Izvor: BKTV News, 16.Jan.2018, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri poslednja intervjua Olivera Ivanovića: VODE LI NJEGOVI ODGOVORI KA UBICAMA?
Manje od godinu dana, Oliver Ivanović lider GI "SDP" proveo je na slobodi, po izlasku iz pritvora u Kosovskoj Mitrovici u kome je proveo tri godine.
Za vreme na slobodi, do jutros kada je mučki ubijen u Kosovskoj Mitrovici, dao je nekoliko intervjuu u kojima je govorio o porodici, danima u pritvoru, strahu Srba, političkim dešavanjima.
"Vreme" - Strah Srba od ekstremnih Srba
29. septembar 2017.
U januaru 2014. Ivanović je iznenada uhapšen >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << na osnovu optužnice za ratne zločine koju je protiv njega podigao tužilac Euleksa, pravosudne misije Evropske unije na Kosovu. Ovo je za mnoge bio šok, jer Ivanovića do tada niko, čak ni ekstremni albanski nacionalisti, nije dovodio u vezu sa ratnim zločinima. Optužnica ga je teretila da je kao član srpskih paravojnih formacija u dva navrata (1999. i 2000.) organizovao maltretiranje i ubistva albanskih civila u Mitrovici. Tokom većeg dela suđenja, koje je trajalo tri i po godine, Ivanović je boravio u zatvoru, najpre u Prištini, a zatim, posle štrajka glađu u Mitrovici, da bi poslednjih šest meseci proveo u kućnom pritvoru. Prvostepeno je po jednoj tački optužnice osuđen na devet godina zatvora, dok je po drugoj oslobođen. Pušten je na slobodu tek u junu ove godine, nakon što je kosovski Apelacioni sud potvrdio oslobađajuću presudu, dok je osuđujuću poništio i naložio ponovno suđenje. Inače, ogromna većina svedoka optužbe odbila je da na sudu tereti Ivanovića, a većina posmatrača ocenila je proces kao montiran.
Ko god je mislio da će se Ivanović nakon ovog tretmana povući iz politike, grdno je pogrešio: prošlog meseca je najavio da će se na lokalnim kosovskim izborima, koji će se održati krajem oktobra, kandidovati za gradonačelnika Mitrovice, što je izazvalo novi talas nevolja: zapaljen mu je automobil, a pojedini članovi njegove stranke (Građanska inicijativa SDP) iznenada su odlučili da mu okrenu leđa.
Razgovor sa Ivanovićem vođen je u Beogradu gde, kako kaže, provede bar nekoliko dana svakog meseca kako bi se na kratko odmorio od atmosfere teskobe i straha koja u poslednje vreme obavija Mitrovicu.
VREME: Kada ste nakon tri i po godine konačno izašli na slobodu, da li ste uočili da se nešto promenilo na severu Kosova?
OLIVER IVANOVIĆ: Da, situacija se promenila na gore. Neverovatan je osećaj ugroženosti, straha kod naroda. Od stotinak ljudi sa kojima sam razgovarao tokom prvih par nedelja na slobodi, nema nijednog koji u prvih par rečenica nije postavio pitanje bezbednosti. Da se odmah razumemo: ti ljudi se ne boje Albanaca nego Srba, lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se voze u džipovima bez tablica. Droga se prodaje na svakom ćošku, svaki roditelj strepi zbog toga. Bilo je toga i ranije, ali ne u ovolikoj meri i nisu se ti ljudi ponašali bahato kao sada. Policija sve to gleda i ne reaguje, pa se građani osećaju nezaštićeno, iako su u kosovskoj policiji na severu sve naši ljudi, Srbi. Neki od njih su iskusni policajci koji su ranije radili za MUP Srbije, ali ni oni ne rade ništa.
Ilustracije radi, u poslednjih par godina u Mitrovici smo imali preko pedeset slučajeva paljenja automobila, bacanja ručnih bombi i dva nerazjašnjena ubistva. Sve se to dešava na teritoriji od dva i po kvadratna kilometra, koja je potpuno pokrivena sigurnosnim kamerama. Očigledno je da se policija boji da se ne zameri počiniocima, ili su počinioci uvezani sa bezbednosnim strukturama. Neki kažu da je policija prosto nesposobna, ali teško mi je da poverujem u to. Mislim, jesu oni nesposobni, ali ne baš toliko.
