Izvor: Blic, 09.Avg.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Informaciona tehnologija u tranziciji
Poslovnim razilaženjem "Majkrosofta" i "Intela", kompjuterski biznis postaje multipolaran, pošto će se umesto dominacije dvaju monopolista, na tržištu boriti osam ili devet više-manje vertikalno integrisanih giganata, ocenjuje "Ekonomist".
Razlaz ovog para koji je, kako su po pravilu govorili njihovi kritičari, prigrabio svu moć na tržištu i nemilosrdno i gramzivo je zloupotrebio zbog 'ljubavi prema monopolskim profitima i mrtvim rivalima', označava kraj Vintela (skraćenica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za Vindouz, glavni operativni sistem Majkrosofta i Intela).
Stari tehnopolisti, ipak, još kontrolišu dva najznačajnija standarda: Vindouz, operativni sistem za većinu ličnih kompjutera, i "Intel arhitekturu", kojom se određuje kako softver međusobno deluje sa procesorom koji koristi. Više od 80 odsto svih personalnih računara još koristi standard "Vintel".
"Majkrosoft" je nedavno učvrstio veze sa kompanijom ARM, Intelovim novim rivalom, a "Intel" zajednički sa finskom Nokijom radi na operativnom sistemu za mobilne telefone. To ukazuje da brak Vintel posrće.
Što se Intela tiče, njegova proizvođačka mašina nema premca. Čudno je, međutim, da upravo tehnološki napredak sada ugrožava brak Vintel. Procesori postaju još manji i moćniji, internet i bežične veze nastavljaju da se ubrzavaju. To je, ocenjuje 'Ekonomist', stvorilo i centripetalne i centrifugalne sile, koje guraju kompjuterstvo u data centre (ogromna skladišta puna servera) i u biznis mobilnih telefona, kojim "Majkrosoft" i "Intel" ne dominiraju.
Druge firme su popunile tu prazninu. "Epl" sada više vredi od "Majkrosofta", zahvaljujući svojim vrlo uspešnim mobilnim uređajima, kao što su "iPod" i "iPhone". "Gugl" je, možda, najpoznatiji po svojoj usluzi pretraživanja, ali se može smatrati i globalnom mrežom data centara - desetine njih - koji mu omogućavaju da nudi besplatne usluge na vebu koje konkurišu mnogim skupim Majkrosoftovim programima.
"Intel", takođe, mora da se bori sa novim konkurentima. Tokom većeg dela njegove 42 godine duge istorije, glavni rival bio mu je AMD, a sada mora da se nosi sa britanskom firmom ARM, koja ne pravi vlastite čipove, ali su njena rešenja osnova za većinu čipova u većini mobilnih telefona.
Prelazak na mobilno kompjuterstvo i data centre (poznato i kao "klaud kompjuting'' - cloud computing) ubrzao je "vertikalizaciju" IT industrije. Da bi ove nove forme kompjuterstva dobro funkcionisale, različiti slojevi moraju da budu tesno isprepletani.
"Epl", čiji su proizvodi oduvek bili integrisaniji, gradi ogroman data centar, a nudi i usluge na vebu. "Gugl" je razvio Android, operativni sistem za pametne telefone.
I teškaši u korporativnoj IT napadaju teritorije jedan drugog.
"Sisko", najveći svetski proizvođač opreme za umrežavanje podataka, počeo je da prodaje servere što je podstaklo kompaniju HP, prodavca ovih mašina, da uđe u taj posao. "Orakl", koji prodaje poslovni softver, kupio je prošle godine firmu "San majkrosistems", proizvođača kompjutera.
Život Vintel paru otežavale su i antimonopolske vlasti. Izgubivši bitku sa Evropskom unijom, "Majkrosoft" mora sada da omogući korisnicima u EU da biraju koji će veb pretraživač da instaliraju.
Komisija je pojurila i "Intel", kaznivši ga u maju 2009. sa 1,06 milijardi evra (1,44 milijarde dolara u to vreme), zbog davanja rabata proizvođačima kompjutera ako koriste manje AMD čipova.
Kao odgovor na ove opasnosti, "Majkrosoft" je stavio veliki ulog na ''klaud kompjuting''. Već je izgradio globalnu mrežu data centara i razvio operativni sistem u klaudu zvanom Azure. Štaviše, "Majkrosoft" je sklopio mir sa antimonopolskim vlastima i čak uveliko prigrlio otvorene standarde. U drugim oblastima, međutim, kompanija ima teškoća. I dalje gubi novac na veb uslugama, uprkos tome što je investirala milijarde dolara.
Bez obzira na to da li će se "Majkrosoft" i "Intel" pojedinačno razvijati, oni će se kao par razići, ukazuju stručnjaci.
Kada je "Intel" počeo da gubi bitku sa AMD, brzo je smanjio troškove i revidirao ciljeve firme. Predviđajući da će Intelovi čipovi na kraju biti u svakom pametnom uređaju sa internet vezom, Otelini svoje nade temelji na novoj porodici procesora pod nazivom Atom. Umesto da ide na još moćnije čipove, "Intel" teži da oni budu još jeftiniji i da manje troše energije.
"Intel" je otišao dalje i na tržište softvera. U junu 2009. kupio je firmu "Vind river", koja prodaje operativne sisteme za ugrađene procesore.
Dok "Majkrosoft" tek treba da izbaci konkurentsku verziju Vindouza za pametne telefone i tablet računare, "Intel" se udružio sa finskom Nokijom, najvećim svetskim proizvođačem mobilnih telefona, da razvije Meego, operativni sistem za mobilne uređaje. "Majkrosoft", pak, u zagrljaju sa ARM, biće u stanju da napravi sopstvene čipove.
Sa razlazom para Vintel, kompjuterstvo će početi da se menja. "Orakl", "Sisko" i IBM biće suparnici za korporativne klijente, a "Epl" i "Gugl" će se otimati za individualne korisnike, zaključuje 'Ekonomist', konstatujući da informaciona tehnologija, kao i svet, postaje multipolarna.
.jpg)
