Izvor: Politika, 10.Jan.2011, 17:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijsko "da" baronesi Ešton
Nekako bih da se u ove praznične dane ponovo posvetim ovome „ovde” a da ono „tamo” ostavim za neke druge prilike. Da zaboravim šta nam radi svet i kako mi uzvraćamo istom.
Prvo, da mi ne bi zamerili ili me, ne daj bože, optužili da se plašim autoriteta, reč, dve o učinku našeg vrlog predsednika.
Pošto su nam razni zapadni emisari konačno saopštili da Kosovo i EU više nisu „odvojeni koloseci”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Boris Tadić je, poput Titovog „ne”Staljinu, rekao istorijsko „da” baronesi Ešton. Tako smo se vratili davno određenom evropskom prioritetu, ugostili Hilari Klinton, i uputili ka dijalogu sa Prištinom.
Šteta što Tadić taj zaokret nije hrabrije objasnio narodu. Mogao je, sa kreditom nekog ko je Srbiju 2010. primakao regionu i region Srbiji više nego iko od završetka ovdašnjih ratova.
U svojstvu ponovo potvrđenog predsednika DS-a, njegov i stranački učinak je znatno bleđi. Ako to ima neko da mu kaže. Ako nema, videće u narednih šest meseci. Samo da ne bude kasno.
Ne bih da dužim. Prostor je ograničen, a vlada nije smogla snage da se, makar iz demagoških pobuda u vremenima štednje, malo smanji. Da citiram prošlogodišnju najavu: sledi, po zvaničnom spisku, podsećanje na one koji bi trebalo da nam se nađu na pomoći 2011.*
Mirko Cvetković: Ocena da je Srbija statistički izašla iz krize, ali da se to za sada ne vidi na standardu građana, uvrstila ga je u društvo titana ekonomske misli, poput nobelovaca Pola Krugmana i Džozefa Stiglica. Problem je što nezahvalni Srbi to za sada ne vide.
Ivica Dačić: Agilno sveprisutan „najevropljanin godine” dobio je nov mandat da nastavi sa luteranskim poduhvatom udaljavanja socijalista od apsolutizma pape Slobodana Prvog. U predizbornoj godini svima će trebati. Ne samo Dinkiću. Čak i Ceci.
Božidar Đelić: Iako slovi za Diznilend junaka, evrostahanovac je samopregornim radom uspeo da odobrovolji moćnike EU, pa je prvo stupio na snagu Prelazni trgovinski sporazum, a onda stiglo obećanje da bismo 2011. mogli da dobijemo status kandidata za članstvo. Ne dirajte ga: sprema odgovore na 2.500 pitanja.
Mlađan Dinkić: Ništa novo. Maharadža od ekonomije ne da nikom da mu priviri u sektor. Kao lider stranke regiona, osmišljeno utvrđuje gradivo na sve strane, da bi, poput finansijskog maltuzijanca, nastavio da administrativno raseljava prenatrpani Beograd u borbi za senzus.
Jovan Krkobabić: Očaran sam najavom da će i 24 godine čekati da prođe njegov plan rešavanja penzijskog pitanja. Takva istrajnost je za svaku pohvalu. Srbija će tada, ako se ne popularišu Palmine bračne ponude od 3.000 evra, tada zaista biti zemlja penzionera.
Vuk Jeremić: Kada čujem za spoljnu politiku, tražim aspirin. Onda se setim da spoljna politika jedne zemlje proističe iz njene unutrašnje (kosovske) politike. Pa zatražim celo pakovanje analgina. Nije doskora hvaljeni Vuk jedini krivac za Annus Horibilis od Haga do Osla.
Dragan Šutanovac: Uz nešto muzičke podrške gajdaša Garde Ohaja, i bez glasovne podrške svog tasta, može mirno da slavi uspešno reformisanje i profesionalizaciju vojske. To što građani imaju najviše poverenja u vojsku, više nego u crkvu, je podatak za biografiju.
Diana Dragutinović: Opasne čarke sa Dinkićem muški je podnela i na nogama i u fotelji. Ne znam koliko se potresla što je srednji kurs dinara prvi put prešao 100 dinara za jedan evro. Šta je to u poređenju za krizom evrozone. Bar nam je lakše da povećamo budžetski deficit.
Snežana Malović: Bilo bi bolje da je u reformi reforme pravosuđa bila odlučna kao kada je glatko odbačen zahtev da se Ratko Mladić proglasi mrtvim. Ili kada se oduzima imovina krimosima. Nema nama ulaska u EU dok u Briselu kažu da smo „malo napredovali” u usklađivanju našeg pravosuđa sa evropskim standardima i da je korupcija i dalje ozbiljan problem.
Saša Dragin: Lepo kaže: ono što je za neke zemlje nafta, za Srbiju je hrana. Kako to da se duh devedesetih uselio na rafove sa mlekom, da kuburimo sa uljem? Dovoljan razlog nezadovoljstva strogog ali pravičnog lidera DS-a. Ili je to, možda, zbog ministrove ideje da će Srbija postati lider u preradi – morske ribe?
Petar Škundrić: Demokrate prepustiše SPS-u i „Gaspromnjeftu” 27 klubova SD Crvena zvezda. Ni Šaper ne bi smislio bolji marketinški proboj. Samo da delijski angažman ministru ne zasmeta oko uljanih škriljaca iz Aleksinca od kojih je, kaže, moguće dobiti naftu u količini dovoljnoj Srbiji za 50 godina.
