Izvor: GameInfusion.net, 09.Okt.2011, 01:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Upravo igramo Rage, pročitajte naše prve utiske

 

 
Prethodna dva-tri meseca bila su "berićetna" za old-school gejmere. Eidos nas je podsetio kako izgleda kvalitetan level design sa Deus Ex: Human Revolution, a Blizzard nam je konačno pružio priliku da probamo Diablo 3.

Zato ne možemo biti srećniji što se i ID Software, još jedne legende game developmenta, vraćaju na velika vrata. Dok smo buljili u progres liniju, nadajući se da će tako 20GB Rage-a otkapljati brže sa Steam-a, megabajt po megabajt, >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << nismo mogli a da se ne prisetimo igara koje su pomerile granice žanra pucačina, iz tvornice ovih majstora.

Wolfenstein 3D, Quake i Doom: ove franšize su uvek bile na ivici grafičkih mogućnosti industrije, zbog čega FPS programerski guru Džon Karmak i ostatak njegove kompanije imaju status legendi.

Da ne gnjavimo kao Albert iz Only Fools And Horses "premotaćemo" ovu remisenciju do tačke kada smo konačno ugledali Rage i doživeli neprijatno iznenađenje. Igre ID Software-a bile su PC-centrične do maksimuma, što i ne čudi, imajući u vidu u kom vremenu su bile aktuelne, ali je, do danas, ostao utisak da će ID ostati veran korenima.


 
Po pitanju gameplay-a Karmak i kompanija jesu ostali dosledni, uz izvesne, uglavnom pozitivne novine, ali, u tehničkom smislu, Rage izgleda kao problematični port sa konzola, tako da smo se brzo pokajali što smo odlučili da ovu igru najpre probamo na PC-u.

Naime, ako imate neku od Atijevih kartica velike su šanse da će vas dočekati grafički genocid i da će se Rage ponašati kao da ste ga upalili na nekoj slaboj mašini. Sem niskog framerate-a, teksture ispadaju i javljaju se različiti bagovi koji igranje čine nemogućim. Specijalni Atijevi drajveri za Rage donekle otklanjaju ovaj problem, ali smo mi, ipak, morali da pređemo na nVidiu.

Ovakva bruka za studio koji ima legendarni status ostaviće trajni trag u portfoliju ID Software-a. Ovo nije najavljena multiplatformnost, tj. pristup koji igru čini optimizovanom i prelepom na svakom sistemu pojedinačno, ovo je konzolaški kompromis koji nije bio potreban. Istina, Rage, kada ga pokrenete u uslovima koji mu odgovara, ili na konzolama, izgleda fantastično, ali nema opravdanja za nedostatak naprednijih grafičkih opcija na PC-u. Rage će sam odlučiti sve, zavisno od konfiguracije i trenutnog stanja vašeg sistema, dok će vama dopustiti samo da promenite rezoluciju i anti-aliasing.

Ovo ima i pozitivnu stranu ako ionako ne volite da "čačkate" po opcijama, jer Rage radi fantastično na širokom dijapazonu sistema, jer nivo detalja prilagođava svakoj mašini. To, ujedno, znači da će igra izgledati drugačije, od kompjutera, do kompjutera.


 
Inače, igra je smeštena u postapokaliptično okruženje koje najviše podseća na kombinaciju Pobesnelog Maksa i igre Fallout. Svet je uništen posle pada asteroida, a retki preživeli nalaze sebe u haosu i konstantnom ratu između različitih klanova. Protagonist je preživeo katastrofalni kvar hi-tech hibernacione verzije "Nojeve barke", što ga je, koliko kapiramo na osnovu početka igre, učinilo jačim.

U grafičkom smislu možemo da konstatujemo da Rage svaki gejmer treba da vidi na jakoj mašini: ovo je jedna od najlepših igara do sada. Od fantastičnog neba, živopisnog horizonta, pa sve do detaljno modeliranih stena, koje su uvek problem za game dizajnere, Rage je melem za oči. Lokacije nisu preterano ispunjene predmetima i detaljne u tom smislu, ali je okruženje, generalno, perfektno urađeno. Odlično animirani likovi, uključujući i protivnike koji se veoma realno kreću poštujući poštujući fiziologiju čoveka, doprinose utisku uverljivosti.

Iako je Rage izgledao kao pseudo-nelinearni naslov, ova igra je hodnik-pucačina, više nego što se činilo. U istraživanju, tokom vožnje, postoji malo slobode, dok su lokacije sa protivnicima arene koje pružaju malo prostora za odstupanje. U svakom slučaju, ovaj pristup razbija linearnu monotoniju modernih pucačina, u izvesnom smislu, ali je od svega važniji sam osećaj pucanja.

Mehanika pucanja podsetila nas je zašto su "Idovci" majstori žanra. Posle početnog pištolja dokopali smo se i jednoručne sačmare, koja ima trzaj ali i pravi poveću štetu samo jednim pucnjem. Trzaj kod oba komada oružija nije mali, te pucanje zahteva preciznost, a u slučaju čestog promašivanja moraćete veoma brzo da se krećete kako vas ludaci od protvinika ne bi raskomadali na delove. Naravano, kretanje i preciznost ne idu zajedno, a nema sumnje da će u kasnijoj fazi igre biti modifikacija koje će oružije učiniti boljim i lakšim za upotrebu.

Prva misija vodi vas u sedište "klana duhova". Ova postapokalitptično-tribalno istripovana sekta manijaka ime osnove jedinice sastavljene od ludaka koji će manijakalno trčati ka vama, ali sa više veštačke inteligencije od "kolega" iz modernih hodnik pucačina (na pamet nam pada, najpre, novi Medal of Honor). Kada ih pogodite veoma je zanimljivo da pratite fizičke efekte štete: pucajte u zglobove, telo ili glavu vaših protivnika i primetićete realne, ali ipak ublažene, fizičke reakcije.

Pećina, pretvorena u hram, i ostale povezane lokacije ovog klana duhova, imaju okultne natpise na zidovima, a tragovi žrtvovanja još jednom dodatno pokazuju da ID ostaje veran svom mračnom fazonu, s’ tim što je ovo najveće odstupanje od ustaljenog SF okruženja na koje smo navikli prethodnih godina. Najvažnije je što nam deluje da Rage ostavlja mogućnost igračima da budu koliko-toliko kreativni.

Nastavljamo da igramo Rage, a uskoro pišemo naš opis. Za sve detalje, trejlere i slike pogledajte Rage u našoj bazi igara.
 
 

Nastavak na GameInfusion.net...