Izvor: Politika, 13.Jan.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilaštvo: imali smo jake dokaze protiv „gnjilanske grupe”
U ovom slučaju sudu su dostavljeni dokazi da se oružani sukob na teritoriji AP KiM nastavio nakon zaključenja Kumanovskog sporazuma
Tužilaštvo za ratne zločine reagovalo je na saopštenje Apelacionog suda, objavljeno u našem listu, povodom slučaja „gnjilanske grupe”, ocenjujući da nije tačna konstatacija da je optužnica pretežno koncipirana na iskazu svedoka saradnika „Božura 50”.
U prvom delu presude Apelacionog suda u odeljku „2.1. vreme izvršenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radnji okrivljenih i pitanje postojanja oružanog sukoba se pored ostalog ističe: „Prema oceni veća Apelacionog suda, ovo krivično delo može se izvršiti samo za vreme rata, oružanog sukoba ili u vremenu dok traje okupacija”, kao i da su od posebnog značaja za ocenu trajanja oružanog sukoba na području AP KiM, odredbe Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu od 9. juna 1999. godine koji upravo i reguliše prestanak neprijateljstava i dalja ponašanja strana u sukobu. Članom 2 stav 1 Kumanovskog sporazuma koji nosi naziv „prestanak neprijateljstava” predviđeno je da će se snage SRJ odmah nakon stupanja na snagu ovog sporazuma uzdržati od bilo kakvih neprijateljstava'.
Stav Apelacionog suda, ukazuje tužilaštvo, bio je da je svaka tvrdnja da su se i nakon navedenog datuma odvijala neprijateljstva koja bi imala karakter nemeđunarodnog oružanog sukoba, morala biti dokazima potkrepljena, što u konkretnoj situaciji nije urađeno.
„Apelacioni sud ne osvrće se na ono što je tokom postupka utvrđeno i što je opštepoznato da u potpisivanju Kumanovskog sporazuma nije učestvovala OVK, niti je ikada do kraja 1999. godine, a ni kasnije, potpisala bilo kakav mirovni sporazum sa vojnim ili civilnim predstavnicima SR Jugoslavije, tako da za OVK prestanak neprijateljstava na osnovu Kumanovskog sporazuma uopšte ne može da važi”, zaključuje se u saopštenju dostavljenom našoj redakciji.
Tužilaštvo ističe da je sudu dostavilo dokaz da se oružani sukob na teritoriji AP KiM nastavio nakon zaključenja Kumanovskog sporazuma i povlačenja oružanih snaga SRJ sa teritorije AP KiM. To je bio izveštaj MUP-a da je posle 20. juna 1999. godine do kraja 1999. godine u oružanim napadima OVK na civilno stanovništvo smrtno stradalo više od 1.000 civila uglavnom srpske nacionalnosti. Na to se Apelacioni sud nije obazirao, već je u presudi naveo da je imao u vidu i činjenicu da se veći deo događaja, navedenih u optužnici, vremenski odigrao ne samo nakon prestanka oružanog sukoba, već i posle povlačenja svih pripadnika srpske vojske i policije sa KiM, kada je prestala bilo kakva mogućnost obnavljanja ranije završenih oružanih sukoba.
„Pitanje oružanog sukoba ne samo da je značajno za predmet ’gnjilanske grupe’, već je važno i za sve druge žrtve, više od 1.000 mrtvih koji su nastradali usled napada OVK na civilno stanovništvo i čije bi stradanje prema napred navedenom stavu Apelacionog suda moglo da se procesuira samo za neka druga krivična dela, kao što su ubistvo, silovanje..., od kojih bi mnoga u međuvremenu i zastarela. Ako je Apelacioni sud smatrao da nema bitnog elementa krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva onda je valjalo, ukoliko je utvrdio da nema dokaza da su se dela opisana u optužnici odigrala, da optužene oslobodi za krivična dela ubistva i silovanja ili za neka druga krivična dela koja su sadržana u opisu optužnice”, zaključuje se u saopštenju tužilaštva.
Istaknuto je da je iskaz svedoka „Božura” u saglasnosti sa iskazima zaštićenih svedokinja „C-1” i „C-2” koje su bile silovane u prostorijama Internata u Gnjilanu, u čemu su učestvovali i optuženi uz još oko 100 ljudi. U saopštenju se detaljno opisuje saslušanje obe svedokinje, koje je trajalo više dana, i navodi se da su pored njih saslušani istražni sudija pred kojim su prvi put davale iskaze, kao i sudski veštaci koji su govorili o njihovim posttraumatskim poremećajima, kao i činjenicu da je prvostepeni sud poverovao tim svedokinjama.
U saopštenju se navodi da je sve ove ocene dokaza Apelacioni sud proverio tako što je saslušao jednu od svedokinja u trajanju od oko jednog sata, a zatim kombinujući površnu ocenu dokaza koje je prvostepeni sud detaljno cenio, doneo sasvim suprotan zaključak od zaključka prvostepenog suda pa je optužene oslobodio od optužbe i za deo optužnice koji se odnosi na silovanje.
Tužilaštvo ocenjuje da je ovakvu elaboraciju dokaza u vezi sa silovanjem Apelacioni sud izvršio kako bi opravdao povredu zakona u pogledu postojanja oružanog sukoba.
D. Č.
objavljeno: 13.01.2015.