Milutin Mrkonjić: Omiljenom pa potom nešto manje omiljenom koalicionom neimaru nije uspelo da na buku obezbedi novac za puteve, mostove i tunele, pa je deonice Koridora 10 svečano otvarao da bih ih sutra zatvarao. Taknuto-maknuto. „Tim koji je formiran treba da igra do kraja”.
Milan Marković: Žalio se kolegama da Srbija kasni sa smanjenjem administracije jer je nadležni zakon loš. Nisu ga poslušali. Kaže i da nije kriv što čekaju predlozi zakona o reformi političkog sistema i smanjenja moći političkih partija. Ko koga u vladi sluša?
Slobodan Milosavljević: Izjavom da „nigde u svetu, pa ni u Srbiji, nije zabranjeno biti monopolista, ali je zabranjeno taj položaj zloupotrebiti”, ministar nelojalne trgovine pridružio se gigantima ekonomske misli i demantovao DS koji se hvali da za svako ministarsko mesto ima po nekoliko sposobnih kandidata.
Žarko Obradović: Zlonamerni kažu da je on ministar osvete prosveti, ali međunarodni podaci ih ne demantuju. Obrazovanje u Srbiji je u gotovo beznadežnom stanju. Rezultati poražavajući. Studenti su u Beogradu štrajkovali glađu. Toliko o budućnosti.
Snežana Samardžić-Marković: Više žuči, manje meda. Za prvo se pobrinuo fudbal. Od Južne Afrike do Đenove. Plašim se da će tako biti i 2011, sem ukoliko je ne nateraju da se umeša, što sumnjam. Vlada se povlači i pred manjim izazovima. Med daruju teniseri.
Tomica Milosavljević: Dok je pod sumnjom da je uzimao mito hapšen direktor beogradskog Instituta za onkologiju, Tomas Mor srpskog zdravstva razmišljao je samo o tome kako da doaka pušačima. Posle ovog ličnog trijumfa valjda će se pola bolnica po Srbiji zatvoriti kao nepotrebne.
Jasna Matić: U nekoj drugoj zemlji bi razmislili kada ona zavapi što ubirači poreza povećavaju PDV na kompjutere. Zar je to hvala ministarki koja je, pripremajući prodaju „Telekoma”, genijalno zaključila da su hleb, mleko, Internet i telekomunikacije proizvodi koji podležu istoj trgovinskoj logici.
Rasim Ljajić: Toliko znoja, truda i reči, a onda glavni tužilac u Hagu kaže da „nije zadovoljan” saradnjom Srbije u pronalaženju one dvojice begunaca. Bezobraznik. A najpoznatiji Novopazarac na Voždovcu za Mladića ponudio 10 miliona evra.
Oliver Dulić: U medijima je sve ređe u funkciji prvog srpskog prostornog planera, čuvara ekologije i ortopeda-posmatrača, a sve češće povodom uzgrednog hobija trgovca računarima. Možda je u pravu kada kaže da je „sazrelo vreme” da se razgovara o rekonstrukciji vlade.
Nebojša Bradić: Brinem umesto ravnatelja kulturno-informativnog programa. Kada je predsednik Tadić na jednom skupu razgovarao sa urednicima medija, njega nije bilo. „Na taj sastanak nisam pozvan”. Na njega više ne računam. Možda će medijima biti bolje.
Verica Kalanović: Koalicione potrebe uvalile su joj Nacionalni investicioni plač, pardon, plan. Dok se ona krije od javnosti, šef njenog kartela poručuje da moramo da im verujemo na reč kako se troši investicioni dinar. Potom je to promenio u „javnost će biti najbolji kontrolor”. Dirljivo.
Goran Bogdanović: I njega i sve u vladi najviše brine „strategija za sever”. E kada bi nam neko sada ponovio ponudu za podelu Kosova. Ali neće. Ostaje mu da čeka da Beograd promeni staru politiku koju je javno odbacio podnošenjem zajedničke rezolucije sa EU. Ko čeka, dočeka.
Bogoljub Šijaković: Pretpostavljam da je čuo da je vladika niški Irinej izabran za 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Ne bih da se više mešam, ali da nisu možda finansijske malverzacije vladike Artemija i pitanje države, a ne samo Crkve?
Srđan Srećković: Kako resornu dijasporu angažovati da, kad već ne investira u Srbiji, učestvuje u rehabilitaciji „antifašiste”, čoveka „kome je čitav svet odao priznanje”: živ je Draža, umro nije. Biće oko toga povuci-potegni. Danin mezimac iz SPO-a ne zna šta ga sve čeka.
Svetozar Čiplić: Izvinjavam se što sam prošle godine predložio ukidanje vašeg ministarstva. Uspeli ste, ljudski, da organizujete Paradu ponosa. Nema veze što ste, manjinski, od časnog muftije Muamera Zukorlića napravili borca za ljudska prava. On vam to neće zaboraviti.
Sulejman Ugljanin: Majstor za koalicije dobio je ove godine svog sudiju u Ustavnom sudu Srbije. Onda je i Ljajić tražio svog sudiju. Svaka stranka vladajuće koalicije traži da ima svog sudiju u USS! Kakav primitivizam. Liči na višepartijsku diktaturu. Zemljo Srbijo!
Srećna Nova godina!
* Autor je isključivo odgovoran. Ministrima svesno nije ništa poželeo za 2011. Oni sami sebi požele najlepše. I u najboljoj su poziciji da želje ostvare.
Boško Jakšić
objavljeno: 31.12.2010.
Pogledaj vesti o: Hilari Klinton, Boris Tadić
