Izvor: Politika, 27.Nov.2013, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U strahu od NSA, „Microsoft” hoće da postane bolji šifrant
Kompanija veruje da su obaveštajci upali u njen sistem zbog čega će morati više da investira u tehnologiju „maskiranja” podataka
Zbog zebnji da je Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) ušla u njegov sistem, „Microsoft” će uskoro pokrenuti dosad najambiciozniji projekat šifrovanja komunikacija svojih korisnika, otkrivaju izvori iz ove kompanije.
Korporacija iz Redmonda veruje da su obaveštajci upali u saobraćaj koji se odvija u okviru njenih servisa elektronske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pošte „hotmejl” i brzih komunikacija „lajv mesindžer”, zbog čega je, po saznanjima „Vašington posta”, prinuđena da ojača odbranu od hakerskih napada vlade.
Da više nema šta da čeka „Microsoft” je shvatio prošlog meseca kada je bivši obaveštajni analitičar, a sada uzbunjivač Edvard Snouden otkrio da se NSA priključila na optičke kablove kompanija „Gugl” i „Jahu”. Snoudenov materijal je nagovestio da bi kompanija Bila Gejtsa imala svako pravo ako bi posumnjala da se isto desilo i njoj, to jest njenim servisima.
Svi američki informatički džinovi sarađivali su sa špijunskim službama kada bi im ove zatražile sadržaj onlajn saobraćaja uz sudski nalog. Nova Snoudenova otkrića, međutim, pokazuju da se agencija prikačila na njihove sisteme bez njihovog znanja ili odobrenja, kao i bez sudskog naloga.
To je nevolja za IT kompanije koje klijente privlače i jedna drugoj konkurišu garancijama da štite lične podatke od privatnih digitalnih prestupnika i poslovne konkurencije. „Microsoft” će se po svoj prilici pridružiti „Guglu”, „Jahuu” i „Fejsbuku” koji su već najavili da osnažuju odbranu od hakera iz vlade.
Sve jače šifrovanje podataka upravo je najkonkretnija promena koja se dešava posle Snoudenovog otkrića da NSA masovno nadgleda prepisku i pretragu na svetskoj mreži. Da informatičke firme i surferi moraju pametnije da šifruju podatke poput mejlova potvrdio je nedavno i Erik Šmit, jedan od čelnika „Gugla”.
Snoudenov materijal pokazuje da je NSA u velikoj meri srušila odbrambene bedeme „Jahua” i „Gugla”. Ipak, Šmit insistira na tome da se nastavi sa enkripcijom, jer je obijanje digitalnih brava mučno čak i za vladine šifrante.
Skrivanje podataka pred naletom svevidećeg „velikog brata” zahteva veliko investiranje, ali američke kompanije nemaju drugog izbora nego da ulažu u ovu tehnologiju. Od kako je izbio skandal sa masovnim prisluškivanje, mnogi privatni i poslovni korisnici na Starom kontinentu počeli su da razmišljaju o tome da ne koriste usluge prekookeanskih servisa.
Iako američki džinovi drže primat, male evropske firme – posebno internet provajderi i servisi elektronske pošte – postaju sve privlačnije, jer nemaju obavezu da sarađuju sa vlastima u Vašingtonu.
Osim toga, Evropska unija počela je da piše nova pravila za američke IT kompanije na evropskom tlu. Brisel bi da ih primora da od Evropljana zatraže dozvolu svaki put kada žele da podatke o korisnicima prenose iz Evrope u SAD.
Šta je uradila NSA
Bezbednosna agencija se priključila na unutrašnje mreže „Jahua” i „Gugla” kroz koje teku podaci korisnika – sadržaj njihovih mejlova i sajtovi koje otvaraju. Na primer, digitalna lična karta vlasnika naloga na „dži-mejlu” smeštena je u bazama podataka koje „Gugl” ima na različitim stranama sveta.
Informacije sa tih računara putuju od jedne do druge centrale kroz optičke kablove koji su u vlasništvu „Gugla” ili drugih privatnih kompanija. Ono što je NSA uspela jeste da se poveže na ovu mrežu i presreće saobraćaj koji se tuda odvija. Zanimljivo je da ovi putevi uopšte nisu šifrovani, s tim što je „Gugl” u septembru najavio da će početi da radi na tome.
J. S.
objavljeno: 27/11/2013
