigu Istražitelj. Obrazovanje, koja otkriva metode isleđivanja i iznuđivanja informacija Cije u radu sa osumnjičenima za terorističku delatnost. Ovo je istinita priča o svakodnevici službe istražitelja i o tome kako su rat protiv terora i sredstva njegovog vođenja uticali na moral i vrednosti američkog društva. Za vreme pripreme knjige za štampu iz nje, po insistiranju Cije, bili su izbačeni mnogi fragmenti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
U centru priče je isleđivanje izvesnog CAPTUS-a, po legendi muškarca sa Bliskog Istoka, uhvaćenog posle napada na kule blizance Svetskog tgovinskog centra u Njujorku 11. septembra 2001. gdoine. Ipak njegovo pravo ime, poreklo pa čak i jezik na kojem je vođeno ispitivanje, Cija je zabranila da se objavi. Između ostalog, analitičari se slažu da je reč o Pači Vaziru. Njega su sumnjičili da je sakupljao sredstva za Al-Kaidu i nazivali su ga blagajnikom Osame bin Ladena. Kasnije se ispostavilo da CAPTUS nije kriv. Pustili su ga bez izvinjenja.
U ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije Glen Karl je rekao šta ga je podstaklo da otkrije tajne američke obaveštajne službe posle 23 godine rada.
Glen, ako ćemo ukratko, o čemu je vaša knjiga?
To je priča o tome kako sam isleđivao čoveka koga je Cija smatrala jednim od pet ili šest lica na čelu Al-Kaide. I Cija je smatrala da ćemo isleđivanjem dobiti od njega informacije pomoću kojim možemo da nađemo Osamu bin Ladena ili bar da nanesemo ozbiljan udarac Al-Kaidi.
Kako ste rešili da napišete knjigu i da otkrijete metode ispitivanja koje je koristila Cia u svojim tajnim zatvorima? Da li ste se savetovali sa nekim?
Naravno, razmatrao sam zamisao knjige sa mnogima i savetovao se. Po zakonu, sve što napišem treba da dam na utvrđivanje Ciji. Dve godine sam usaglašavao sa Cijom objavljivanje ove knjige. Oni su mnogo izbacili i dozvolili da se objavi samo ono što ćete naći u knjizi. Dva razloga su me pobudila da je napišem. Jedan je patriotski, drugi lični. Ja se ponosim svojom službom u Upravi i služenju svojoj zemlji, kojoj sam položio zakletvu. Jedan sam od malobrojnih koji su bili upućeni u metode vođenja isleđivanja, primenjene u našoj zemlji, u prvom redu u toku rata protiv terora. Knjiga govori ne samo o isleđivanjima, o surovim načinima izvlačenja informacija, o Al-Kaidi. To je i moja lična priča o tome šta smo mi Amerikanci učinili za sebe same: kako su naša dejstva uticala na naše zakone, našu vladu i one vrednosti u koje verujemo.
Na kojoj dužnosti ste se nalazili u Ciji i dali ste imali prilike da učestvujete u antiterorističkim operacijama?
Bio sam oficir tajne službe 23 godine. Radio sam i u drugim zemljama i u SAD. Moj zadatak se sastojao u sakupljanju tajnih informacija, koje bi mogle da budu od interesa za SAD. Tako sam morao da ubeđujem ljude u neophodost da pružaju takve informacije SAD. Otišao sam u penziju sa dužnosti zamenika šefa Odeljenja za tradicionalne opasnosti Nacionalnog obaveštajnog saveta. Vrlo dugačko za izgovor! To znači da sam bio jedan od tri glavna analitičara za strateške terorističke opasnosti. Rezultati mog rada su išli na sto predsedniku, slali su ih članovima vlade i generalima. Takođe sam učestvovao u antiterorističkim operacijama za vreme službe – od sredine 80-ih pa do penzije, mada nisam bio oficir antiterorističkog centra. Niz godina sam se bavio sakupljanjem informacija o teroristima.
