Izvor: Blic, 22.Nov.2014, 09:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za sladokusce: Predstava Boba Vilsona i dve domaće premijere večeras u Beogradu

Predstava kultnog Boba Vilsona "1914" gostuje večeras na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, dok će Dan Narodnog pozorišta proteći u znaku premijere Strindbergovog komada “Put u Damask” u režiji Nikite Milivojevića. Publiku u Beogradu danas očekuje i premijera predstave "Magareće godine" Pozorišta "Boško Buha".

Narodno pozorište iz Praga sa predstavom slavnog Boba Vilsona “1914” večeras (20) gostuje na sceni “Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Proslavljeni pozorišni stvaralac radio je “1914” zasnovano na delima “Poslednji

dani čovečanstva” Karla Krausa i “Dobri vojnik Švejk” Jaroslava Hašeka.

Robert Vilson, mag modernog teatra, Hašekov ironijski podsmeh ratu i njegovoj apsurdnosti prepleo je sa Krausovim anti-ratnim remek delom i stvorio uzbudljivu, nesvakidašnju kabaretsku predstavu. Scenski je dočarao ne samo parabolu 1914, nego i sliku našeg života u sadašnjosti, i to 100 godina posle izbijanja užasnog rata kojim je, zapravo, započeo 20. vek.

Iz kritika

Arhitekta Vilson je na svome: konstruisao je svojstven (pozorišni) svet, u kom mašina uništava sebe i u kom čak ni kreatori svetske politike ne mogu reći da bilo šta kontrolišu, da drže uzde u svojim rukama. (Hospodarske noviny)

Vilson kombinuje duboko ukorenejeno zlo sa toplim trenucima domišljatosti i nežnosti. Često je vrlo malo gestova i reči dovoljno da prikaže surovost rata. (DrehpunktKultur.at)



Impresivni ansambl sačinjen od dvanaestoro ljudi u sivim ratničkim odelima, sa belom i blještavom šminkom, ponekad igra burlesku, ili, kao na usporenom snimku, spartansku scenu užasa. (Neues Volksblatt Linz)

Pozorišni znalci beleže da je “1914” zadivljujuća predstava o optimistima i pesimistima (pod budnim okom sveprisutnog Vremena), kao i jedinstven plod saradnje vrhunskih članova češkog ansambla i pozorišnih inovatora svetskih razmera.

Gostovanje Narodnog pozorišta u Pragu i predstave “1914” je deo programa obeležavanja Sto godina od početka Prvog svetskog rata koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

PUT U DAMASK

Predstava po tekstu Augusta Strindberga “Put u Damask” u režiji Nikite Milivojevića večeras će (19.30) premijerno biti izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu, na dan osnivanja nacionalnog teatra.

“Put u Damask” nesvakidašnja je predstava koja se odvija u gledalištu dok publika prati radnju na sceni i zbog toga je moguće primiti samo 100 gledalaca.

U predstavi igraju Hadži Nenad Maričić, Sena Đorović, Boris Pingović, Nebojša Kundačina, Bojan Krivokapić, Pavle Jerinić, Jelena Đulvezan, Branko Jerinić, Aleksandra Nikolić, Tanasije Uzunović i statisti.

- Verujemo da predstava Nikite Milivojevića, zasnovana na prvom delu trilogije, potvrđuje da je Strindberg zaista naš savremenik. U odnosu na vreme kada je

Iz biografije

Švedski dramski pisac i slikar August Strindberg (1849-1912) napisao je više od 60 drama, iako je pisanju posvetio tek desetak godina, dok se uglavnom bavio slikanjem, eksperimentima sa fotografijom i alhemijom.

delo nastalo (1898) pozorište je razvilo svoj autohtoni scenski jezik koji omogućava da se realizuju Strindbergovi eksperimenti. Pre svega se to odnosi na verbalnu komponentu drame, koju je prvi Strindberg shvatao kao jednu od komponenata sveukupnog jezika teatra, a zatim konceptom prostora i intenzivnim korišćenjem svih scenskih elemenata – od glume i pokreta, do muzike i svetla, pa čak i autentičnog pozorišnog ambijenta Narodnog pozorišta - reči su dramaturga Slavka Milanovića.

Režija, adaptacija i idejno rešenje scenografije Nikita Milivojević; scenski pokret i idejno rešenje scenografije: Amalia Benet; Kostimograf i autor lutaka: Marina Vukasović Medenica; Kompozitor: Zoran Erić.

MAGAREĆE GODINE

Prostorije Pozoriša “Boško Buha” zbog sanacije nisu još u funkciji, pa će stoga na sceni Ateljea 212 predstava “Magareće godine“ danas (17) premijerno biti izvedena za decu, sutra u 20 sati za odrasle.

- Napravili smo dobar odabir da na sceni dosegnemo jednostavnost Ćopićevog jezika, emotivnost i duhovitos, i saželi smo samo toliko da komad bude prijamčiv za decu koja u sali sede i gledaju a ne čitaju kod kuće “Magareće godine“. Drugarstvo, volja i smisao da se čovek bori protivu nepravde, po unutrašnjem osećaju koja je kod deteta nepogrešiva, izvukli smo kao najznačajiju nit, a to se danas izdvaja i posebno, kada smo okruženi sveprisutnom nepravdom i čini se odustali od borbe. A Ćopić na dirljiv način podseća i podstiče da ta borba ima smisla i da se upravo tada osećamo i sami življim – kaže reditelj Marko Manojlović.

U predstavi većinom učestvuju mladi glumci i studenti Fakulteta dramskih

U susret jubileju

“Magareće godine“ prvi je Ćopićev komad koji se našao na programu “Buhe“, a predstava je važna i zbog toga što se premijerno izvodi u susret velikom jubileju - 1. januara 1915. biće stogodišnjica Ćopićevog rođenja.

umetnosti, a među njima je i Ivan Zablaćanski koji igra mladog Branka.

- Izazov je bio ogroman i šteta što se ranije nije radio Ćopić. Čitajući tekst i sami smo se podsetili šta je to bezrezervna ljubav i podrška, kako sreća koju oseća dete nema granica, i kako kada ga nešto boli ne može da se meri sa bolom odraslog čoveka, dirljive i iskrene, udružene borbe protivu nepravde.. Predstava je rađena za decu, ali i odrasli imaju čega da se prisete. Pokušavamo da ohrabrimo da ima smisla boriti se protivu nepravde i da nikada ne zaboravimo da u sebi sačuvamo dete – kaže Zablaćanski.

Mlađim kolegama podršku su pružile starije, Zoran Cvijanović, Aleksandar Đurica i Andrej Šepetkovski. Glumci nemaju često priliku da igraju nešto što ih se tiče, te da je za mlade glumce ovaj komad od velikog značaja, ocenio je i Zoran Cvijanović koji igra starijeg Branka Ćopića.

Dramaturg je Milica Konstatinović, za kostime u predstavi je zadužena Lana Cvijanović, za scenografiju Vesna Popović, a kompozotor je Vladimir Pejković.

Nastavak na Blic...