I vama je nedavno zapaljen automobil, a počinioci nisu nađeni.
Da, automobil su mi zapalili čim sam najavio da ću se kandidovati za gradonačelnika. Prvo su zapalili automobil Dragiši Miloviću, doktoru iz Zvečana sa kojim sam razgovarao o sastavljanju zajedničke liste za tu opštinu, a odmah zatim i meni. Bilo je dovoljno da nas vide zajedno par puta kako razgovaramo.
Ko su ljudi koji rade takve stvari?
To su kriminalne strukture uvezane sa politikom u kojima vlada paničan strah od naše kandidature. Za nekoga ko ima infrastrukturu, ko raspolaže ogromnim novcem i ima podršku Vlade Srbije, naša mala stranka ne bi trebalo da predstavlja problem. Oni, međutim, znaju šta narod o njima misli i boje se da će izgubiti ako građani budu imali alternativu. Na prošlim lokalnim izborima alternative nije bilo – ja sam bio u zatvoru, a Milović se nije kandidovao. Sad su panici.
Neki od ljudi sa vaše liste su se naprasno predomislili...
Da, najnoviji primer je doktor Zoran Spasojević, koji je bio šesti na našoj listi. Doktoru Spasojeviću su sedam dana pre nego što se povukao sa liste ukinuli specijalizaciju. Premestili su ga pred kraj specijalističkih studija u Beogradu koje je platio iz svog džepa u Leposavić, navodno zbog hitne potrebe. To je bio sasvim očigledan pritisak na njega da se povuče. On tada nije popustio, ali je, nakon što su ga dva dana lomili, ipak odustao od kandidature i javno podržao Srpsku listu. Mogu samo da zamislim čime su mu pretili jer jednog takvog čoveka nije lako slomiti.
Kako je među kosovskim Srbima primljena podrška Srpske liste formiranju vlade Ramuša Haradinaja, u kojoj glavnu reč vode bivši komandanti Oslobodilačke vojske Kosova?
Primljena je loše. Prvo moram da ukažem da je od početka bilo jasno da će ta "ratna koalicija" najverovatnije formirati vladu, tako da je bilo dovoljno vremena da se građani i javnost pripreme za tako nešto. Umesto toga, krenule su priče da je Haradinaj koljač i monstrum, čak smo Francuskoj uveli diplomatske sankcije zbog njega. A onda, odjednom idemo u koaliciju sa Ramušom kao premijerom. Što je još gore, nisu ni učestvovali u pregovorima o formiranju vlade, kao da se podrška Srba podrazumeva, umesto da su vodili proaktivnu politiku. Umesto što su čekali da se pregovori završe i da Bedžet Pacoli promeni stranu, trebalo je odmah da istaknu svoje zahteve. Naš narod kaže da se dogovor pravi na dnu njive, a ne na vrhu kad je sve gotovo.
Srbe na Kosovu treba da predstavljaju sposobni, ozbiljni političari, a ne partijski aktivisti. Nije da sposobnih nema, ali kad pogledate Srpsku listu, tamo nema ni jednog profesora univerziteta, pravnika, inženjera, lekara... Ljudi koji nisu poštovani u svojoj sredini ne mogu da računaju da će ih poštovati Albanci i strane diplomate. Njih oni jednostavno ignorišu, jer zašto bi razgovarali sa njima kad se o svemu odlučuje u Beogradu? Setite su kako je prethodna kosovska vlada smenila ministra Jablanovića nepunih mesec dana nakon što je postavljen, zbog jedne nespretne izjave, a Srpska lista nije učinila ništa da ga zaštiti. Zašto tada nisu istupili iz koalicije? To što oni rade nije politika, nego čista improvizacija.
BLIC - INTERVJU Oliver Ivanović: Albance smo pogrešno procenili i potcenili
14. maj 2017.
Apsolutno nevin, kako sam kaže, a kako će, nada se, odlučiti i sud. Vreme koje je prošlo ne može da vrati, ali kao dovoljnu satisfakciju vidi skidanje ljage sa svog imena: "Da mi se izvine za sve i ljudi koji me znaju i ne znaju, konačno i zvanično vide da nemam veze sa gnusnim optužbama." I sad, kad je slobodan, uputno je pitati ga kako je?
