Izvor: Vesti-online.com, 15.Apr.2015, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baba bi rado u Belu kuću
Kandidatura Hilari Klinton za predsedničku trku u SAD je greška, smatraju mnogi, a nemački komentator Hubertus Folmer, urednik za politiku u televizijskoj kući N-TV, kao razložni Nemac, svoju tezu potkrepljuje i uverljivom argumentacijom. Prva napomena glasi da bi bilo loše ako bi ova postarija gospođa (ponovo) ušla u Belu kuću. U oktobru iduće godine, uoči novembarskih predsedničkih izbora u Americi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Klintonova će napuniti 68. godina. Od pre šest meseci je baba pošto joj je ćerka Čelsi rodila unuče.
Ovde valja priznati da je neukusno isticati to da je baba od 68 godina nepodobna za šefa Bele kuće, ali su do sada samo dvojica američkih predsednika po preuzimanju vlasti imala 68 godina ili koju više. To su činjenice.
Kod Hilari Klinton, pored krštenice, ima drugih po nju nepovoljnih stvari. Negdašnja prva dama je dve godine, od odlaska s funkcije državnog sekretara za spoljne poslove 2013. godine, držala sve u neizvesnosti oko toga hoće li se kao supruga bivšeg predsednika sada kandidovati za šefa države. Time je ugušila sve protivkandidate u Demokratskoj partiji i veštim manevrom izgurala sebe u prvi plan, kao neizbežno rešenje.
Prošli put, u stranačkoj kampanji 2008. godine, kandidaturu joj je "ukrao" Barak Obama, svojom ključnom porukom: "Da, mi možemo!"
Ako sada Hilari izbije u prvi plan, pa izgubi od republikanskog predsedničkog kandidata, svet će biti suočen s povelikom opasnošću. Naime, političari iz te partije su se u vreme dva Obamina mandata radikalizovali, postali nervozni (bez vlasti) do te mere da su doveli izraelskog premijera u Vašington da tamo napadne predsednika SAD, a politici šefa Bele kuće narugalo se i 47 republikanskih senatora u pismu vođama Irana. Republikanac Džon Mekejn, koji je izgubio izbore od Obame, tražio je da se pošalje oružje Ukrajini, kako bi Rusima rat bio "skuplji".
Međutim, ni Klintonova nije naročito miroljubiva.
Tokom predsedničkog mandata svog supruga mešala se u spoljnu politiku, posebno oko bivše Jugoslavije. Zagovarala je bombardovanje Srbije i vojnu intervenciju na Kosovu. To je pokušala da istakne kao svoje veliko dostignuće 2008. godine, tokom kampanje u redovima demokrata, kada je bila vodeći konkurent Obami.
Izbrukala se tada hvalisanjem da je 1996. godine, tokom posete Tuzli, bila izložena riziku od snajpera, mada je rat u Bosni bio uveliko okončan. Aerodrom u Tuzli je inače - američka vojna baza "Eagle" ("Orao").
Nije se proslavila ni kao šefica američke diplomatije. Krajem oktobra 2012. godine, tokom posete Balkanu, bila je u Beogradu i izjavila da neće biti pritisaka na Srbiju da prizna Kosovo, ali je i u Beogradu i u Prištini naglašavala da se "o statusu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova ne može raspravljati".
Veliki minus za Hilari na domaćem terenu je pripadnost jednoj od dinastija u američkoj politici. Klintonovi protiv familije Buš. Ako guverner Floride Džeb Buš (kao brat i sin bivših predsednika) bude predsednički kandidat uz redova republikanaca, onda će to biti finale sudara dve dinastije koje već decenijama upravljaju Amerikom, ali i svetom. Postavlja se razložno pitanje: Mora li politika SAD da bude u rukama samo dve porodice?
Nastavak na Vesti-online.com...
