Izvor: Kurir, 03.Dec.2011, 08:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SESTRA UBIJENOG SUDIJE SIMEUNOVIĆA JOŠ ČEKA ISTINU
BEOGRAD - Tuga i bol ne prolaze! - Godinama sam verovala da je pitanje trenutka kad ću saznati šta se dogodilo mom bratu Nebojši, bilo bi mi lakše... Vreme prolazi, 11 godina je mnogo i veru sam izgubila.
BEOGRAD - Tuga i bol ne prolaze!
- Godinama sam verovala da je pitanje trenutka kad ću saznati šta se dogodilo mom bratu Nebojši, bilo bi mi lakše... Vreme prolazi, 11 godina je mnogo i veru sam izgubila.
Ovim rečima, drhtavim glasom, započinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << priču za Kurir Jelena Simeunović, sestra sudije tadašnjeg okružnog suda u Beogradu Nebojše Simeunovića, čije je telo, na današnji dan, nađeno u Dunavu kod novobeogradskog hotela „Jugoslavija“. Reporteri Kurira zatekli su je u momentu kad se vratila s groba svog brata.
- Ubistvo moga brata pratiće kao zla kob one koji prikrivaju istinu sve dok ne obelodane ko je nalogodavac, a ko egzekutor! Srbijom šetaju ubice. Osim smrti mog Nebojše, nisu rešena ni ubistva Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Pavla Bulatovića... Ne može se graditi budućnost na tolikoj krvi - priča Jelena dok se bori sa suzama.
Imena ubica ne zna, ali veruje da su nalog za ubistvo njenog brata dali ljudi iz tadašnjeg režima Slobodana Miloševića.
- Nebojšu su likvidirali monstrumi iz Državne bezbednosti, i to samo zato što nije pristao da posluša njihovo naređenje i naloži hapšenje rudara „Kolubare“, Borisa Tadića i Nebojše Čovića - kazala je Jelena Simeunović za Kurir.
(J. S.)
Karijera
* Vodio je istragu o ubistvima Radovana Stojičića Badže, zamenika ministra policije, Pavla Bulatovića, ministra vojnog, i Žike Petrovića, generalnog direktora JAT.
* Bio je dežuran kad je uhapšen Nenad Đorđević, tadašnji direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije i član Direkcije JUL. Nije mu odredio pritvor, ali je nekoliko sati kasnije Đorđević uhapšen i pritvoren po rešenju drugog istražnog sudije.
* Zadužen za otkrivanje detalja o padu ruskog transportnog aviona u Surčinu u julu 1996. godine, kad su nastradali svi članovi posade. Istina o padu aviona nikad nije utvrđena.
Hronologija
* Nalog za hapšenje štrajkačkog odbora „Kolubare“, Borisa Tadića i Nebojše Čovića odbio da potpiše 3. oktobra 2000. godine.
* Poslednji put viđen je s dvojicom prijatelja u kafiću u Zmaj Jovinoj ulici 6. novembra 2000.
* Nebojšin nestanak 9. novembra prijavila je sestra Jelena Simeunović.
* Telo sudije izvađeno je 3. decembra iz Dunava.
