Izvor: RTS, 26.Apr.2023, 06:10
Све више домова за старе својеврсни палијативни центри, да ли се зато праве листе чекања
За домове за старе у Београду који имају медицинску негу у овом тренутку постоје и листе чекања. Шта морају да имају да би били тако регистровани, колико је оних који имају палијативно збрињавање и колико то кошта.
У дому за старе на Миљаковцу корисници >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << пре доручка ураде обавезне вежбе. Када је лепо време и шетају. Рутина која већ три године Бојани Чуковић помаже да остане активна.
"Раздрмамо се, расклимамо се, јако су важне те вежбе рукама, ногама, па вежбе са сагињањем, стојећи, па онда као беремо неке јабуке, и тако направимо да нам то буде лепо", каже Бојана.
Све ове вежбе су део медицинске неге. Међутим, само три до пет одсто приватних домова има ову услугу уз поштовање прописа. Немају је ни сви државни домови, тврде упућени.
Због медицинске неге, како кажу запослени у дому на Миљаковцу, и код њих постоје листе чекања. Капацитет установе је око 30 корисника.
"Та нега подразумева свакодневну бригу, купање, пресвлачење, имамо и стално запосленог лекара који брине о стању и здрављу корисника, стално запосленог физиотерапеута који одрађује групне вежбе, па и индивидуалне", каже физиотерапеут дома Тања Ђорђевић.
Према информацијама из разговора са другим колегама, каже Ђорђевићева, стиче се утисак да немају сви домови квалификоване сестре и лекаре.
Лекар мора да буде доступан 24 сата
Да би установа била регистрована као дом који пружа медицинску негу, мора да има стално запосленог лекара опште медицине, физиотерапеута и ординацију у оквиру установе. Лекар мора да буде доступан 24 сата и да на дневном нивоу прегледа кориснике.
То су домови који су регистровани за пружање услуга опште медицине. Неке установе социјалне заштите имају регистроване амбуланте, али то није исто.
"Амбуланта подразумева само медицинске сестре, а ординација опште медицине подразумева лекара опште праксе у сталном радном односу. Нису услови једноставни, кошта и тај лекар опште праксе, кошта и изградња те ординације, одржавање и све остало, али то отвара низ могућности да се пружи већи квалитет услуге", каже Радослав Миловановић из Удружење приватних установа социјалне заштите.
Тешко до дома за мање од 700 евра
Медицинска нега се посебно наплаћује, од 10.000 до 30.000 динара. Без обзира на то, ови домови су траженији и листе чекања нису реткост. Када се томе додају и остале услуге, за мање од 700 евра тешко је наћи дом који има квалитетну медицинску услугу и особље, кажу у Удружењу приватних домова.
Збрињавају се и палијативни пацијенти. Међутим, према сазнањима Удружења, многи домови пружају ту услугу иако нису регистровани за општу медицину.
"Ја пропагирам да све установе социјалне заштите из дана у дан полако пређу у установе социјално-здравствене заштите, јер је нашим најстаријима то више него неопходно", каже Миловановић.
На питања колико је тачно домова регистровано за пружање медицинских услуга и зашто је пружају и они који не би смели, од Министарства за социјалну заштиту нисмо добили одговоре.
Не постоји пропис који обавезује установе социјалне заштите да морају да имају и услугу медицинске неге, али, иако немају лекара у дому, многе установе и то нуде.
Због тога је важно знати да дом који нуди и палијативно збрињавање мора да буде регистрован за општу медицину.
.jpg)
