Izvor: Blic, 30.Okt.2014, 19:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri svedočenja: Deca su žrtve nepromišljenih odluka suda
Razvod braka po tužbi skoro po pravili u pozadini ima dugogodišnje loše odnose među partnerima. Razvod je, tako, samo kulminacija drame koju deca moraju da posmatraju. Međutim, praksa pokazuje da deca postaju žrtve i zbog nepromišljenih i nestručnih odluka suda.
"Blic" prenosi svedočenja tri beogradske advokatice sa dugogodišnjim iskustvom u brakorazvodnim parnicama:
Tijana Kostić: Kobna greška Centra za socijalni rad
Jedan od slučajeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kojima se sud "izmakao" i odluku o tome kod koga će dete živeti prebacio na Centar za socijalni rad, zbog čega su dete i majka veoma mnogo ispaštali, tiče se razvoda dobrostojećeg bračnog para iz Beograda. Muž je izbacio suprugu iz kuće i zadržao dete. Ona je, pokrenula brakorazvodnu tužbu, tražeći privremenu meru da može da viđa sina. Pri tom je navela da otac manipuliše detetom do te mera da je od njega napravio mašinu.
Odnos dvoje supružnika prethodno je bio narušen i zbog neslaganja oko vaspitanja sina. Prema priči majke, koja se kasnije ispostavila kao tačna, otac je sina vodio dva puta dnevno na teniske treninge, tražio da savršeno udara lopticu, a u suprotnom ga kažnjavao čak i uskraćivanjem hrane ako nije bio zadovoljan postignutim.
Sudija nije odredila privremenu meru, već je slučaj predala Centru za socijalni rad. Ovi su, bez mnogo udubljivanja, dete poverili ocu, jer je mališan sam izjavio da želi da ostane kod oca. Dete starije od deset godina može da se izjasni kod kog roditelja želi da živi. Samog oca su ocenili kao sposobnog i sa kapacitetom da se brine o sinu.
Majka, međutim, nije odustajala od borbe za dete i zatražila je veštačenje stručnjaka iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmnotićevoj ulici, koji su utvrdili da dete ima opsesivno-kompulzivno ponašanje i da se plaši oca, te da je pod njegovom psihološkom dominacijom koja je štetna za dete. Predložili su da se mališan dodeli majci. Kada je nakon brakorazvodne parnice duge dve godine dete povereno majci, otac koji je do tada tvrdio da mu je dete najvažnije, više nije hteo da čuje za sina.
Nataša Radulović Dimović: Otmica dece
Naša klijentkinja iz Sombora, živela je sa mužem u Beogradu koji ju je redovno maltretirao i zlostavljao, psovao i vređao. Ona je jednog dana smogla snage da to prekine, spakovala decu, sina od šest i devojčicu od devet godina, pozvala taksi i vratila se u roditeljsku kuću u Somobor.
Dozvoljavala je mužu da viđa decu u Somboru dok traje brakorazvodna parnica. On je jednom zamolio da ih dovede u Beograd, na šta je ona u interesu dece pristala, ali ih više nije vratio.
Sud je u brakorazvodnoj parnici decu dodelio njemu sa obrazloženjem da je za decu bolje da žive u kući gde su rođena i otac je boljeg materijalnog stanja. Nisu uopšte tretirali slučaaj otmice dece, koju je otac izvršio. Uz sve to, otac je jedno dete potpuno okrenuo protiv majke koja ih viđa svega jedan vikend mesečno, plus tri sata kad dođe u Beograd.
Marija Halas Radulović: Nebriga za realne potrebe
Čovek sa kojim naša klijentkinja ima dvogodišnje dete dobio je od suda privremenu meru da može da ga viđa od tri do pet posle podne. Dok traje brakorazvodna parnica, po oceni sudije, on će u to vreme moći da viđa dete, bez obzira što je baš to doba dana kada malo dete ruča i spava.
Klijentkinja i Centar za socijalni rad su predložili da vreme bude od pet do sedam, kad je dete budno i kad odgovara njegovom ritmu, ali sudija to nije uvažio. Naša klijentkinja kaže da dete umesto da se druži sa ocem u to doba, pošto je naviklo da spava, kunja u automobilu ili u restoranima gde ga otac, koji je inače poznati biznismen iz unutrašnjosti, vodi.
Korak po korak kroz proces razvoda braka po tužbi jednog od partnera
1. Tužilac sastavlja tužbu i predaje je sudu
(tužbu može da sastavi pravnik u opštini gde postoji besplatna pravna pomoć, a može i da je sastavi advokat što po tarifi advokata košta 16.500 dinara. U oba slučaja sudu se dodatno plaća taksa od 2.660 dinara).
2. Sudija šalje tužbu tuženom i (kad parovi imaju zajedničku maloletnu decu) u nadležni centar za socijalni rad tražeći mišljenje o podobnosti roditelja za obavljanje roditeljske dužnosti.
3. Centar za socijalni rad poziva na razgovor roditelje, zajedno i(li) pojedinčano, poziva i dete. Dete starije od deset godina izjašnjava se sa kojim roditeljem želi da nastavi živi
4. Sudija zakazuje ročište za razvod (u praksi najčešće dva meseca po prijemu tužbe)
5. Na ročištu se čita mišljenje centra ( ako je stiglo, ako nije odlaže se ročište) , sudija saslušava obe strane i po potrebi izvodi dodatne dokaze
6. Strana koja je nezadovoljna mišljenjem centra može zatražiti psihijatrijsko veštačenje (to košta između 80.000 i 100.000 dinara). Sudija odobrava veštačenje
7. Veštaci saslušavaju obe strane i sastavljaju izveštaj. To može takođe da traje nekoliko meseci
8. Sudija zakazuje ročište da bi se čitao izveštaj veštaka. Ako se razlikuje mišljenje Centra za socijalni rad i veštaka, sudija nalaže novo, dodatno, veštačenje
9. Sledi novo ročište sa novim izveštajem veštaka. Postoji mogućnost da advokati traže i saslušanje veštaka
10. Konačna presuda suda (pisanje presude može trajati i dva meseca)
