Izvor: Politika, 31.Dec.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobri zakoni pobeđuju korupciju
Uporedo s privođenjima trebalo bi doneti zakon o poreklu imovine i pročistiti sve zakone, propise i uredbe koje su rizične za koruptivne radnje i formirati antikoruptivna odeljenja u okviru policije, tužilaštva i specijalnog suda
Godinama najavljivana borba protiv sistemske korupcije u 2012. godini konačno je dovela do hapšenja nedodirljivih. Iza rešetaka su tajkuni, direktori, bivši ministri kojima se pripisuje da su Srbiju oštetili za stotine miliona evra, a javnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << očekuje pravdu.
Da li je korupciji u Srbiji zaista odzvonilo ili će se i ova hapšenja završiti dizanjem prašine oko optužbi koje će se u sudskim postupcima rušiti kao kule od karata, u intervjuu za „Politiku” govori profesor dr Čedomir Čupić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
„U borbi protiv korupcije počinje se od ličnog primera, koji, ako je valjan, završava kao princip delovanja i ponašanja za sve. U toj borbi niko ne sme da bude iznad zakona i nedodirljiv, pa i oni koji iskažu volju da se s korupcijom obračunaju. Jer, i najdobronamernija volja može lako da sklizne u samovolju. Ako se uporedo i ubrzano budu odvijala ova dva pravca u borbi protiv korupcije, ova vlast će se s tim zlom izboriti”, ocenjuje dr Čupić.
Kakav je vaš utisak, da li je Srbija na dobrom putu da se izbori sa korupcijom?
Srbija je u velikoj opasnosti ako se ne izbori s korupcijom, koja je neodvojiva od kriminala, odnosno sa ova dva najveća društvena zla koja, ne samo što zaustavljaju razvoj već i produbljuju probleme, praktično onemogućavajući izvlačenje iz ekonomske i socijalne krize. Dok u društvu caruje korupcija, nema privrednog razvoja, nema zapošljavanja, nema izvlačenja većine stanovništva iz siromaštva. Ako je to shvatila nova vlast, onda je na dobrom putu da počne ozbiljnu, odgovornu, upornu i istrajnu borbu protiv tog zla.
Ta borba treba da bude organizovana, sistematična i sistemska, jer se na taj način korupcija i širila protekle dve decenije. Naravno, tu borbu uvek pokreću pojedinac ili grupa iz vlasti – promišljenošću, odlučnošću i hrabrošću. To pokretanje treba da istovremeno hitno otvara slučajeve za koje postoje valjani i čvrsti materijalni dokazi i da stvara političku volju u najznačajnijim političkim institucijama koja će omogućiti donošenje sistemskih antikorupcijskih zakona i oporavak institucija koje će ih efikasno sprovoditi. Na taj način dobre namere i odlučnost hrabrih pojedinaca završavaju ugradnjom dobrih zakona u pravni sistem i njihovim primerenim sprovođenjem.
Kakva su iskustva u svetu?
Izdvojiću dva primera iz sveta – Hongkong i Brazil. U Hongkongu je 2002. godine uspostavljena Nezavisna komisija protiv korupcije i u okviru nje Odeljenje za operacije sa četiri istražna ogranka i hiljadu istražitelja. Ti ljudi provereni su na osnovu intelektualnih sposobnosti, stručnosti i moralnog integriteta. Oni su za šest godina izuzetno korumpirani Hongkong izvukli i uspeli da uključe u grupu 20 zemalja u svetu u kojima se korupcija javlja kao redak slučaj. Slično se desilo u Brazilu posle izbora Lule da Silva za predsednika. Taj negdašnji harizmatski, levičarski sindikalni vođa zaustavio je korupciju u Brazilu odlučnošću, hrabrošću, praktičnom pameću i iskustvom. Zaustavljanjem korupcije i socijalnim programima izvukao je najmanje 20 miliona Brazilaca iz siromaštva i pokrenuo privredni razvoj ove mnogoljudne zemlje. Brazil se posle njegova dva mandata, od 2002. do kraja 2010. godine, ne samo iščupao iz ekonomskih i socijalnih problema nego i čvrsto pozicionirao među 10 najrazvijenijih zemalja sveta. Odlučnost jednog čoveka, pretočena u sistemske mere, dala je za kratko vreme ogromne rezultate. Ukoliko bi se to dogodilo i nama, Srbija bi krenula dobrim putem. Obračun treba da bude odlučan – da niko ne bude pošteđen i da se ide do kraja.
Dobar i hrabar primer postaje uzor i mera za sva ostala delovanja i ponašanja u društvu i državi. Na tom putu se ne sme popuštati, zastajkivati niti zaustavljati.
Zašto Srbija još nema zakon o poreklu imovine?
