Izvor: Kurir, 13.Maj.2011, 07:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SINE MOJ, NISI DOČEKAO ROĐENDAN!
BEOGRAD - Školski drugovi ispratili Vuleta na večni počinak. Otac, majka, brat, polusestra, mnogobrojni rođaci, školski drugovi, komšije i poznanici ispratili su juče na večni počinak tragično stradalog Vukašina Kovačevića na Novom bežanijskom groblju. Tužna povorka je noseći vence i sveće u neverici koračala za malim belim sandukom do mesta na kojem je dečak sahranjen.
BEOGRAD - Školski drugovi ispratili Vuleta na večni počinak.
Otac, majka, brat, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << polusestra, mnogobrojni rođaci, školski drugovi, komšije i poznanici ispratili su juče na večni počinak tragično stradalog Vukašina Kovačevića na Novom bežanijskom groblju. Tužna povorka je noseći vence i sveće u neverici koračala za malim belim sandukom do mesta na kojem je dečak sahranjen.
- Zašto si nas prevario, anđele moj mali... Sine moj... Ustani i pogledaj ko je sve došao.. Dogovorili smo se da u nedelju slavimo tvoj 14. rođendan... Nisi ga dočekao... Ustani... - jecao je neutešni otac Ivan grleći svoju suprugu, koja je stiskala njegove ruke i nemo gledala u kovčeg njihovog deteta. Suze nisu krili ni njegovi drugovi iz razreda, koji su se poslednji put oprostili od njega.
- Tvoje mesto u klupi ostaće zauvek prazno. Ko će nam sada pričati sve one šale kojima si nas uvek zasmejavao? S kime ćemo razmenjivati sve tajne? Pogledaj nas, Vule, još jednom - grcajući je izgovorila njegova školska drugarica. Ni trener KK Plava zvezda, u kojem je Vukašin trenirao košarku, nije mogao da sakrije svoj bol.
- Bio si najbolje dete. Uvek spreman da zbijaš šale. Kako ću sada skupiti snagu da pogledam u tvoje drugove na treningu kad znam da te nikad više neću videti među njima - jedva je izgovorio trener gušeći se u suzama i grleći Vukašinovog oca.
Podsetimo, Vukašin je poginuo u utorak po podne kad je pao u rupu duboku dva metra koja se nalazila ispred ulaza u nezavršenu zgradu na uglu Kozačke i Kablarske na Senjaku.
Pozlilo školskom drugu
Nakon opela, dok se povorka spremala da krene ka mestu na kojem će Vukašin biti sahranjen, jednom od drugova koji je bio s njim u trenutku tragedije je pozlilo. Dečak je izašao iz kapele i seo na najbližu žardinjeru gušeći se u suzama. Neki od prisutnih ljudi odmah su prišli dečaku, umili ga i pokušali da ga smire.
