Izvor: Politika, 09.Apr.2013, 20:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavio selo u crno
Velika Ivanča je zavijena u crno, ali će njen žitelj Milovan Kostadinović taj dan da računa kao drugi rođendan. Ubica Ljubiša Bogdanović se zaustavio baš kod njegove kuće. Dom u kojem Kostadinović živi sa suprugom bio je sledeći na meti. Srećom, naišla je policija.
– Ljubiša je došao na našu kapiju. Tada je nabasao na patrolu. Videvši ih, počeo je da beži. Zaustavio se dole, niz ulicu. I pucao sebi u glavu – objasnio je Kostadinović.
Sve ove činjenice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ispričali su mu policajci, jer je u trenucima kad je počinilac bio pred njihovom kućom bračni par spavao.
I Kostadinovići i drugi meštani saglasni su u jednom: Bogdanović ničim nije odavao utisak da bi mogao da počini ni daleko manji, a kamoli ovako stravičan zločin. Neki od žitelja kažu kako je prekjuče pomagao u komšiluku oko baštenskih poslova. Pošten, dobar domaćin, komšija koji nije bio u zavadi ni sa kim u selu i nikada nije pravio probleme...
Od naoružanja imao je nasleđenu pušku i pištolj CZ 88 kojim je počinio zločin, ali koji do juče „nikad nije izneo iz kuće”. Eventualne razloge masakra traže u Bogdanovićevoj prošlosti, koju svi odreda „odmotavaju” posle jučerašnjeg događaja.
– Kad je Ljubiša bio dete, otac mu se ubio. Prošle godine umro mu je i brat od strica. Sinovac mu je imao problema zbog kojih je bio i u duševnoj bolnici. Ljubiša je učestvovao u ratu u Slavoniji, kod Mirkovaca. On i njegov sin radili su do pretprošle godine za jednu slovenačku firmu koja ima predstavništvo u Mladenovcu, ali su proglašeni viškom. Posle toga su se bavili poljoprivredom – govore meštani okupljeni u zaseoku Prevale, odakle se širom sveta pronela vest o masovnom ubistvu.
Neki od žitelja došli su i iz okolnih sela kad su čuli šta se dogodilo. Bili su začuđeni brojnim novinarskim ekipama koje su se sjatile u Veliku Ivanču. Reportažna kola nisu poslale samo domaće TV stanice, već i kineska i hrvatska televizija. Ulicom Stublina neprestano su prolazili policijski automobili, ambulantna vozila, kombiji za prenos tela nastradalih na Institut za sudsku medicinu i automobili rodbine žrtava koja je pristizala.
Da se nešto strašno desilo u Velikoj Ivanči, moglo je da se zaključi već po ulazu u ovo selo razbacanih kuća od oko 2.000 stanovnika. Mnogi žitelji su u grupicama pred svojim domovima komentarisali dešavanja koja su ih držala u neverici. Tako je mesto do kojeg ne postoji ni putokaz koji bi namerniku ukazao gde da skrene kako bi stigao dovde, usled nemilog događaja, postalo udarna vest u svetskim medijima.
D. Bukvić
-----------------------------------------------------------
Šta je uzrok zločina
U lokalnoj zajednici ne postoje službe za zaštitu mentalnog zdravlja i službe za kontinuirani tretman obolelih od psihoze
Zločini su uvek znak velikih i ozbiljnih psihičkih poremećaja, uglas govore stručnjaci za dušu koji smatraju da je stravičnom zločinu u Velikoj Ivanči najverovatnije kumovala velika depresija, ozbiljna psihoza ili nelečeni posttraumatski stresni poremećaj.
Dr Zoran Đurić, neuropsihijatar sa Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, kaže da je veoma teško i nezahvalno raditi psihološku postmortem autopsiju i nagađati šta je bilo okidač za ova stravičan zločin, „ali činjenica da je ovaj čovek prvo nasrnuo na članove svoje najbliže porodice govori o tome da je neka sumanuta ideja pokrenula ovaj čin. Druga varijanta je da je on imao poremećaj ličnosti, ali u tom slučaju od njegovih najbližih komšija ne bismo slušali da je u pitanju bio ’tih, miran i povučen komšija’ već da je bio preke naravi i često pravio incidente”.
