Izvor: GameInfusion.net, 01.Feb.2012, 21:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Postal 3 opis

Svi oni dušebrižnici koji su za nevaspitanje i agresivnost svoje dece krivili Moćne rendžere i Nindža kornjače, a nešto kasnije GTA i Counter Strike, izgleda da se nikada nisu susreli sa Postalom. Zamislite scenu – majka ulazi kod svog tinejdžera u sobu, a on, na ekranu, virtuelno, urinira po ugljenisanom lešu čoveka kojeg je prethodno polio benzinom i zapalio.
 
Postal serijal je oduvek bio na suprotnoj strani dobrog ukusa, na momente i zdravog razuma. Omogućivši >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << igračima da iskaljuju svoje sadističke tendencije, gospoda iz "Trčanja sa makazama" su postala prilično popularna u svom poslu. Možemo reći da njihove igre predstavljaju brutalnu kritiku društva kroz pružanje otpusnog ventila, ali.... Ruku na srce, igru možemo igrati i "normalno", bez iživljavanja na sve strane, ali u tom slučaju, od Postala 3 ne ostaje ništa...
 


Bez dlake na jeziku, bez ikakve griže savesti prema ljudima koji su radili na ovoj igri, može se reći da je Postal 3 promašaj i to u teškoj kategoriji.
 
Kao i do sada, glavni lik je Baja iz Postala (Postal Dude), što bi, iz nekog razloga, trebalo da bude duhovito. Pošto ostaje praznog rezervoara, prinuđen je da krene u okolni, simbolično nazvani grad, Katarza, ne bi li pronašao posao, jer cene goriva izgleda ne luduju samo u Srbiji.
 
Prvi posao vas vodi u klub za odrasle. Privatna manufakturica koju drži proslavljena porno zvezda Ron Džeremi, usled iznenadne najezde nezadovoljnih "milfova" brzo će biti ojađena, a od tog posla ćete umesto para zaraditi usisivač. Tako ćete se naći na ulici, skupljajući agresivne mačke – ubice obolele od side. Dobijanjem jedne besmislene misije za drugom, sandbox element igre se gubi, te samim tim i sloboda kretanja i otvoren svet, a interakcija sa ljudima i predmetina je svedena na najmanji mogući nivo. Tako ispraćamo u zaborav još jedan adut prethodnog dela.
 
Nedugo od početka bićete u sred pucnjave između policije i pljačkaša gde ćete morati da izaberete stranu, a to će definisati dalji tok igre. Tu dolazi još jedna velika novina –sistem moralnosti. Da li je to zaista potrebno jednoj igri koja ima ovakvu reputaciju? Budimo realni, svi oni koji ne zaobilaze ovu igru u širokom luku, svakako je neće odigrati da bi bili nalickani heroji i dobričine.
 
Misije koje ćete raditi su potpuno nekreative i repetitivne. Tolika bezidejnost zaista bode oči. Sakupiti toliko i toliko nečega, odbraniti nekoga i usput verovatno ubiti nešto. Svakako da Postal nije imao nameru da bude shvaćen kao ozbiljna pucačina, međutim, ovakav koncept kao da nas stavlja u vremeplov i vraća nekih 15-20  godina unazad.
 

 
 
Za svaku pucačinu, bilo ozbiljnu ili neozbiljnu, AI je izuzetno bitan. Sve može da bude na vrhunskom nivou, ali ako pucate po neadrtalcina koji će samo jurcati na vas, bukvano se nameštajući na nišan, onda to postaje dosadno i srozava vrednost same igre.
 
Navešću primer iz prakse – u već pomenutoj misiji gde birate put svetlosti ili tamnu stranu, sa policijom i razbojnicima, izabrao sam da pucam po policiji. Sve je teklo po planu dok mi na metak nije naleteo jedan od razbojnika, što je automatski okrenulo celu njegovu ekipu protiv mene. Tako završih sam protiv svih. Međutim, bez obzira na to, mračni put je već bio zacementiran, odnosno igra se nastavila kao da sam pomogao pljačkašima, iako su svi ostali da leže. Ovakvih primera kroz igru je mnogo.
 
Nema smisla praviti shooter sa lošim gejplejom i mehanikom borbe. Postal 3 kida nerve igrača na svakom mogućem aspektu. Elementi pucanja su jedino koliko-toliko pristojni, dok su melee napadi vrlo neprecizni. Pokušajte nekog da polijete benzinom. U uvodnoj sekvenci sam tek iz petog ili šestog pokušaja uspeo da zapalim zombije koji su bili u rupi.
 
Tehnički aspeti su posebna tema za plakanje. Igra učestalo krešuje, prepuna je bagova, loading traje kao gladna godina, što čini dodatni razlog da igranje bude još mučnije. Korišćen je zastareli Source endžin (Half Life 2) koji je na lošem glasu zbog teškog rukovanja i to je verovatno glavni razlog, pored lenjosti developera, što igra izgleda toliko loše – neispolirano i nedovršeno.
 
Zaista je neverovatno da neko sa dugogodišnjim iskustvom u gejming industriji može, mirne duše, da izbaci na tržište jednu ovaku spodobu, a da pritom nabija igračima hajp, hvaleći se kako je radio 8 godina na igri. Ni 80 ne bi bilo dovoljno.
 
Miloš MLADENOVIĆ
 

Nastavak na GameInfusion.net...