Izvor: Politika, 23.Apr.2010, 21:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD i NATO ne slušaju Nemačku
SAD i NATO odbacili su ideju da iz Evrope bude uklonjeno američko atomsko oružje.
Na sastanku ministara inostranih poslova članica alijanse u Talinu (Estonija), američki državni sekretar Hilari Klinton i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen odlučno su odbacili takvu ideju koju je, pre izvesnog vremena, „lansirao” šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele.
U Evropi, prema nezvaničnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali pouzdanim procenama, SAD imaju između 160 i 200 atomskih bombi stacioniranih u pet država: Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Italiji i Turskoj.
Ovaj broj je od vremena hladnog rata drastično smanjen, ali je i danas ozbiljna pretnja. U poslednjoj predizbornoj kampanji nemački liberali (FDP) su, kao jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva, označili problem preostalog nuklearnog oružja SAD u Evropi sa zahtevom da Amerikanci atomske bombe vrate kući.
Gvido Vestervele, lider FDP i sadašnji šef nemačke diplomatije, za ovaj zahtev pridobio je zemlje Beneluksa (Belgija, Holandija, Luksemburg) i Norvešku. Na sastanku zapadne vojne alijanse u estonskoj prestonici Vestervele je iskoristio priliku da ovu ideju predloži kolegama iz porodice NATO.
Šef nemačke diplomatije procenio je da mu na ruku ide i činjenica da su SAD i Rusija nedavno potpisale novi ugovor o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja.
„Došao je trenutak da se učini novi korak u pravcu razoružanja“, izjavio je Vestervele obrazlažući predlog da SAD, jednostrano, pokupe svoje atomske bombe iz Evrope.
U Talinu je, međutim, šef nemačke diplomatije, doživeo težak udarac: SAD i NATO odlučno su odbacili takvu mogućnost.
„NATO mora da ostane savez s nuklearnim oružjem“, izjavila je Hilari Klinton. „Smanjenje broja atomskih bombi u Nemačkoj (i Evropi) biće moguće tek kada se o tome potpiše odgovarajući sporazum s Rusijom“, naglasila je Klintonova.
Ovo američko odbijanje utemeljeno je na uverenju da druga strana – Rusija – u ovom trenutku raspolaže s neuporedivo moćnijim nuklearnim arsenalom u Evropi. Procene, naime, kažu da Moskva ima na evropskom tlu između dve i četiri hiljade atomskih bombi, što je neuporedivo više od nuklearnog naoružanja NATO-a.
„U proteklih nekoliko godina NATO je mnogo doprineo razoružanju“, smatra generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen. „Osnovni zadatak NATO-a je zaštita naše teritorije i naroda, 900 miliona građana u državama članicama NATO-a treba da budu zaštićeni od napada. U svetu u kojem postoji atomsko oružje NATO mora da poseduje najjače oružje za odvraćanje od napada.“
Bez obzira na neuspeh u Talinu, nemački mediji procenjuju da Gvido Vestervele neće odustati od svoje ideje. U Nemačkoj on ima podršku kompletne opozicije – socijaldemokrati, Zeleni, levica – tako da će ova ideja ostati jedan od prioriteta spoljne politike vlade u Berlinu. Ono što zabrinjava nemačke vojne analitičare jeste, međutim, mogućnost da SAD izađu prividno u susret Berlinu i atomske bombe iz Nemačke jednostavno presele u neku drugu evropsku državu članicu NATO-a.
Ž. Rakić
[objavljeno: 23/04/2010]
.jpg)
