Izvor: RTS, 23.Nov.2023, 22:18
Од почетка године у Србији убијено 27 жена, свака трећа је пријављивала насиље
Готово 90.000 жена и девојчица је током прошле године убијено у свету – највише у протекле две деценије. Већина убистава је родно мотовисана. У Србији је од почетка године убијено 27 жена. Свака трећа жена која је убијена у партнерским односима претходно је пријављивала >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << насиље. Највећи број фемицида догодио се у дому жене. Организације цивилног друштва апелују на државу да издвоји више времена и новца и пружи адекватну помоћ преживелима.
"Пет жена сваког сата убије неки од чланова породице, то значи да би од свих жена које су у овој просторији – десет могло бити убијено следеће године. Да ли размишљате о томе?", пита новинарка Мелиса Махтани.
О томе размишља јавност у Италији након убиства 22-годишње девојке коју је у седмом месецу трудноће убио њен партнер. Она је била 103. жртва од почетка године.
"Министар образовања размишља да сада треба да се донесе у школама план едукације о везама, међуљудским односима, љубави међу људима. Не само казне, као што су електронска наруквица, минимална дистанца, на крају видели смо у пракси да они све то прекрше и на крају изврше оно што су наумили", каже Сања Лучић, дописница РТС-а из Италије.
Највећи број фемицида у дому жене
И код нас, они који су под мерама, најчешће их прекрше. Свака трећа жена која је убијена у партнерским односима претходно је пријавила насиље. А многе су ћутање платиле главом, јер нису смогле снагу да пријаве насилника.
"Оно што је поражавајуће јесте да видимо да се највећи број случајева фемицида дешава у дому жена, где дом треба да представља безбедније место, а није. Видимо да постоји и та ситуација да се не процењују ризици. Имамо пароле да се пријави насиље, али изостане део када се насиље пријави да жене треба да буду безбедне", указује Јована Маркулић из Аутономног женског центра.
Многе би насиље и пријавиле, али не знају коме да се обрате, која су њихова права и да ли ће бити безбедне, тврде упућени. Иако помоћ најчешће добијају у виду информација, емоционалне подршке и оснаживања, некада, кажу, ни то није довољно.
"Кажу да им је кључна за пријављивање подршка околине, пре свега породице и реакција оних који их у институције приме. Једна погрешна реч, како су жене рекле у истраживању, може да их одврати од њихове намере да то насиље пријаве", истиче Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.
Позив држави за већу помоћ
Истраживања показују да највећим делом жртве помоћ и подршку добијају од организација цивилног друштва. А управо одатле позив држави – да издвоји више времена и новца и пружи адекватну помоћ преживелима.
"Наш је циљ охрабрити жртве, стварати климу у подручју превенције кроз афирмацију вредности добрих пракси. И указивати на потребу још одлучнијег одговора институција када је у питању и спречавање, али и процесуирање ових недозвољених дела", поручује Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Од почетка године у Србији је убијено 27 жена. Не постоји регистар насилника – њихов број и судбине познате су само из медија, јер не постоји друга евиденција.
.jpg)
