Izvor: Politika, 29.Avg.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Politika” saznaje: Zakonik o krivičnom postupku pred vladom

Dokument predviđa promene: tužilačku istragu, mogućnost da okrivljeni prikuplja dokaze, posebne dokazne radnje...

Novi zakonik o krivičnom postupku, kojim će se suštinski promeniti uloga suda, naći će se pred poslanicima u četvrtak, 1. septembra, saznaje „Politika”. Pred vladom će se istog dana, između ostalih, naći i zakon o parničnom postupku i zakon o Ustavnom sudu. Posle vlade, zakoni će, kako se predviđa, sredinom septembra biti prosleđeni parlamentu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<

Usvajanjem novog zakonika o krivičnom postupku na snagu će stupiti tužilačka istraga, kojom se vodeća uloga u fazi istrage umesto istražnom sudiji, kako je to predviđeno važećim zakonom, sada prepušta javnom tužiocu.

Zbog ovih izmena je, objašnjava Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, neophodno obezbediti da javni tužilac ima veću ulogu u postupku i veća ovlašćenja u gonjenju počinilaca krivičnih dela. Međutim, povećana ovlašćenja, naglašava on, podrazumevaju i veću odgovornost u svim fazama postupka.

– Ključno je predvideti odgovarajući mehanizam koji će obezbediti samostalan status javnih tužilaca pri gonjenju lica i prikupljanju dokaza, ali istovremeno i obezbediti da okrivljeni u postupku bude u ravnopravnom položaju – naglašava Homen i dodaje da uspeh optužnice ubuduće neće biti posao suda, nego isključivo tužioca, a da je na sudu da nepristrasno i nezavisno proverava tvrdnje stranaka i drugih učesnika u postupku.

U vezi sa tim, jedna od najvažnijih promena u odnosu na važeće zakonsko rešenje je koncepcijski drugačije određenje načela dokazivanja. Naime, umesto da sud izvodi dokaze po službenoj dužnosti, on će to ubuduće raditi na predlog stranaka, uz određene izuzetke. Tako, sud može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili u izuzetnim situacijama da sam odredi da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su oni koji su do tada izvedeni protivrečni ili nejasni. Predloženi zakonik unosi novine i u pogledu preduzimanja posebnih dokaznih radnji u koje spadaju: tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje i snimanje, simulovani poslovi, računarsko pretraživanje podataka, kontrolisana isporuka i prikriveni islednik.

– Da bi se obezbedila ravnopravnost stranaka u postupku, odredbama predloženog zakonika omogućeno je i odbrani da prikuplja dokaze i druge materijale, s tim da se oni mogu pribaviti uz pristanak osobe od koje se pribavljaju. Za izvođenje dokaza ovlašćeni su samo državni organi (javni tužilac i sud), međutim, i odbrana od njih to može da zahteva. Ukoliko osumnjičeni i njegov branilac smatraju da je potrebno preduzeti određenu dokaznu radnju, predložiće javnom tužiocu da to učini – objašnjava Homen.

Novi zakonik o krivičnom postupku predviđa i proširenje mogućnosti za izdavanje poternice. Naime, prema postojećem rešenju predviđeno je da se ona može izdati za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora preko tri godine, a u predloženom zakoniku uvaženi su zahtevi prakse, tako da se ona sada može izdati za sva krivična dela osoba koje se gone po službenoj dužnosti.

– Na ovaj način trebalo bi da se poveća efikasnost postupka. Raspisivanje poternice, odnosno objave, moguće je i na zahtev stranog državnog organa – otkriva državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Kao nove samostalne mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka predviđene su: zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenom osobom, zabrana napuštanja boravišta i zabrana napuštanja stana.

----------------------------------------------

Sudija za krivične sankcije

Veoma značajna novina zakonika o krivičnom postupku je da se uvodi sudija za izvršenje krivičnih sankcija. Reč je o specijalizovanom sudiji koji kontroliše ostvarivanje prava uhapšenih osoba, u skladu sa međunarodnim standardima.

----------------------------------------------

Veštačenja

U odnosu na dosadašnja rešenja, odredbama predloženog zakonika o krivičnom postupku preciznije su uređeni posebni slučajevi veštačenja. Izvršena je precizna podela između veštačenja (koje obavlja veštak) i uviđaja lica (što obavlja organ postupka).

Značajna novina predloženog zakonika je uvođenje instituta stručnog savetnika kao osobe koja raspolaže stručnim znanjem iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje. Naime, činjenica da stručni savetnik kontroliše rad, povećava njegovu odgovornost i smanjuje potrebu za obnavljanjem ovog dela postupka. Na ovaj način povećava se odgovornost veštaka i izbegavaju dodatna veštačenja, čime se smanjuju i troškovi postupka.

Miroslava Derikonjić

objavljeno: 30.08.2011.

Nastavak na Politika...