Izvor: Blic, 21.Jun.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnje u reizbor u pravosuđu
Omer Hadžiomerović
Da se sveobuhvatna reforma pravosuđa, čiji je ishod nezavisno, nepristrasno i efikasno sudstvo, mora okončati što pre, jasno je svima. Međutim, po pitanju reformskog karaktera reizbora sudija ne postoji saglasnost između Ministarstva pravde i Društva sudija Srbije.
U Društvu sudija Srbije smatraju da je donošenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa dobar potez, a Zakon o sudijama i Zakon o Visokom savetu sudstva u osnovnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odredbama reformski, iako ga je skoro u potpunosti uradilo samo Ministarstvo. Međutim, sporne su prelazne odredbe Zakona o sudijama, kojima se predviđa ponovni izbor svih sudija.
Prema rečima Omera Hadžiomerovića, zamenika predsednika Društva sudija, reizbor je pre svega neustavan, a za sobom povlači i pitanja koja se tiču nezavisnosti sudstva, zbog čega je Društvo i pokrenulo postupak pred Ustavnim sudom.
– Stari Ustav, kao i novi, predviđa stalnost sudijske funkcije, a kako je novi Ustav donet po proceduri koju predviđa stari, postoji ustavno-pravni kontinuitet, a samim tim i kontinuitet po pitanju stalnosti sudijske funkcije. Stalnost ne znači da je sudija izabran doživotno. Stalnost sudijske funkcije predstavlja najsnažniju garanciju nezavisnosti sudstva, a s ovakvim reizborom ona se gubi – ističe Hadžiomerović.
Ukoliko do reizbora ipak dođe, prema novom Ustavu, za njega će biti nadležan Visoki savet sudstva, čiji su izbor, konstituisanje prvog saziva i nepostojanje uslova za rad, prema Društvu sudija, takođe sporni.
– VSS je utvrdio potreban broj sudija, ali pošto je po samom zakonu imao kratak rok, a radni materijal mu je pripremilo Ministarstvo pravde, došli smo u situaciju da je VSS doneo istu odluku o kojoj Ministarstvo priča već dve-tri godine. Broj sudija se smanjuje za četvrtinu, a mi ne znamo na osnovu čega – tvrdi Hadžiomerović.
Uzimajući sve to u obzir, u Društvu su skeptični prema svrsishodnosti ponovnog izbora. Naročito kada se u vidu ima činjenica da je novim zakonom predviđen sistem redovnog vrednovanja rada svakog sudije.
– Već je dat pravni okvir da se sudstvo pročisti, ali na jedan sistematski način, uz jasna pravila i zaštitu prava sudija. Ako se stvarno hoće ono što se tvrdi – reforma, rok za reizbor je toliko kratak – kaže predsednica Udruženja sudija Srbije Dragana Boljević.
Promene u tužilaštvu
U tužilaštvu je situacija drugačija. Iako je prethodni Ustav garantovao stalnost funkcije, novim je to promenjeno, pa će reizbora, kao i smanjenja broja tužilaca i zamenika, biti. – Ne vidim ustavne prepreke, ali ne znam koliko je to celishodno, posebno kada su u pitanju zamenici, čiji je reizbor već vršen u dva navrata od 2000. godine – kaže Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije.
.jpg)