- Pa, dobro sam. Vraćam se u normalan život i pokušavam da nastavim tamo gde sam zaustavljen pre tri godine i tri meseca.
Šta ste prvo mogli da vidite po izlasku na slobodu?
- Zabrinuo sam se jer svi ovi incidenti, lomovi u Prištini, reakcije Albanaca, zapaljiva retorika... zastrašuju ljude, tako da je strah dominantan i imanentan. Nama je to i do ‘99. godine bila svakodnevica, ali sada je gore. Ko s tim može da se izbori, ko to može da podnese, ostao je ili se, eventualno, vratio, ali takvih je mali broj. Sada nemamo ni polovinu srpskog stanovništva na Kosovu koliko smo imali pre 1999. godine. Posle sedamnaest godina dolazi do određene iscrpljenosti i prezasićenosti. Zato je sad i potreban politički rad i ja ću probati da ljude ohrabrim i probudim im tu ideju ostanka i opstanka ako se već lome.
Kakva je vaša politička veza sa Beogradom?
- Sa Beogradom mora biti najbolja moguća veza i to je jedino što je apsolutno sigurno. Nikada Srbi sebi ne smeju dozvoliti takvu grešku da imaju politiku suprotnu stavovima Beograda. To ne znači apsolutnu poslušnost i nerazmišljanje svojom glavom. Međutim, mi smo ti koji će sa terena davati Beogradu tačne informacije o realnom stanju i predlagati šta bi bilo najbolje.
Da li smo mi u nečemu pogrešili u tom odnosu s Albancima kroz istoriju?
- Potcenili smo ih. Pogrešno smo ih procenili, a onda i potcenili. Oni su dosta tradicionalan i prilično konzervativan narod i kao takvi se ne mogu porediti s drugim narodima i, shodno tome, odnos sa njima ne može biti građen na iskustvima koja smo imali gradeći sa drugima. Ali, moramo se prilagoditi i moramo naći ključ za komunikaciju.
"Novosti": I pogled sa terase za mene je sloboda
5. mart 2017.
Da li ste tokom boravka u zatvoru imali trenutke kada ste gubili nadu da ćete dokazati nevinost?
- Nijednog trenutka nisam pomislio da će to biti krajnja odluka. Psihički sam bio spreman da budem prvostepeno osuđen, a u nekim krajnjim idejama sam mislio da to može i Apelacioni sud da potvrdi, ali bih se ja borio do kraja, do Boga. Bio sam spreman da do kraja izdržim sve i da to isteram do najveće moguće instance. Ubeđen sam da to mora da bude krajnji ishod.
Kada vam je bilo najteže?
- Bilo je nekoliko teških trenutaka, ali je prva nedelja bila svakako najteža. Bio sam u šoku i nisam mogao da verujem šta mi se desilo, a dodatno me je nerviralo to što ljudi nisu verovali u ono što sam im pričao. Neshvatljivo mi je bilo da me optužuju za nešto, a ja sam radio dijametralno suprotno od toga.Pomogao sam velikom broju Albanaca, ali to nisam isticao i hvalio se time jer smatram da je to veoma ružno i da umanjuje taj čin pomoći. Takođe, to bi bilo veoma loše ocenjeno među Srbima i verujem da bi to uticalo na stvaranje nepoverenja prema meni. Iz istog razloga, o tome nisu govorili ni Albanci, sve do početka suđenja.
Ko, po vašem mišljenju, stoji iza sudskog procesa koji se protiv vas vodi? - Ovo što se meni događa je jedna kalkulantska kombinacija nekoliko međunarodnih predstavnika koji su hteli da se prikažu Albancima kao nepristrasni. Pošto nije bilo Srba koji imaju težinu, jer su mnogi otišli sa političke scene, ja sam, nažalost, ostao kao poslednji Mohikanac i kao takav sam izabran. Stekao sam utisak da su hteli da me slome, jer su me držanjem u Prištini, u jednom neprijateljskom okruženju, izložili dodatnom pritisku i na taj način lomili kao ličnost. Ali ja nisam tako lomljiv kako su oni zamišljali, i to sam dokazao do sada. Mislim da su vlasti u Prištini iskoristile ovaj proces, jer im je to odgovaralo da bi smirile strasti u svojim redovima, ali ne bih rekao da stoje iza lažne optužnice koja se vodi protiv mene.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
