Izvor: B92, 22.Maj.2013, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U susret vrućinama: Najbolje klime
Bez klima uređaja letnji dani u kući ili na radnom mestu bili bi pakleni, pri čemu mislimo na “naš” pakao jer je, na primer, kod Eskima pakao leden. I dok će vas svaka klima definitivno ohladiti ako ste u njenoj blizini, kako možete biti sigurni da ste kupili najbolju klimu za novac koji odvajate?
Ovde ćemo zanemariti dodatne funkcije klima, poput programiranja i raznih filtera, i pokazati kako da izračunate koja klima najviše hladi a da pritom pravi najmanji račun >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za struju, ono što se zove efikasnost tj. štedljivost.
Verovatno niste znali da se kapacitet klima uređaja da hlade meri su u tonama leda! Kako se nekada hlađenje obezbeđivalo uvozom leda iz severnih krajeva merna jedinica je jedna tona leda. British thermal unit (BTU), jedinica energije vredna oko 1055 džula, danas se ipak češće koristi za merenje snage klima uređaja i jedan uređaj snage 12000 BTU/h može da ohladi koliko i tona leda razbacana po podu vašeg stana. Stručnjaci međutim i danas vole da govore o “tonama” hlađenja.
Standardno, klime se dele na “devetke”, “dvanaestice”, itd, po kapacitetu za hlađenje, odnosno BTU u hiljadama. Ovde leži prva mala kvaka, jer nemaju sve “devetke” kapacitet od tačno 9000 BTU. Najbolje je otići na web stranicu proizvođača i pronaći tačnu snagu u BTU/h ili kW. Možete koristiti online konvertore, pri čemu je 12000 BTU/h jednako snazi od 3.5 kW. Dakle, kada govorimo o nama poznatijim kilovatima, “devetka” je obično snage oko 2.6 kilovata a “dvanaestica” oko 3.5 kilovata.
Sada kada znate tačnu snagu klime koja vas zanima, najbolje u kilovatima, sledeći korak je da pronađete njenu potrošnju, odnosno koliko struje troši kada radi pod punim opterećenjem. Klime uglavnom troše od 700 do 1500 vati, najčešće od 800 do 1200. Kada se podeli snaga u vatima sa potrošnjom u vatima (W/W), dobija se EER ili Energy efficiency ratio. Da bi klima imala EER klase “A” ovaj koeficijent mora biti veći od 3.2, da bi imala “B” mora imati 3.0, za “C” 2.8, itd. EER je ključni broj za ocenjivanje učinka klme pri hlađenju i sve današnje klime, čak i većina jeftinijih ima klasu “A”, tj. EER od tačno 3.21. Trik je u tom što neke taj EER postižu manjim kapacitetom i manjom potrošnjom a neke obrnuto, a na vama je da odlučite čemu dajete prvenstvo.
Otkrovenje stiže u informaciji da “A” EER vrednost NEMA NIKAKVE VEZE SA “A” vrednošću za energetsku efikasnost koju najčešće vidimo na proizvodima. Naime, po propisima EU, nova skala koja je obavezna za svaki proizvod počinje sa A+++ i završava se sa D, ali ona u obzir uzima efinasnost na nivou cele sezone grejanja i hlađenja, dakle koliko klima greje i hladi kada je noć, koliko kada je dan, koliko kada su vrućine, koliko kada stvarno zahladi. To je osmišljeno kako bi se kupcima predočilo koji je uređaj isplativiji na duži rok, te iako je ovako nešto dobro za potrošače, ako vas uglavnom zanima koliko vaša klima hladi i koliko pritom troši, najbolje je da samo izračunate EER, posebno ako se nećete često grejati klimom. U tom slučaju EER je daleko relevantniji od energetske klase.
Iako većina klima ima EER klase A, one se razlikuju po tome koliko prebacuju magični koeficijent od 3.21. Pogledajmo tri primera. Reč je o kvalitetnijim klimama “A” razreda. Klime manje poznatih proizvođača na svojim sajtovima ne listaju potrošnju, ali ona mora biti odštampana na specifikaciji u prodavnici, tako da savetujemo da izračunate EER na licu mesta. Klima uređaj Midea MS9A-12HRN1. Ovo je “dvanaestica” snage tačno 12000 BTU/h, odnosno 3500 W. Potrošnja prilikom hlađena je 1095 W, što daje EER od tačno 3.21, kako bi zaslužila klasu “A”. Klima uređaj LG K09AH. Klasifikovan je kao “devetka” iako ima nešto više BTU, tačnije 9500. To daje kapacitet od 2785 W i pri potrošnji od 866 W EER koeficijent ponovo je 3.21. Klima uređaj Samsung AQ12TSB. Do je “dvanaestica” snage 3500 W kao i gore navedena Midea, ali ima manju potrošnju – 1053 W, što daje bolji EER od 3.32.
U praksi, kupovinom malo kvalitetnije klime štedite oko 100 vati, što je, ako klima radi deset sati dnevno ušteda od 1kW/h (0.1 kW x 10 h). Štedljiva domaćinstva troše oko 20 kW/h dnevno tako da taj jedan kW/h nije mala stvar, posebno ako EPS vrati popust za štedljiva domaćinstva (potrošnja do 500W mesečno), koji je ukinut u aprilu ove godine. Pri sadašnjim cenama struje šetdljivija klima uštedeće par stotina dinara mesečno, tako da će posle 5 godina ukupna cena klime i struje biti ista kao da ste kupili najjeftiniju klimu.
