Izvor: Kurir, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DŽANKI DECA
Ako detetu u džepu pronađete kesicu limuntusa, neophodnog za pripremu heroinske doze, upalite sve alarme u glavi, upozorava Lambe Đojrelijevski, šef odeljenja za suzbijanje narkomanije
BEOGRAD - Da mračna brojka od 83 preminula heroinska zavisnika u Beogradu za poslednjih deset meseci nije konačna, već, nažalost, mnogo veća, potvrdio je juče, u razgovoru za naš list, Lambe Đojrelijevski, šef gradskog odseka za suzbijanje narkomanije. To je samo broj onih slučajeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u kojima je policija na licu mesta to mogla da utvrdi, ako je narkomanski špric bio pored tela ili su roditelji priznali zavisnički staž preminulog.
- Droga najviše napada srce i mozak, tako da nije mali broj onih koji su zvanično umrli od fatalnog problema tih organa, a tek u Institutu za sudsku medicinu moglo se utvrditi prisustvo narkotika u organizmu. Često i roditelji kriju da im je dete bilo narkoman, tako da se tek kasnijom obdukcijom to može saznati. A opet, mnogo roditelja veruje da im dete nije ovisnik ako nema jasne ubode na venama ruke, jer se većina mladih narkomana bode u prepone, zglobove noge, ušmrkava heroin ili ga puši preko folije. Naročito ako detetu u džepu pronađu kesicu limuntusa, neophodnog za pripremu heroinske doze, to mora da im upali sve alarme u glavi.
Uz podsećanje da je Beograd odavno tranzitna stanica narkomanskih puteva s Kosova, iz Turske i Bugarske, što olakšava dostupnost droge, saznajemo i za novu specifičnost mreže dilovanja narkotika.
- Svakako, najveći nam je problem to što mnogi zavisnici, da bi došli do droge, postaju i njeni dileri, a to znatno proširuje mrežu rasturanja narkotika i otežava nam posao sprečavanja. Prošle godine, u malom selu Jabuka kod Pančeva, imali smo za mesec dana čak dve smrti heroinskih zavisnika. Najmlađi preminuli narkoman ove godine nije imao ni 20 godina, što znači da je on, da bi došao u tu “overdoz” fazu, morao da ima višegodišnji ovisnički staž, što znači da je bio narkoman još u osnovnoj školi.
Tek novim zakonskim propisima, kako tvrdi Đojrelijevski, može se adekvatnije boriti s narkodilerima, jer je doskora bilo mnogo uzaludnih i apsurdnih slučajeva u tim situacijama.
- U jednoj prigradskoj opštini uhapsimo velikog dilera, s količinom droge čija je ulična vrednost bila oko 40.000 evra i s novim automobilom dvaput skupljim od toga, a on, njegov otac i žena korisnici socijalne pomoći! On ode u zatvor, a njegovoj ženi se vrati taj auto, i ona mirno nastavi da diluje drogu. Naravno, uhapsili smo i nju, a ona opet kuka da je socijalni slučaj, sa sve najnovijim “audijem”, stanom i velikom kućom. Sad više ne može tako.
Za deset meseci ove godine beogradska policija je od dilera zaplenila 54 kilograma heroina, ne računajući carinu i ostale službe, što je dva i po puta više nego za celu prošlu godinu.[ antrfile ]
DROGA JE NULA, ŽIVOT JE JEDAN
Đojrelijevski tvrdi da je droga jedina bolest koju sami izaberemo, jer duvan i alkohol mogu da nam ponude i ukućani. Dosad je s kolegama u akciji “Droga je nula, život je jedan” održao 225 predavanja u osnovnim školama.
- Ako smo bar po jednog potencijalnog narkomana na ovaj način odvratili od droge, to je njih 225 manje, a to nam je velika satisfakcija. Ciljano edukujemo četvrte i sedme razrede osnovnih škola, jer, po našim istraživanjima, to i jeste neko prelomno godište, kad najviše treba delovati. Nekad smo u školi imali fizičko i zdravstveno vaspitanje, a obično je to bio nastavnik za uzor i mogao je da nas usmeri ka zdravom životu. Danas nema školskog predmeta s temama o štetnosti droge, i tu se nešto mora menjati.