U borbu protiv korupcije uključio sam se institucionalno 2001. godine kada sam ušao u Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije. Savet se u početku bavio predlaganjem antikorupcijskih zakona, utvrđivanjem koliko ministri, zamenici ministara, pomoćnici ministara i savetnici imaju funkcija, kao i diskrecionim ovlašćenjima funkcionera. Više funkcija i diskreciona ovlašćenja predstavljaju veliki rizik kada su u pitanju koruptivne radnje.
Još na pripremnom sastanku 26. novembra 2001. godine predložio sam donošenje Zakona o poreklu imovine, kao prvog i najbitnijeg sistemskog zakona u borbi protiv korupcije. Predlog sam ponovio na sastancima saveta, ali prva demokratska vlada Srbije nije pokazala ni najmanju nameru da taj predlog prihvati. Da je prihvaćen, taj bi zakon ispravio nepravde i preventivno delovao u zaustavljanju korupcije. Nedonošenje tog zakona pospešilo je korupciju sledećih godina i raširilo je još više.
Da li su poslednje akcije u kojima su uhapšeni Miroslav Mišković, kao i osumnjičeni u aferi Agrobanka, deo sistemske borbe ili plod napora pojedinaca i političkih obećanja?
Uporedo s privođenjima trebalo bi doneti zakon o poreklu imovine i pročistiti sve zakone, propise i uredbe koje su rizične za koruptivne radnje i formirati antikoruptivna odeljenja u okviru policije, tužilaštva i specijalnog suda. U slučaju da se to ne desi, moguće je poslednje akcije tumačiti kao obračun pojedinaca sa onima koji im smetaju ili koje su već označili tokom predizborne kampanje kao koruptivne.
Koja su zakonska rešenja ključna da se prostor za korupciju na najvišem nivou svede na minimum?
Ključni zakon za borbu protiv korupcije je Zakon o poreklu imovine. Ovim zakonom ne prati se samo imovina funkcionera već i svih na koje funkcioneri mogu imovinu da prepišu. Takođe, ovim zakonom se prate sve vrste nelegalnosti u svim oblastima privređivanja, ali i imovina stečena na kriminalan način. U prvoj fazi primene ovog zakona bila bi ispitana imovima svih organa aktivno uključenih u borbu protiv korupcije: policije, tužilaštva, sudstva, poreskih organa, carinske službe i inspekcijskih službi.
Moguće je i formirati posebna odeljenja u okviru policije, tužilaštva i sudova. Svima njima bila bi proverena imovina u prvih šest meseci primene zakona. Imovina za koju nemaju valjane dokaze bila bi oduzeta, oni bi morali da napuste ove državne organe, a u slučaju da postoje materijalni dokazi za nelegalno stečenu imovinu oni bi bili procesuirani. U sledećoj fazi, koja bi takođe trajala šest meseci, bila bi ispitana imovina 600 ljudi sa spiska koji su 1999. sačinile zapadne zemlje, među kojima se nalaze mnogi koji su devedesetih godina stekli ogromno bogatstvo, kada je 99 odsto stanovništva bilo u velikoj materijalnoj oskudici.
U trećoj fazi otpočela bi provera imovine svih čija imovina premašuje 500.000 evra. Naravno, svi za koje postoji sumnja da su nelegalno stekli imovinu, nezavisno od veličine i količine, bili bi predmet ovog zakona. Zakon bi kasnije, kada bude dao rezultate, kao u SAD, mogao da bude uključen u poreske zakone.
Kako rešiti problem spornih privatizacija ako se ispostavi da su korupciju omogućavali loši zakoni? Ko je odgovoran za to?
Svi koji su učestvovali u donošenju tih zakona, posebno predlagači, treba da snose odgovornost. Treba utvrditi pod kojim okolnostima su predlagali zakone. Da li su na njih uticali pojedinci ili interesne grupe da donesu zakone koji su nejasni, u kojima postoje zakonske rupe, koji omogućavaju različita tumačenja i u kojima postoji selektivnost.
Da li je moguće preispitivanjem spornih privatizacija ispraviti štetu nanetu uništenim firmama i ljudima koji su ostali bez posla?
Moguće je preispitivanjem spornih privatizacija ispraviti štetu, posebno kada su oni koji su postajali vlasnici preduzeća raznim manipulacijama, transakcijama i mahinacijama otpuštali zaposlene a potom preprodavali ili pretvarali u građevinsko zemljište, preko kojeg su sticali ogromne zarade. Sve njihove firme treba da preuzme država i da u novoj privatizaciji omogući da se svima koji su ostali bez posla daju nadoknade ili omoguće povoljni krediti za otpočinjanje novih poslova. Naravno, veliki deo onoga što je uništeno ne bi moglo do kraja da se obešteti ali bi se bar šteta koliko-toliko umanjila.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 01.01.2013.
.jpg)