Imali ste prilike da budete svedoci surovih metoda isleživanja osumnjičenih za terorizam? Koliko široko se primenjivao metod „imitacija davljenja"?
Uopšte, nisam čuo taj termin ranije i nisam znao za korišćenje metoda „imitacija davljenja" dok taj izraz nisu počeli da pominju svi. Kod nas se taj metod nije praktikovao. Što se tiče surovih metoda isleđivanja, Cija je izradila svoje prilaze. Postoji cilj i postoje dva puta ka tom cilju. Cilj je da se čovek psihološki slomi. To može da se postigne fizičkim ili psihološkim sredstvima. Ja sam uvek smatrao da su nedopustivi fizički metodi isleđivanja, nisam pribegavao njima i nisam dozvoljavao drugima. Psihološke metode se sastoje u dezorijentaciji čoveka, u rušenju uobičajenog ritma života. To se postiže putem promene smene svetlog i tamnog doba dana, vremena sna i jela, temperature, zvuka, tačnije obmanjuju se sva čula. Ako menjate nečiju čulnu percepciju stvarnosti, čovek se gubi u svetu. Teorijski u takvim uslovima čovek će pre pristati na saradnju i dati informaciju. Mada ja u to sumnjam. Ja sam prošao kroz to za vreme pripreme. Bio sam ljut, osećao sam se odvratno, ali od toga nisam dobio veliku želju da otkrijem nekakvu informaciju. Dati metod se standardno primenjivao prema nekim posebno važnim ili opasnim teroristima koje smo uhapsili.
Cija je temeljno redaktirala vašu knjigu. Možete li da kažete o čemu je bilo reči u onim delovima rukopisa koji su izbačeni?
Ne, ne mogu. Nije mi dozvoljeno da otkrivam sadržaj precrtanih delova. Mogu da opisujem događaje. Na rpimer, ako mi nisu dopustili da tačno prenesem razgovor sa uhapšenim, ja samo mogao posle zabranjenog mesta da kažem da se razgovor ticao nekakvih određenih događaja. Tačnije tačan sadržaj razgovora nisam mogao da opišem, ali sam mogao da objasnim njegovu suštinu. Takođe i sa uhapšenim kojeg sam isleđivao: nisam moga da ga opišem, mada su mi dopustili da dam neke opšte podatke o uslovima njegovog držanja u zatvoru. Takve opise ja sam stavljao odmah posle redaktiranih delova, i čitaoc je mogao da pokuša da shvati kako je bilo.
Da li biste mogli da precizirate nacionalnost čoveka koga nazivate u knjizi CAPTUS? Na kom jeziku ste razgovarali?
To je za mene jedan od momenata za koje mi je najviše žao, pošto mi je Cija zabranila da govorim na kom jeziku smo razgovarali. I to me žalosti, pošto bilo ko može lako da sazna koje jezike znam. Takođe su mi zabranili da otkrivam ime ili nacionalnost tog čoveka. Mogu samo da kažem da je on musliman sa Bliskog Istoka koga smo uhvatili na ulici u jednoj od zemalja Bliskog Istoka. Ali ne mogu da kažem tačno ko je on bio.
I takođe ne možete da ukažete tačno mesto isleđivanja?
Ne, ne smem to da radim. Čitaoci mogu da pretpostavljaju, ali ja više ništa ne mogu da kažem.
Šta vi mislite, da li su vaša otkrića osetljiva za Belu kuću i Ciju?
Mislim da će odgovor biti „da". Cija ne želi da takav sumnjivi program svi razmatraju i to tačni nije htela administracija Buša. Administracija Obame pokušava to da ne primećuje, i shvatam stav svakog. Smatram da to što smo činili utiče na nas, Amerikance, više nego što možemo da pretpostavimo. Mnogima se može učiniti nedopustivim to što smo radili. Sa svoje strane nisam zainteresovan da otkrijem tajne koje otvaraju karte Cije i drugih specijalnih službi. Dobro je delovati kao čovek iz javnosti. Shvatam i podržavam to. Ali u tom slučaju okolnosti su bile vanredne. Nisu sve akcije koje su preduzete odgovarale američkim idealima, našim zakonima i onom drutšvu koje bi trebalo da imamo.
