Izvor: Politika, 01.Okt.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aneksi za korupciju
Moguće je ne poštovati cene, a baš zbog cene jedan je ponuđač eliminisao druge. Ili, ne poštovati rokove, a zahvaljujući rokovima ponuđač je izabran
Vlada Srbije je nedavno usvojila strategiju razvoja sistema javnih nabavki i akcioni plan za sprovođenje strategije, dokumente koji dodatno štite prava ponuđača i javni interes u sistemu javnih nabavki. Načelno rečeno, za borbu protiv korupcije i sprečavanja malverzacija u ovoj oblasti veoma je važno obavezati naručioca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da što više informacija o javnoj nabavci dostavi nadležnim organima. Na taj način naručioci i ponuđači će imati manje mogućnosti za improvizacije a nadležni organi će nezakonitosti lakše sankcionisati. Mi iz uprave za javne nabavke smo predložili da uprava dobije ovlašćenja prvostepenog prekršajnog organa. Zakon o prekršajima to dozvoljava, i na taj način bismo sprečili dug postupak od trenutka utvrđivanja nepravilnosti do trenutka kada se izrekne kazna.
Malverzacije i korupcija u vezi sa javnim nabavkama moguće su, pri tom, u sve tri faze ovog postupka.
U prvoj fazi, planiranju, na eventualne malverzacije ukazuje podatak da se kupuje roba koja nije neophodna naručiocu ili nije neophodna u određenoj količini. Zato se dešava da naručilac sa dvadeset zaposlenih naruči četrdeset računara. Ili da bez potrebe kupuje nekoliko službenih vozila ogromne kubikaže.
Ovde je problem u tome što kod nas ne postoje standardizovane potrebe naručilaca. Nije propisano pravilo kad treba zameniti automobil ili do kada se koriste postojeći računari. Vrlo važne su i količine, jer imali smo informacije o nabavci opreme koja dugo stoji neiskorišćena u magacinu.
Zatim, u drugoj fazi postupka, kada se donosi odluka o ponuđaču, na razne načine je moguće nekome pomoći da dobije neki posao; recimo, kroz tehničke specifikacije ili davanjem više informacija jednom od ponuđača nego drugima. Za ovu fazu bih rekao da je i najzaštićenija od malverzacija jer svaki ponuđač ima mogućnost da se žali komisiji za zaštitu prava u procesu javnih nabavki. I da ospori odluku.
Ali prva faza, planiranje, i treća, realizacija ugovora, često su sporne a ostaju bez sankcija. U trećoj fazi, kada je doneta odluka o ponuđaču, raznim aneksima mogu se obesmisliti neke od stavki iz ugovora. Na primer, moguće je ne poštovati cene, a baš zbog cene je jedan ponuđač i eliminisao druge. Ili, ako naručilac nekome omogući da ne poštuje rokove, a zahvaljujući rokovima je izabran, odmah je to razlog za preispitivanje odluke. Nekad do naručioca stiže roba lošijeg kvaliteta nego što je predviđeno. Ili je manje robe nego što je dogovoreno. Sve su to razlozi zbog kojih je neki drugi ponuđač izgubio ,,trku”, i ako naručilac toleriše ove promene tokom realizacije ugovora sve je to i signal da nešto s javnom nabavkom nije u redu. Pa i da je reč o malverzacijama i korupciji.
Procenjuje se pri tom da je godišnja vrednost svih javnih nabavki u Srbiji oko tri milijarde evra. Reč je o oko 150.000 javnih nabavki, od onih u lokalnim zajednicama i javnim preduzećima do onih na nivou ministarstava. A pominje se cifra od nekoliko stotina miliona evra koja se gubi u malverzacijama tokom ovih nabavki. Za kontrolu i primenu zakona o javnim nabavkama zaduženo je Ministarstvo finansija, to jest uprava za javne nabavke, Komisija za zaštitu prava u procesu javnih nabavki, budžetska inspekcija, Državna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije...
Ono što bi trebalo učiniti na zaštiti zakonitosti i u borbi protiv korupcije je jačanje ovlašćenja i kapaciteta (kadrovskih i dr.) institucija koje se time bave. Mi smo predložili da u okviru izmena zakona koje se najavljuju uprava za javne nabavke dobije mogućnost da pred privrednim sudom podnosi tužbe za utvrđivanje ništavnosti ugovora zaključenih suprotno zakonu ili izmenjenih na štetu drugih ponuđača.
Smatramo, takođe, da bi budžetska inspekcija i državna revizorska institucija trebalo da raspolažu znatno većim kapacitetima neophodnim za kontrolu planiranja javnih nabavki. A nadležnosti na lokalnom nivou, osim budžetske inspekcije, ima i javni pravobranilac.
Videćemo koje promene će izmenama zakona biti prihvaćene, ali očigledno je da treba ojačati ovlašćenja nadležnih organa i obezbediti im maksimalnu nezavisnost u odnosu na izvršnu vlast. Jer ministarstva pogotovo imaju velike javne nabavke.
Osim nezavisnosti i jasnih ovlašćenja, treba obezbediti i dobru koordinaciju i sinhronizovan rad institucija. Jer ako posle reagovanja Uprave za javne nabavke zbog uočenih nepravilnosti reaguje i Državna revizorska institucija i MUP onda je moguće da otkriveno nepoštovanje propisa bude dovedeno u vezu i sa korupcijom.
*Uprava za javne nabavke, samostalni savetnik
Saša Varinac
objavljeno: 01.10.2011
