Izvor: Blic, 27.Apr.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle 16 godina saznale da im je sestra streljana u „Oluji“
Šesnaest godina nisam saznala šta se dogodilo sa mojom majkom i sestrom. Slušala sam razne priče, neki su tvrdili da su živi, drugi da su ubijeni, ali do juče nisam bila sigurna ni u šta, priča za „Blic” Milka Jelić, sestra Zorke Marić, jedne od streljanih 1995. u zločinu u Dvoru na Uni kada je u tamošnjoj školi ubijeno devet srpskih civila, mahom starih i s invaliditetom.
O ovom zločinu zna se vrlo malo, a u javnost je plasirala danska BT televizija, želeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da utvrdi odgovornost danskih vojnika, pripadnika Ujedinjenih nacija, koji su iz neposredne blizine samo posmatrali kako 12 muškaraca u uniformama automatskim puškama i ručnim granatama likvidira bespomoćne civile.
Prema podacima iz poverljivih dokumenata Ujedinjenih nacija, a koji su nastali svedočenjem Jana Velendorfa, danskog vojnika i očevica ovog događaja, žrtve su bili nemoćni ljudi u invalidskim kolicima, s amputiranim nogama ili koji su se kretali uz pomoć štapova.
Zorka Marić, tada četrdesetjednogodišnja Srpkinja iz Brezevog polja, bila je jedna od žrtava čije je telo pronađeno u invalidskim kolicima sa teškim povredama leđa i grudi. Njene sestre i brat pobegli su iz Hrvatske pre početka „Oluje”.
– Bilo nas je petoro – četiri sestre i brat. Zorka je bila invalid od detinjstva jer je kao mala pala sa drveta, zbog čega je morala da bude u invalidskim kolicima. Ona je zajedno sa našom majkom, koja je pretrpela moždani udar, bila smeštena u Domu za stare i nemoćne u Petrinji – priseća se Milka perioda pre ratova u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Kada su se rasplamsala ratna dešavanja ne teritoriji Hrvatske, Milka je sa dvoje dece u naručju došla u Srbiju, što su isto učinili i njen brat i dve sestre. Međutim, majka i Zorka ostale su u Petrinji.
– Kada se ukazala prilika za evakuaciju, nismo imali vremena da mnogo razmišljamo. Stigla sam samo da ponesem jednu torbu sa dečjim stvarima. Ni ja, niti neko od mojih nije mogao da ode u Petrinju po majku i sestru. Sve što sam tada znala bilo je da su njih dve zajedno sa drugim pacijentima pre početka „Oluje” prebačene u Dvor na Uni. Međutim, kada sam stigla u Srbiju, izgubila sam svaki kontakt s njima – kaže Milka, koja se nakon što je našla smeštaj u Srbiji obratila Crvenom krstu da joj pomognu da pronađe sestru.
Opširnije pročitajte u štampanom izdanju...
Povezane vesti: Danski vojnici nisu reagovali na ubistvo hendikepiranih Srba u Hrvatskoj EU treba od Hrvatske da traži obeštećenje za stradale Srbe Oluja je Tuđmanov zločinački poduhvat Koštunica: Hrvatska još nije priznala strašan zločin
.jpg)
