Izvor: B92, 07.Nov.2023, 15:48
Za neke hobi, za druge unosan biznis: Gejming industrija u Srbiji sve popularnija
Neki ga i dalje posmatraju kao hobi, ali svet video-igara je odavno mnogo više od toga – prihodi ove industrije na svetskom nivou iznose više od 160 milijardi evra. U Srbiji, gejming industrija ostvaruje profit od 125 miliona evra godišnje, a tek je krenula da se razvija punom parom.
Poslednjih desetak godina obeležene su rastom gejming industrije u Srbiji, a vremenom je to dovelo kako do akvizicije domaćih studija od starne velikih svetskih igrača, tako i do dolaska velikih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kompanija u Srbiju.
Jedna od tih kompanija je i Playstudios, koji je osnovan u Las Vegasu, a u Beogradu je otvorio studio 2021. godine, i to pod imenom Playstudios Europe. Njihov portfolio, koji čini 18 naslova, baziran je na video-igrama za mobilne telefone.
O tome koliko je gejming industrija sa jedne strane opštepopularna, a sa druge i te kako unosna, najbolje govori podatak koji je izneo generalni menadžer beogradskog odseka ove kompanije, Nikola Stanić.
„Na svetu, video-igre igra 3,4 milijarde stanovnika. Od toga, 630 miliona igra ih na konzolama, skoro 900 miliona na PC-ju, dok 2,8 milijarde ljudi igra video-igre na mobilnim telefonima“, istakao je Stanić na radnom doručku za medije u organizaciji Playstudios Europe.
Prostim rečnikom - skoro pola sveta igra video-igre u nekom obliku. To je statistika nad kojom se valja zamisliti kad se povede priča o rasprostranjenosti gejminga.
Da je, kao što smo već rekli, ovo za neke mnogo više od hobija, pokazuju i vrtoglave svote novca koje zarađuju neke od najpopularnijih mobilnih igara - u 2022. godini, najveći prihod od jedne mobilne igre bio je 1,89 milijardi dolara.
U top deset igara po ovom kriterijumu, da pomenemo samo neke, nalaze se svima dobro poznata Candy Crush Saga (930 miliona dolara), Coin Master (718 miliona) i nezaobilazni Pokemon Go (605 miliona).
Pored mobilnih, tu su i AA i AAA igre u koje se „sipa“ desetine, pa i stotine miliona dolara, zatim „indie“, odnosno nezavisne igre, kao i svet esporta i striminga, u kom je, za 2025. godinu, predviđena zarada od vrtoglavih 3.5 milijardi dolara, prema rečima Anđele Simić, koja je Product Owner u Playstudios Europe.
Ako se pitate odakle toliki novci – dolaze najviše od reklama i sponzorstava, zatim u esportu od karata za događaje, a kod strimera od direktnog doprinosa gledalaca.
Posle kratkog preseka situacije na svetskom nivou, da malo zumiramo i vidimo kako stvari stoje u Srbiji po pitanju gejminga. A ne stoje tako loše, kao što bi se moglo pomisliti.
Video-igre u Srbiji razvijaju se tek dvadesetak godina, i u početku su u tome učestvovale male grupe prijatelja koji su, umesto formalnog obrazovanja u toj konkretnoj sferi, imali ljubav prema poslu, dobre ideje i želju za napredovanjem.
Deset godina kasnije, prve video-igre u Srbiji krenule su da se prodaju, što je bilo rezultat sve ozbiljnijeg udruživanja onih“grupa prijatelja“, a vremenom su se oformile i kompanije od kojih neke danas poslu u svetskim okvirima (Nordeus, 3Lateral, Mad Head Games itd).
Ovakav razvoj zahtevao je i osnivanje udruženja – Srpske asocijacije gejm developera (Serbian Games Association, tj. SGA), koja je počela sa radom 2018. godine.
Sanja Žugić, direktorka kulture i angažovanja u Playstudios Europe, ujedno je i članica upravnog odbora SGA, a kako je rekla, u Srbiji je u ovom sektoru danas zaposleno više od 2.500 ljudi.
