Izvor: Politika, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Само четири Кинеза имају стални боравак у Србији
Демантоване гласине да у нашој земљи има све више фиктивних бракова са кинеским дрављанима за одређену новчану надокнаду
Прича о великом броју Кинеза који су са статусом сталног боравка добили и право гласа на изборима је, по свему судећи, нетачна и произвољна, будући >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << да на територији Републике Србије живе свега четири држављана Кине са статусом „сталних”. Овај податак свакако демантује и гласине да је у Србији све више фиктивних бракова са кинеским држављанима за одређену новчану надокнаду.
Главни полицијски инспектор Ненад Бановић, начелник Одељења за странце Управе пограничне полиције МУП-а Србије, каже за „Политику” да полиција ригорозно контролише легалност боравка и да у пракси „тешко да фиктиван брак може да прође”.
– Наш закон чак изједначава ванбрачну са брачном заједницом, па имамо и захтеве за привремени боравак по основу ванбрачне заједнице. Приликом процене основаности захтева за привремени боравак имамо методе како да утврдимо да ли је неко заиста у ванбрачној и брачној заједници или не. Тако да су врсте фиктивних бракова практично сведене на најмању могућу меру. Не кажем да теоријски не могу да се појаве, али могу да прођу само једном, јер већ приликом сваког следећег продужавања боравка обављају се провере супружника – објашњава Бановић.
Брачне заједнице је, како каже Бановић, лакше проверити. Он је навео пример једне држављанке Кине која је по основу брака добила статус сталног боравка у Србији.
– Она је редовно и регуларно продужавала свој боравак. Приликом провера видели смо да живи у стану са нашим држављанином, да су се венчали у Београду и да имају децу. Разговарали смо са обоје, као и са члановима породице. Чак је и његова мајка задовољна снајом која се, како је рекла, добро уклопила и научила језик. Чак је и хвалила да је добра супруга и мајка – наводи Бановић.
У Србији са одобреним привременим боравком, по речима нашег саговорника, тренутно живи 4.833 држављанина Кине и четворо њих са одобреним сталним настањењем. У Београду је прошле године 2.470 Кинеза пријавило боравиште, а у 2006. години тај број износио је 2.137.
И ове бројке би требало схватити условно, јер они се пријављују после сваког одласка и доласка из Кине поново. Њихов број је знатно мањи, тврди Бановић.
Од укупно 4.595 захтева кинеских држављана који су аплицирали за нашу визу, српска полиција је у току прошле године одобрила свега 1.221.
– Уколико странац одседа у хотелу, рецепционар има рок од 12 часова да пријави његов боравак. Уколико је реч о приватној посети, тај рок износи 24 часа. Случајеви да неко непријављен борави у хотелу су ретки и сведени су на промиле, јер имамо одличну сарадњу са свим хотелима, а и запослени у тим објектима су достигли висок ниво свести и професионализма – сматра Бановић.
Наш саговорник, који је био члан радне групе за израду Предлога закона о странцима, објашњава да је и нови закон предвидео исти рок за пријављивање странаца. Новина је увођење могућности пријаве боравка електронским путем. Он каже да је полиција флексибилна и да ће и даље поступати тако, уколико неко из оправданих разлога не стигне да пријави страног госта.
Електронско пријављивање странаца важило би, према новом закону, само за правна лица.
– Идеја је да отворимо интернет адресу у Управи за странце на коју би нам хотели достављали пријаве, што би знатно олакшало процедуру. Најпоузданија је лична достава, али ћемо пронаћи начин и да електронска достава буде што безбеднија – тврди Бановић.
Странци непознатог идентитета, они који су затечени у илегалном преласку границе, они који су илегално ушли у Србију па затечени у илегалном одласку из наше земље, као и странци без путних исправа смештају се у Прихватилиште за странце у Падинској скели. У току прошле године у овом објекту је боравило 232 особе, укупно 3.614 дана. Просечно свако од њих је у Прихватилишту провео 15 дана, а трошкови њиховог боравка износили су 90.000 евра.
– Приметан је пад броја особа које се смештају у Прихватилиште за странце. У 2002. години било их је 476, а 2006. године 288. У прихватилишту је највише странаца из Албаније који су затечени у илегалном преласку административне линије Косова и Метохије, затим држављана Грузије, Турске, Македоније и Румуније. Углавном су сви они покушали илегално да пређу у земље западне Европе. На основу разговора са њима о начину уласка у Србију прикупљамо оперативне податке који нам служе да превентивно делујемо и да затворимо канале кријумчарења људи – закључује Бановић.
--------------------------------------------------------------------------
Азил за Ирачане
У Центру за азил у Бањи Ковиљачи тренутно се налази 51 особа која је поднела захтев за азил. Центар је, за разлику од Прихватилишта за странце у Падинској Скели, отвореног типа. Особе које ту бораве могу слободно да се крећу, да уз потврду напуштају центар и одлазе у град. Обезбеђени су им исхрана и смештај. Од 51 захтева за азил, у највећем броју има држављана Ирака који, уколико се обрате захтевом за азил, због познате ситуације у њиховој држави аутоматски добијају привремену заштиту односно статус избеглице. У Центру се налазе и особе чији су захтеви још у поступку разматрања. Од 1. априла ове године, како каже Ненад Бановић, почеће да се примењује усвојени Закон о азилу и тада ће практично Управа граничне полиције – Одељење за странце, у оквиру кога се налази Канцеларија за азил, преузети надлежности УНХЦР-а и обављати процедуру испитивања оправданости захтева за азил.
Данијела Вукосављевић
[објављено: 19/01/2008.]
