Izvor: Večernje novosti, 05.Jun.2013, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanišićevi advokati: Tužilaštvo nije ponudilo dokaz
OVA oslobađajuća presuda digla je mnogo buke. Mnogi su bili iznenađeni. Tužilaštvo na prvom mestu. Mi nismo. Znali smo da Jovica Stanišić nije kriv, pošto smo toliko vremena proučavali dokaze. Ovako engleski advokat Vejn Džordaš, glavni branilac bivšeg šefa DB Srbije Jovice Stanišića, komentariše za „Novosti“ oslobađajuću presudu koju je tročlano veće Haškog tribunala izreklo njegovom klijentu krajem prošle nedelje. U ekskluzivnom razgovoru za naš list Džordaš kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tužilaštvo „nije uspelo da napravi razliku između aktivnosti koje su dozvoljene u ratu i onih koje nisu“. - Mi smo uspeli u tome i zato smo i dobili proces - kaže Džordaš, poznati stručnjak za međunarodno krivično pravo. - Zato je i sud zaključio da nijedna radnja koju je Stanišić preduzeo nije bila povezana sa zločinom. Na pitanje da li mu je bio izazov da brani prvog šefa državne bezbednosti neke države koji je optužen pred međunarodnim krivičnim tribunalom, Džordaš kaže da smatra da je to bio izazov i za tužilaštvo. Naročito zbog ideje da je jedan obaveštajac, kako tvrdi tužilaštvo, navodno doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu.ZAHVALAN ''NOVOSTIMA'' Jovica Stanišić se zahvalio „Večernjim novostima“ što su mu pružile priliku da iznese svoju odbranu, jer je godinama u javnosti bio izložen pravom medijskom linču, čime je, kako kaže, posebno bila pogođena njegova porodica. - Zanimljiv mi je i i način na koji je tužilaštvo formiralo ovaj predmet kroz tu njegovu ulogu. Znate da je Slobodan Milošević bio optužen kao političar, Mladić kao vojnik, a Stanišić je, prema toj ideji tužilaštva, bio sve to zajedno: i političar, i vojnik i obaveštajac - kaže naš sagovornik. - Za nas je to bio izazov zato što smo se branili na svakom mogućem frontu, ali i za tužilaštvo zato što su sebi postavili tako mnogo ciljeva. Jer, znate, teško je održati kontrolu na tako postavljenom slučaju i fokusirati se na sve. Skot Martin, Stanišićev kobranilac, dodaje da se, kada tužilaštvo isplanira svoj predmet tako široko, to često ne završi dobro. - Da su se fokusirali na manje stvari, možda bi uspeli u strategiji koju su imali - kaže Martin. - Ovako im to nije pošlo za rukom. Upitani kojim su se kontraargumentima borili protiv tužilaštva, Martin odgovara: - Pitanjima - gde su im dokazi? Znate, meni je i dalje nejasno zbog čega je Stanišić uopšte optužen. Ne možete da tvrdite da je počinio sve te zločine, a da nemate dokaze. Veće je zaključilo da je Srbija bila uključena u rat u BiH i u Hrvatskoj, ali da Stanišić nije bio umešan u zločine. I Džordaš i Martin smatraju da ni danas, deset godina od podizanja optužnice protiv njihovog klijenta, nije jasno zbog čega je tužilaštvo toliko čekalo da ga optuži s obzirom na to kada su se dogodili navodni zločini.DOĆI ĆE SE PONOVO Upitani da li su uspeli da upoznaju Beograd, Stanišićevi advokati kažu da su tek pre dva dana imali prvi slobodan dan. Dok Džordaš kaže da mu je bilo teško da izbegne ćevape i rakiju, Martin dodaje da mu se dopada što su ljudi u Beogradu uvek ljubazni i u žurbi, i da ga privlači to što se uvek