"Slobodno mogu da kažem da Srbija postaje poznata u svetu gejming industrije. Jednim delom su tome doprinele akvizicije, ali imamo, isto tako, i dolazak stranih kompanija kao što je naša", istakla je Žugić.
U 2023. godini, u Srbiji je otvoreno više od 330 novih pozicija u svetu gejminga, rekla je Žugić, ističući da u čitavoj industriji pre desetak godine nije bilo više od stotinu zaposlenih.
Donekle logično, najviše kompanija iz gejming industrije nalazi se u Beogradu (73). Još 26 nalazi se u Novom Sadu, dok ih je u Nišu osam. Međutim, i manja mesta u Srbiji imaju čime da se pohvale – ovakvih kompanija ima još i u Pančevu, Vršcu, Gornjem Milanovcu, Arilju, Čačku i Leskovcu.
Kako je Žugić objasnila, fakulteti u Srbiji tek odnedavno nude studijske programe koji su usko vezani za gejming industriju, što može otežati put mladima koji žele da se uključe, a ni sami ne znaju odakle da krenu. Međutim, stvari svakako stoje bolje nego ranije.
"Kad sam ja ulazila u industriju, nije bilo nikakvog formalnog obrazovanja. Industrija je počela da se razvija na osnovu neformalnog deljenja iskustava, ali što nas je bilo više, to smo se više i udruživali", navodi Žugić.
Dodaje da se, poslednjih godina, stvari menjaju, i sve je više osnovnih studija za dizajn video-igara, digitalnu umetnost, programiranje itd, što je rezultat saradnje između privrede i obrazovnih ustanova. Na ovome temeljno radi SGA, organizujući brojne aktivnosti, poput “Skroz kežual” koji su inicirali Playstudios Europe i Two Desperados.
Kada se pomene gejming industrija i posao u okviru nje, najčešće je ono na šta ljudi pomisle, posao producenta. Međutim, u ovoj grani postoji vise od 200 različitih profila, od generalizovanih, tdo usko specijalizovanih, istakao je Ivan Jovanović, Lead Art direktor u Playstudios Europe.
Profili po glavnim domenima dele se na podršku, biznis/marketing, produkciju I istraživanje/razvoj. Ove četiri kategorije se, potom, granaju u veliki broj drugih, tako da su njihovi segmenti često isprepletani, kako međusobno, tako i sa drugim branšama kao što su umetnost, animacija, audio itd.
Za one koji se pitaju kako je moguće ući u gejming industriju, dobre vesti su da je preorijentacija moguća za skoro svaki osim profila koji su usko specifični (poput produkcije), ističe Jovanović, navodeći samo neke od primera branši koje dele veštine sa gejmingom (npr. arhitektura).
Pored toga, navodi i zanimljive primere ljudi koji danas rade u gejmingu, a dolaze iz sfere koje ne bi mogle biti udaljenije (kulinarstvo, veterina ili stomatologija).
Od početničkih profila koji mogu da konkurišu u branši, Jovanović ističe dizajnere, programere, program menadžere i QA testere, kao i administrativne uloge. Dodaje i da su trenutno najviše traženi gejm dizajneri, programeri, menadžeri projekata i oni koji su specijalizovani za monetizaciju.
Za kraj, trebalo bi da pomenemo i sve važniju temu u svetu bilo koje industrije o koju se tehnologija makar “češe” – veštačku inteligenciju (AI), i problem intelektualne svojine koji sa sobom nosi razvoj ove grane. Ovde i dalje, kako je istakla Product Owner Anđela Simić, nema definitivnog rešenja, ali AI svejedno nalazi mnoge primene u pravljenju video-igara, od tekstualnih do vizuelnih.
Gejming industrija, kao što smo videli, sve više raste i razvija se, kako u svetu, tako i kod nas. Zbog toga, sledeći put kada vam u prevozu bude dosadno pa uključite neku igru na telefonu – sve su veće šanse da je “Made in Serbia”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
