Izvor: Dzungla.org, 26.Avg.2011, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Retrospektiva: Z68 matične ploče
Zahvaljujući predstavljanju Sandy Bridge procesora, može se reći da je cela godina obeležena novitetima koje je donela LGA1155 platforma. Međutim, nije sve išlo glatko za Intel i novu generaciju procesora, jer su veoma brzo na površinu isplivali određeni problemi koje poseduje prve serija LGA1155 čipsetova. Zbog toga je za Intel bilo veoma značajno da na tržište izađe sa novim čipsetom i novom oznakom, i to u što je >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << moguće kraćem vremenskom roku. Tako je Z68 stupio na scenu, a matične ploče bazirane na njemu su postale i najinteresantnije za većinu korisnika koji su u ovom periodu planirali investiciju u novi PC računar.
Retrospektiva: Z68 matične ploče
Tokom poslednjih par meseci Z68 čipset, i na njemu bazirane matične ploče, bile su na vrhu lestvice aktuelnosti kada je Intel platforma u pitanju. Zahvaljujući predstavljanju Sandy Bridge procesora, može se reći da je i cela godina obeležena novitetima koje je donela LGA1155 platforma. Međutim, nije sve išlo glatko za Intel i novu generaciju procesora, jer su veoma brzo na površinu isplivali određeni problemi koje poseduje prve serija LGA1155 čipsetova. Dotični problem se odnosio na deo čipseta koji ima ulogu SerialATA II kontrolera, gde se nakon određenog perioda korišćenja može pojaviti drastičan pad performansi, i na kraju totalni otkaz komunikacije se svim diskovima povezanim preko SerialATA II portova. Problem je brzo 'zakrpljen', sa tim da je vlasnicima ploča sa feleričnim čipsetom omogućena zamena za novu verziju.
Sve ovo nije baš imalo dobar odjek u IT javnosti, što implicira i ne baš pozitivan uticaj na prodaju Sandy Bridge procesora i kompletne LGA1155 platforme. Zbog toga je za Intel bilo veoma značajno da na tržište izađe sa novim čipsetom i novom oznakom, i to u što je moguće kraćem vremenskom roku. 'B3" verzije P67 matičnih ploča još nisu stigle ni da se 'ohlade', a kupcima je već na raspolaganju bila nova serija matičnih ploča praćenih Z68 čipsetom. Tako je Z68 stupio na scenu, a matične ploče bazirane na njemu su postale i najinteresantnije za većinu korisnika koji su u ovom periodu planirali investiciju u novi PC računar.
Paralelno kako su se dotične ploče pojavljivale na domaćem tržištu, mi smo pojedinačno predstavljali svaki model za koji smo smatrali da je dovoljno zanimljiv (ili koji nam je dostupan) i koji će pobuditi interesovanje među potencijalnim korisnicima. U tom periodu na 'test kanalu' je bilo ukupno sedam Z68 ploča, počevši od prvog susreta sa novim čipsetom preko Asus P8Z68-V Pro ploče, pa sve do veoma svežeg Gigabyte G1.Sniper2 modela. Interesantno, od ukupno sedam ploča koje smo testirali, čak četiri je došlo iz Gigabyte pogona, dok su dva modela izašla iz Asus rerne, odnosno jedan sa MSI proizvodne linije.
Z68
Kao i uvek, priču o pločama je veoma teško započeti bez osnovnih detalja oko čipseta. Iako se osnovna specifikacija Z68 u odnosu na P67/H67 nije mnogo promenila, Intel je bio prinuđen da sa par noviteta jednostavno izdigne Z68 u odnosu na svoje prethodnike i na taj način još jednom ubedi kupce da se radi novom čipsetu. Koliko je isticanje ove činjenice značajno za sve proizvođače matičnih ploča, možemo videti i po oznakama na ambalaži samih ploča. Tako svi veoma jasno ističu 'B3" sufiks u oznaci čipseta, iako on u teoriji nije potreban, jer bi Z68 trebao da bude novi čipset.
U stvari, svima je jasno da Z68 predstavlja minimalnu modifikaciju prethodnih rešenja. Ovo se najbolje vidi i kroz osnovne detalje Z68 čipseta. Podržana je ista maksimalna količina memorije, a i broj raspoloživih PCI Express linija je ostao na istom nivou. SerialATA podrška je takođe ista, dakle četiri SerialATA II i dva SerialATA 6 Gb/s porta. USB podrška se nije promenila: 12 USB 2.0 portova i četiri USB 3.0.