nešto dešava. - Upoznao sam vaše restorane, jezero, noćni život i zaista imate jedinstveni duh. Svakako ću ovde doći ponovo - kaže Džordaš. - Zanimljivo je da je tužilaštvo toliko dugo čekalo sa optužnicom protiv drugog po značju čoveka u Srbiji. Mislim da je to nejasno. Ono što je jasno, međutim, jeste činjenica da je on prevashodno uhapšen u kontekstu atentata na premijera Zorana Đinđića. Izgleda da je to bio razlog za Karlu del Ponte da ga optuži i iz beogradskog pritvora prebaci u Hag. To je bio jedan znak u ovom procesu koji i nije toliko razmatran. Pored toga, nije bilo ni jednog jedinog dokaza da je on umešan u atentat. Štaviše, koliko znam, bio je u dobrim odnosima sa Đinđićem. Martin podseća i da je Stanišiću stavljeno na teret da je bio odgovoran za delovanje paramilitarnih grupa kao što su „Škorpioni“ i Srpska dobrovoljačka garda. - Možda su mislili da imaju dokaze za to, ali je očigledno da nisu - kaže on. I Džordaš i Martin ističu da nisu u pravu oni koji spekulišu da je ovaj proces bio politički. Kažu da bi oni sumnjičavi trebalo da pogledaju sve dokaze i snimke sa suđenja.POMOĆ SA SVIH STRANA Stanišićev advokati kažu da im je bila neprocenjiva pomoć Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Dodaju i da su imali pomoć Amerike, Velike Britanije i Rusije, imajući u vidu da je njihov klijent učestvovao u spasavanju talaca. - Videćete da je predsedavajući sudija pažljivo saslušao svaki dokaz i da je uvek dozvoljavao tužilaštvu da predloži novi. Nije bilo ograničenja za to. U nekim delovima, suđenja moraju da se vode iza zatvorenih vrata, ali to je zbog zaštite svedoka, žrtava ili nacionalne bezbednosti neke zemlje. Ove je sve bilo po zakonu. Ali tužilaštvo je tvrdilo da je svaki zvaničnik Srbije bio umešan u zločine i da je svaka vrsta pomoći bila krivično delo. A to nije realna teorija. Advokati napominju da je cilj odbrane bio da suđenje Stanišiću i Simatoviću bude otvoreno za javnost, ali je srpska vlada tražila da se javnost isključi u nekim delovima. - I sam predsedavajući sudija Ori pitao je nekoliko puta zbog čega se traže zatvorene sednice - kaže jedan od advokata. - Možda su zato neki iznenađeni ovakvim ishodom, jer nisu imali prilike da čuju sve dokaze. SERŽ BRAMERC: NAJVEROVATNIJE ŽALBA HAŠKO tužilaštvo će najverovatnije uložiti žalbu na oslobađajuću presudu bivšem šefu DB Jovici Stanišiću i zameniku načelnika Druge uprave Franku Simatoviću - rekao je glavni haški tužilac Serž Bramerc na tribini o međunarodnom pravu u Briselu. On smatra da je tužilaštvo ponudilo sasvim dovoljno dokaza i da nije očekivao da će biti oslobođeni: - Još uvek proučavamo obrazloženje sudskog veća i logiku kojom su se rukovodili, ali gotovo je sigurno da ćemo se žaliti. Bramerc kaže da je „duboko nezadovoljan“ nedavnom serijom oslobađajućih presuda (Haradinaju, Gotovini i Perišiću): - Takve presude će otežati buduća suđenja za podstrekavanje i pomaganje u vršenju ratnih zločina. Sužavanje pojma komandne odgovornosti stvara situaciju u kojoj će samo neposredni počinioci morati da strahuju od međunarodne pravde, dok će organizatori moći da računaju da će proći nekažnjeno. To je moje lično mišljenje, a kao tužilac sam obavezan da poštujem sve odluke sudija.
Nastavak na Večernje novosti...
