Izvor: Blic, 10.Nov.2014, 07:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAŠTO Pojedemo više od 100 kilograma hleba godišnje
Hleb ima posebno mesto u srpskoj kulturi i tradiciji. Koristi se u obredima vezanim za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, slavu. Doček hlebom i solju simbol je dobrodošlice.
U Sremu, u selu Pećinci, nalazi se i Muzej hleba, u kojem je izložena zbirka od 96 različitih vrsta hlebova koji su se mesili za praznike i porodične običaje. U okviru muzejskog kompleksa u Pećincima nalazi se furuna za pečenje hleba, ognjište i crkva posvećena hlebu. Čini se da nema naroda koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << voli i jede hleb koliko mi, u Srbiji se godišnje pojede nešto više od 100 kilograma hleba po stanovniku, što je tri puta više od proseka u Evropi...
A činjenice kažu sledeće: Beli hleb ima visoku kalorijsku, a nisku nutritivnu vrednost, pa ga treba izbegavati ili jesti u malim količinama. Jedno veće parče belog hleba (100 grama), ima i do 250 kalorija, pa četiri parčeta čine skoro polovinu dnevnih preporuka (2.000 kcal) za većinu ženske populacije. Osobe koje imaju problem sa viškom kilograma, na ovaj način upropastiće svaki pokušaj da oslabe. Beli hleb, odnosno hleb od pšeničnog brašna tip 400 ili 500, ima visoku glikemijsku vrednost i pun je soli, pa se ne preporučuje ljudima koji su skloni dijabetesu i koji boluju od hipertenzije.
Da li vam se i dalje jede hleb za sva tri obroka? Nutritivna vrednost hleba zavisi od stepena prerade, pa ako je potpuno prerađen, što su tip 400 ili 500, najvrednije materije iz zrna su, praktično, bačene.
Belo brašno tip 400 i tip 500
Nizak sadržaj proteina, masti, minerala, vitamina i enzima. Slabih nutritivnih karakteristika.
Polubelo brašno tip 800 i tip 850
Koristi se za proizvodnju hleba
i u konditorskoj industriji. Ima veći sadržaj proteina i glutena, masti, vitamina i enzima u odnosu na bela brašna.
Crno brašno tip 1100
Ima više mineralnih materija i proteina nego belo i polubelo brašno i više masti, dok skroba i šećera ima manje.
- Tokom procesa dobijanja belog brašna gubimo dragocene materije koje su prisutne u samom zrnu. Tim postupkom odstranimo između 60 i 85 procenata biljnih vlakana, magnezijuma, kalcijuma, cinka, gvožđa, selena i drugih veoma važnih minerala i oligoelemenata. Tip brašna nam, zapravo, daje sliku o biološkoj vrednosti hleba, i o tome koliko je ovih vrlo vrednih materija prisutno u brašnu. Tip brašna se određuje merenjem procenta pepela koji je ostao posle sagorevanja u kalorimetru. Belo brašno je tip 400 i 500, polubelo tip 600-850, a crno tip 1.200-1.800. Proizvođačima hleba najviše odgovara belo brašno, jer brže narasta, duže traje, ukusnije je, proizvod je lakše napraviti, ali istovremeno za same potrošače to znači manje koristi za zdravlje. Pored toga postoji još jedan razlog zašto mlinari insistiraju na belom brašnu. „Otpad“ koji nastaje prilikom dobijanja belog brašna su zapravo mekinje, vrlo dragocena stočna hrana, tako da, proizvođači isto zrno dva puta iskoriste, prvi put za hleb, a od ostatka prave mekinje i prodaju ih kao skupu stočnu hranu - precizira dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta.
Preporuka koja važi za najveći deo populacije je da treba izbegavati hleb napravljen od belog brašna. Jar kada uzmete beli hleb, uzimate zapravo namirnicu jako male biološke vrednosti, namirnicu koja sadrži skoro isključivo skrob. Tu nema vitamina, minerala, oligoelemenata.
Beli hleb ima izuzetno visoku vrednost glikemijskog indeksa, jer se skrob lako i brzo razlaže na glukozu koja velikom brzinom ulazi u krv. Pored toga u hlebu se nalazi i velika količina soli (1,2 grama soli u 100 grama hleba). O ovome treba da vode računa osobe obelele od arterijske hipertenzije jer je poznato da je kuhinjska so faktor rizika u nastanku ove bolesti.
- Nije, međutim, ni tako jednostavno dati opštu preporuku da beli hleb zamenimo, recimo, integralnim, jer hleb od integralnog brašna, opet, sadrži više dijetnih vlakana i fitinske kiseline koji ometaju resorpciju minerala i mikroelemenata. Zbog toga vrstu hleba treba prilagoditi individualnim potrebama. Pored toga i određene bolesti zahtevaju izbor posebne vrste hleba. Vrlo često se osobama sa digestivnim tegobama ili bolestima organa za varenje savetuje beli hleb, ali u ograničenim količinama - objašnjava dr Jakovljević.
Jedemo jer je najjeftiniji
Hleb jedemo uz sve jer je najjeftinija namirnica sa najviše kalorija.
- Odnos kalorija i cene proizvoda najbolja je kod hleba, pa je nezamenljiva namirnica u siromašnijim sredinama. On može da dopuni i ispuni svaki obrok. Najbolji primer za to je period krize devedesetih, kada je naglo porasla upotreba hleba i brašna, što je za posledicu imalo porast broja gojaznih - upozorava dr Jakovljević.
Ražane zablude
Većina proizvoda koja se kupuje kao ražani ili heljdin hleb je zapravo mešavina sa belim brašnom. Nekoliko zrna žitarica posutih po hlebu mamac su za kupce. Hleb od heljdinog brašna ima prednost u odnosu na hleb od pšeničnog brašna jer ima niži glikemijski indeks. Ali, problem je što heljdino brašno teško narasta, pa se meša sa znatno većom količinom belog brašna. Heljdino brašno je i znatno skuplje.
Deci hleb daje energiju
Za razliku od odraslih, deca mogu da ga jedu, jer je njima potrebna veća količina energije.
- Deci, naročito školskoj, potrebne su kalorije. Sve je bolje nego da tokom nastave budu gladna. U tom uzrastu nije dobro preskakati obroke. Spakovan sendvič kod kuće, makar i među dva parčeta hleba, mnogo je bolje rešenje nego obrok u pekari - kaže dr Jakovljević.
