Izvor: B92, 03.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac ili materinstvo?
Ženama nije danas lako nigde u svetu jer su uglavnom primorane da biraju između dece i posla. Ima, ipak, i onih koje sve stižu i one su uzor modernih feministkinja: Amerikanke Hilari Klinton i Sara Pejlin, Nemica Angela Merkel i Francuskinje Segolen Roajal i Rašida Dati.
"Pitbul" s ružom na usnama, to nije baš uzor poslovne žene koji bi celokupan ženski rod rado pozdravio, ali mama obdarena liderskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kvalitetima poput republikanskog kandidata za potpredsednika SAD, Sare Pejlin, svakako jeste.
Žene širom sveta naprosto su opčinjene guvernerkom Aljaske, koja uspeva da pomiri poslovne obaveze sa odgojem petoro dece.
Ako se žene odluče da kombinuju karijeru s materinstvom, bivaju optužene da se okreću poslovnoj karijeri na uštrb brige o deci.
"Veoma je stresno imati porodicu i istovremeno 'juriti' karijeru. Mene, u tom smislu, često proganja osećaj krivice", izjavila je Rojtersu advokat Džil Tomas (43), žena koja ima dvogodišnju kći i petogodišnjeg sina.
"Briga o deci funkcioniše dobro sve dok se deca ne razbole. A onda nastaje košmar. Tada imam osećaj da moje kolege, porodica i prijatelji ne odobravaju moj način života", ističe gospođa Tomas.
Postići cilj da žena i rađa decu i radi vrlo je složen problem za vladu svake države. Vlada mora da shvati da žene drže ključ odgovora na izazov dugoročnog privrednog razvoja i pozitivne stope prirodnog priraštaja.
Smanjenje jaza između muške i ženske nezaposlenosti dovelo bi do dramatičnog poboljšanja privrednog rasta u članicama OECD - i to 13 odsto u zoni evra, a u Japanu čak i više, smatra ekonomista Goldman Saks.
"To je pitanje kojim se ljudi bave širom sveta", ističe Alison Mejtland, britanska spisateljica, specijalizovana za položaj žena u biznisu.
"Postoji velik jaz", dodaje ona, "između talenata i veština koje žene poseduju i stepena iskorišćenosti tog bogatstva".
Nacije u kojima velik broj žena radi, poput nordijskih zemalja i Francuske, imaju visoku stopu nataliteta. Za razliku od njih, međutim, zemlje u kojima radi malo žena, poput Italije i Japana, imaju nisku stopu prirodnog priraštaja.
U tom svetlu, Nemačka, koja je pre tri godine izabrala Angelu Merkel za prvu ženu kancelara u svojoj istoriji, jeste pozitivan primer za naciju u kojoj je stopa zaposlenosti žena, u poređenju s drugim članicama OECD, relativno visoka.
No, udubimo li se malo više u ovu priču, dobićemo sasvim drugačiju sliku: u Nemačkoj 80 odsto žena između 25 i 54 godina starosti radi manje od 20 sati nedeljno (ispod proseka OECD), ali prirodan priraštaj stanovništva je vrlo nizak (niži nego u svim drugim članicama OECD).
Merkelova, koja nema dece, pokušava da nešto promeni u svojoj zemlji, u kojoj samo četvrtina žena zauzima rukovodeće položaje, a trećina poslanička mesta.
Nemačka je, inače, sve starija nacija, zemlja u kojoj tržište rada sve više zavisi od priliva imigranata, a trošak za penzije i zrdravstvo svake godine je sve veći. Zato vlada gospođe Merkel sada nudi ženama povoljne finansijske stimulanse da bi više rađale.
Nemačka je, do 1957. godine, živela takoreći u Srednjem veku, što se dobro vidi iz činjenice da, u ono vreme, udate Nemice nisu mogle da se zaposle bez muževljeve dozvole.
Istovremeno, majke koje su imale decu i želele da rade nazivane su "Rabenmtter" (loše majke, maćehe), sugerišući da takve žene imaju samo jedno na umu: kako da svoje "ptiće" što pre isteraju iz "gnezda".
"U nemačkoj kulturi je duboko usađeno verovanje da majke treba da brinu o deci", kaže za Rojters analitičarka Dojče banke Šafnit-Haterje, koja je morala da odloži povratak na posao zbog nemogućnosti da obezbedi brigu o svojoj deci.
Žene koje planiraju da se vrate karijeri kad im deca pođu u školu, nailaze na velike prepreke ako žele da rade puno radno vreme.
"Majke bivaju šokirane kad shvate da se deci škola završava u vreme ručka", kaže Šafnit-Haterje, dodajući da škole šalju decu kući u slučaju bolesti učitelja, računajući da su im majke stalno na raspolaganju.
Staromodno shvatanje o ulozi žene u društvu u trouglu deca-kuhinja-crkva i danas je, nažalost, istina za velik broj Nemica.
Poslednjih godina u Nemačkoj je izgrađen veći broj jaslica i obdaništa, ali cilj te mere je da žene rađaju više dece, a ne da se vrate na posao.
Eksperti ističu da je to pogrešan pristup zato što su žene primorane da biraju između dece i posla, pa se tako vrte u začaranom krugu.
One koje rade, često dođu u godine kad više ne mogu planirati da rode, a one koje ne rade žale se da nemaju dovoljno para da bi gajile decu.
Prema rečima Andreje Basanini, ekonomiste iz OECD u Parizu, vlade mogu da u tom smislu učine mnogo.
Ona ukazuje na primer nordijskih zemalja, koje imaju takav poreski sistem da se ljudima više isplati porodica sa dve nego s jednom platom. Sledstveno tome, u tim zemljama ima mnogo više zaposlenih žena. Ona navodi i primer Islanda koji je imenovao žene na čelne pozicije svojih najvećih banaka - onih istih koje su, u ovoj globalnoj krizi, propale dok su ih vodili muškarci.
Basaninijeva ističe i primer Francuske, koja ima relativno visoku stopu nataliteta, a istovremeno i povoljnu politiku porodice zahvaljujući kojoj zaposlene žene dobijaju novac tokom porodiljskog odsustva, a njihova deca primaju dečji dodatak.
Eksperti navode da bi baš Francuska trebalo da bude uzor Evropskoj uniji, koja pokušava da produži period plaćenog odsustva sa posla i da zaštiti posao ženama dok su na porodiljskom odsustvu.
Međutim, i žene koje kako tako uspeju da nađu način da "žongliraju" između porodičnih i poslovnih obaveza, i dalje su na udaru kritike. Njima se zamera da, s jedne strane, posvećuju malo pažnje deci a, s druge strane, da ne shvataju posao ozbiljno zato što ostaju kod kuće čim se deca razbole.
U SAD su, čak, i Saru Pejlin kritikovali što se kandidovala za potpredsednika, a ima dete koje boluje od Daunovog sindroma.
Ipak, ženske organizacije i dalje ponosno ističu moćne žene današnjice poput Amerikanki Hilari Klinton i Sare Pejlin, Nemice Angele Merkel i Francuskinja Segolen Roajal i Rašide Dati (koja će, iako ima 42 godine, uskoro roditi prvo dete kao samohrana majka).
Te žene su, kažu moderne feministkinje, nastavile putem koji je utrla bivša britanska premijerka Margaret Tačer, žena i majka koja je imala više nego uspešnu karijeru.
Ilijana Rupić, Tanjug.