Oko Z68 čipseta i direktne podrške USB 3.0 standardnu se kružile glasine od samog starta Z68 priče, ali se to izgleda ipak tek treba da se preslika u finalni proizvod. Tako Z68 zvanično poseduje USB 3.0 podršku, ali se ona ostvaruje preko dodatnog 'extended host controllera' koji podržava Inte xHCI, pa je tako ostvarena USB 3.0 podrška. Ovim rešenjem je malo uprošćena USB 3.0 priča, ali smo sigurno da će neki proizvođači ploča opet to malo zakomplikovati u želji da ponude više od četiri USB 3.0 porta.
Dakle, ukoliko uporedimo osnovne specifikacije Z68 i P67, jasno se vidi da neke razlike koju bi smo možda očekivali jednostavno nema. Međutim, Z68 je sa sobom donosi dve nove karakteristike koje ovaj čipset po mogućnostima odvajaju od svog prethodnika. Svi znamo da P67 ne omogućava upotrebu integrisanog GPU-a u Sandy Bridge procesorima, dok H67 ne omogućava overkloking 'K' serije procesora koje poseduju otključan množilac. Tako se potencijalni kupac mora u startu odlučiti za jednu od dve varijante, što i nije preterano popularno rešenje. Pored toga, integrisani GPU u procesoru kod P67 čipseta uvek stoji neaktivan, pa tako plaćate nešto što ne koristite. Z68 se tu pojavio kao rešenje ovog problema, tako što Z68 nudi mogućnost i overklokinga 'K' serije Sandy Bridge procesora, ali i upotrebu integrisanog GPU-a. Tako možemo reći da Z68 predstavlja '2 u 1" rešenje koje u pristojnoj meri zamenjuje prethodne generacije P i H čipseta.
Međutim, Intel je sa Z68 uveo još dve veoma interesantne funkcije koje bi ovaj čipset trebalo da učine još zanimljivijim potencijalnim korisnicima. Prva stvar je tehnologija pod nazivom 'Virtu' koja treba da omogući saradnju integrisanog GPU-a i posebne grafičke karte. Kao što je poznato, grafički deo Sandy Bridge procesora poseduje fantastične mogućnosti kada je u pitanju video enkoding (QuickSync), ali se to do sada moglo koristiti samo sa H67 čipsetom. Z68 nudi mogućnost kombinovanog rada integrisane grafike i posebne grafičke karte, tako da je moguće u isto vreme, na primer, pokrenuti neku DirectX11 i raditi video encoding preko QuickSync-a, i da se sve to odvija maksimalnom brzinom.
Intel je još pre par godina započeo saradnju sa Lucid-om, da bi se ona sada i materijalizovala kroz podršku ove funkcije Z68 čipseta preko Virtu softvera. Dakle, u pitanju je GPU virtulazation drajver visokog nivoa koji direktno 'presreće' zahteve koji dolaze od API-ja, i onda ih usmerava na grafičku jedinicu za koju proceni da će bolje obaviti posao. Za razliku od Hydra rešenja, Virtu nije tu da ravnomerno rasporedi opterećenje na oba GPU-a, već je samo tu da usmeri određeni zadatak onom grafičkom procesoru koji će najbrže da ga obavi.
Tako dobijamo udarnu mogućnost Z68 čipseta, gde na primer u jednom prozoru se može pokrenuti neka igra, dok se u drugom obavlja video enkoding, a sve to naravno se odvija maksimalnom mogućom brzinom. Naravno, ostaje pitanje koliko je ova situaciji kod većine korisnika neophodna, ali je sa druge strane veoma značajno da QuickSync mogućnosti SandyBridge procesora nisu nedostupne kao što je to bio slučaj korisnicima matičnih ploča sa P67 čipsetom.
Sa daljim razvojem Virtu-a, očekuje se da će biti moguće i da oba GPU-a rade zajedno u nekim situacijama, pa bi integrisani GPU i u igrama mogao da doprinese za još koji dodatni frejm performansi. Ovo bi bio dodatni bonus Z68 čipseta, ali videćemo kako će se to u praksi odvijati.
Drugi interesantan novitet koji donosi Z68 je tehnologija pod nazivom 'SSD Caching' (Smart Response Technology). Nije u pitanju sistem za ubrzano keširanja podataka pri radu sa SSD diskovima, već se radi o rešenju koje bi trebalo da pomogne poboljšanju performansi standardnih hard diskova uz pomoć SSD-a.
( Izvor: Benchmark )