Kakva je bila reakcija vaših bivših kolega na knjigu?
Rekacija je bila dvostruka, ali niko nije ostao ravnodušan. Neke moje kolege su govorile: Glen, ne čini to, pomažeš samo neprijatelju. I ko si ti da osporavaš naredbe koje smo dobijali? A druge kolege su govorile: Glen, molim te, napišite tu knjigu! Vrlo je važno da neko kaže istinu američkoj javnosti i pokaže koliko smo daleko od onog čemu smo težili.
Kako vi živite sa svim tim strašnim sećanjima, možda imate košmare?
Često mi postavljaju ovo pitanje. Osećam da sam radio časno da ispunim nardbe, da ispunim svoju misiju i da se ponašam dostojno. Mnogo onoga što sam pokušavao da uradim nije uspelo. Pokušavao sam da postupim ispravno i verovao sam da donosim pravilne odluke. Operacija je bila vrlo složena, uslovi su bili složeni. Sa jedne strane, govore mi: U redu, predsednik, ministar pravde, direktor Cije, šef antiterorističkog centra – svi odboravaju našu operaciju. A sa druge strane, ja. Takva je bila dilema. To je složena sitaucija u kojoj sam se našao. I samtram da sam učinio sve što je moguće. Ako ćemo ukratko, ne muče me košmari noću, ali ponekad se osećam tako loše, obuzima me gnev zbog onoga što se desilo, i što smo mnogo nepravilnih postupaka izvršili. Ali radio sam šta sam mogao.
Da li se planira prevod vaše knjige na ruski?
Nadam se da će knjigu prevesti na ruski. Ali koliko znam, u datom trenutku još ništa nije gotovo za njen prevod.
Veteran američke obaveštajne službe Glen Karl izdao je knjigu Istražitelj. Obrazovanje. Dole se navode citati iz knjige sa ukazanim stranicama.
Str. 79
Pravio sam se da sam ili surovi sudija ili tužilac. Želeo sam da on malim mozgom oseti one snage koje su ga uhvatile, koliko su one nepokolebljive kao i ja sam. I u izvesnom trenutku zaista sam postao zao kao što sam se pretvarao. Hteo sam da se činim maksimalno bespoštednim, kako bi CAPTUS mogao da zamisli ko stoji iza mene i da mu realno preti... NEŠTO. Hteo sam da radi njegova mašta, da mu ona crta strašne slike, ali da mu ne govorim ništa konkretno, jer naša mašta je moćnija od realnosti.
Str. 80
Za sve vreme isleđivanja samo nekoliko puta sam ustajao sa stolice, stajao pred njim, upirao u njega prstom i povisio glas. CAPTUS je pratio moj pogled ali se nije usuđivao da se kreće: Možemo da učinimo sa tobom sve što poželimo. Mogu da učinim sve što hoću i niko za to neće saznati. Ti to kapiraš?!
Str. 217
Uprava nije posedovala dovoljno iskustva u primeni prinudnih mera isleživanja; nije bilo jasnih pravila, određenih postupaka hapšenja i isleđivanja (u stvari bilo je, ali ja za to nisam znao).
Str. 251
CAPTUS nije bio član Al-Kaide. Nepravilo smo protumačili podatke i na kraju je on dospeo iza rešetaka. Njegovo hapšenje se ispostavilo suprotnom stranom „proširenih metoda", pojačanim metoda isleživanja, koje su protivrečile mojim ubeđenjima i zahvaljujući kojima smo nevinog CAPTUS-a kaznili bez razloga... Bilo je pogrešno držati i uništavati život čoveku koji nije imao veze sa Al-Kaidom i koga smo greškom pogrešno identifikovali. Bilo je sramota držati ga dalje u zatvoru kada smo spoznali svoje greške.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/DonkeyHotey/cc-by
.jpg)
