Izvor: Blic, 07.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klintonova traži saveznika u Moskvi
SAD u potpunosti podržavaju
Euleks: Hilari Klinton
Na prvom velikom debiju od stupanja na dužnost američkog državnog sekretara Hilari Klinton je ruskom kolegi Sergeju Lavrovu prenela želju Vašingtona da „restartuje odnose” s Moskvom, ali i uverila Evropljane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da želja SAD da poboljša odnose sa Rusijom neće oslabiti tradicionalne transatlantske veze. „Pritisnućemo dugme za resetovanje”, kazala je Klintonova pred sinoćnji sastanak sa Lavrovom u Ženevi, gde je otputovala nakon susreta sa evropskim zvaničnicima u Briselu. Ona je, međutim, poručila da Moskva ne može imati veto na širenje NATO niti svoju zonu interesa.
„S obe strane imamo dugu listu pitanja u kojima ćemo pokušati da pronađemo neke oblasti saradnje”, navela je ona i nabrojala napore protiv terorizma, na planu kontrole naoružanja i neširenja oružja, dok je kao pitanja gde će se truditi da uklone nerazumevanje navela energetsku bezbednost i klimatske promene. „Ali postoje oblasti u kojima postoje jasna neslaganja”, dodala je ona i precizirala da SAD neće priznati otcepljene regione Gruzije, zonu uticaja Rusije i njen veto na to ko može u EU i NATO.
Odnosi dve zemlje su se poslednjih godina pogoršali zbog rata u Gruziji, američke podrške želje Tbilisija i Kijeva da uđu u NATO i planiranog američkog raketnog štita u centralnoj Evropi. Klintonova je deo krivice za to pripisala prethodnoj administraciji Džordža Buša.
„Bivša administracija je imala dosta konfrontativan pristup prema Rusiji. Mislim da je opravdano postaviti pitanje koliko je to doprinelo ruskom ponašanju”, istakla je ona.
Susret sa Lavrovom bio je prva velika diplomatska proba Klintonove, ali i nastojanja administracije Baraka Obame, novog američkog predsednika, da Moskvi ponudi paket predloga poput ubrzanja pregovora o kontroli naoružanja i poziva na podršku u težnji da se stane na put nuklearnim aspiracijama Irana.
Uoči odlaska u Ženevu na sastanak sa Lavrovom, odgovarajući na pitanja par stotina mladih profesionalaca u Evropskom parlamentu, Klintonova je naglasila da se približavanje Vašingtona i Moskve neće odraziti na tradicionalno blisko partnerstvo SAD i EU.
„Naše zbližavanje sa Rusijom ni na koji način ne potkopava podršku zemljama poput Gruzije, baltičkih država i Balkana”, kazala je Klintonova na forumu u Evropskom parlamentu. Te zemlje, dodala je, imaju prava da budu nezavisne, slobodne, da same donose svoje odluke i određuju svoju orijentaciju bez mešanja Rusije.
Ona je navela da se nada poboljšanju odnosa s Moskvom, ali da su neslaganja neizbežna i navela kao primer osudu ruske invazije u Gruziji. „Zabrinuti smo i zbog korišćenja energije kao oruđa za zastrašivanje”, dodala je ona, aludirajući na januarsku gasnu krizu između Rusije i Ukrajine.
Klintonova se u Briselu sastala i sa evropskom trojkom, visokim predstavnikom Havijerom Solanom, komesarom EU Benitom Ferero-Valdner i Karelom Švarcenbergom, šefom diplomatije Češke, predsedavajućeg EU.
Hilari je izjavila u Briselu da su SAD „podržale nove EU misije, poput one na Kosovu, gde SAD prvi put učestvuju u operaciji pod vođstvom i u sklopu bezbednosno-odbrambene politike EU”.
Glavni zadatak ženevskog sastanka šefova diplomatije dve zemlje bio je priprema prvog samita Obame i Dmitrija Medvedeva, ruskog predsednika koji se očekuje u okviru ekonomskog samita u Londonu početkom aprila. Obama je razmenio nekoliko pisama sa Medvedevom u kojima je izrazio želju da poboljša i proširi odnose.
Prijatelj s Jeljcinom
Kao bivša prva dama Hilari Klinton je, kažu, imala odlične odnose sa pokojnim ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom,
a posebno je bila bliska sa Jeljcinovom suprugom Nainom.
Bil Klinton, 42. predsednik SAD, i Jeljcin, prvi predsednik Rusije, imali su obojica po dva mandata. Prvi je predvodio SAD od 1993. do 2001, dok je Jeljcin upravljao Rusijom od 1991. do 1999. Sastali su se ukupno 18 puta, što je rekord za lidere dve zemlje. Odnosi Klintonovih sa sledećim predsednikom Rusije Vladimirom Putinom nisu bili tako srdačni, delom i zato što se ubrzo po njegovom dolasku u Kremlj američka administracija odlučila da bombarduje Jugoslaviju, što je dovelo do osetnog zahlađenja između Vašingtona i Moskve.
U čemu se slažu
Dodirne tačke Vašingtona i Moskve
- zauzdavanje nuklearnog programa Irana
- snabdevanje koalicionih snaga u Avganistanu
- borba protiv globalne ekonomske krize
- smanjenje nuklearnog arsenala
Tačke razmimoilaženja
- američki raketni štit
- nezavisnost otcepljenih gruzijskih teritorija
- prijem Gruzije i Ukrajine u NATO
- ruska uticajna sfera u bivšem SSSR
Pogledaj vesti o: Moskva