„Po mom ljudskom i profesionalnom iskustvu, takav stravičan zločin može da počini osoba koja je obolela od šizofrenije ili teško emocionalno nestabilna osoba. Najverovatnije je da je čovek imao neke imperativne halucinacije, ideje gonjenja ili ideju da je ’ceo svet protiv njega’, a ove ideje se obično javljaju u okviru ozbiljnih mentalnih oboljenja kao što je psihoza. Činjenica da je on posle masakriranja bližnjih digao ruku i na sebe govori o tome da je on ipak delimično bio svestan svog čina i da je hicem iz pištolja uperenim u svoju glavu pokušao da uguši glas savesti”, kaže dr Zoran Đurić.
Dr Milan Stanojković, neuropsihijatar iz psihijatrijske bolnice „Gornja Toponica” kod Niša, kaže da se ovakve nesreće dešavaju i zbog toga što u lokalnoj zajednici ne postoje službe za zaštitu mentalnog zdravlja i službe za kontinuirani tretman obolelih od psihoze, i postavlja (retoričko) pitanje: „Kako je moguće da se u zemlji u kojoj postoji više od 950 psihijatara, 6.000 psihijatrijskih postelja, 46 stacionarnih psihijatrijskih ustanova, četiri velike psihijatrijske bolnice i veliki broj psihologa i socijalnih radnika dešava haos na terenu?”
On primećuje da su u poslednje vreme često dešava da osobe koje su otpuštene iz psihijatrijskih bolnica, počine „incident” i dodaje da stručnjaci za dušu nemaju uvid šta se dešava sa njihovim pacijentima i da li uzimaju terapiju nakon izlaska iz bolnice.
S obzirom na to da u zajednici ne postoje službe za kontinuirani tretman obolelih od psihoze, psihijatri nisu u stanju da kontrolišu stanje mentalnog zdravlja svojih pacijenata kada potpišu otpusnu listu”, objašnjava naš sagovornik.
On podseća da je u niškoj opštini Medijana od 2005. do 2008. realizovan pilot-projekat u okviru koga su praćeni psihijatrijski bolesnici koji su otpušteni iz psihijatrijske bolnice „Gornja Toponica” kod Niša. U tom periodu nije se dogodio nijedan „incident”, zaključuje naš sagovornik i dodaje da rezultati tog projekta veoma ilustrativno svedoče da se mora omogućiti kontinuirani tretman osoba sa psihozom kada izađu iz bolnice.
Katarina Đorđević
------------------------------------------
Đukić-Dejanović: Boravak na ratištu nije uzrok ubistava
BEOGRAD – Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ocenila je danas da to što je ubica bio na ratištu sigurno ne može biti uzrok današnjeg višestrukog ubistva u selu Velika Ivanča, u kojem je ubijeno 13 ljudi.
„To ne može biti neposredni razlog. Traume iz rata i posledice tih trauma kroz postraumatski stresni poremećaj idu nekoliko dana do nekoliko nedelja od momenta traume”, kazala je Đukić Dejanović za Radio-televiziju Srbije.
Slavica Đukić Dejanović, koja je lekar specijalista psihijatrije, smatra da treba preventivno delovati, a tamo gde nema psihijatara, lekari opšte prakse treba da budu obučeni da prave skrininge i ranu dijagnozu mentalnih problema.
„Ovakve situacije mogu se sprečiti tako što će se osobe visokog rizika češće kontrolisati, sa njima češće razgovarati i staviti ih u grupu rizičnih za mentalno razboljevanje”, kazala je Đukić Dejanović.
Slavica Đukić Dejanović smatra da bi takve preglede trebalo vršiti u intervalima kraćim od tri godine.
U selu Velika Ivanča kod Mladenovca, Ljubiša B. ubio je rano jutros 13 ljudi. On i njegova supruga su u teškom stanju i lekari beogradskog Urgentnog centra bore se za njihove živote. Objavljena je njegova biografija, u kojoj se navodi da je bio 90-tih godina na ratišu u Hrvatskoj i da je prošle godine izgubio posao. Beta
objavljeno: 09.04.2013
