Izvor: B92, 26.Nov.2020, 20:25
Tri plate ili "šverc-komerc": Kako su se u Jugoslaviji kupovali prvi računari
Uvoz kućnih računara na ove prostore omogućen je od 26. novembra 1984, odlukom tadašnje vlade, odnosno Saveznog izvršnog veća. U tom trenuku koštali su oko 70.000 dinara, a tadašnja prosečna plata je bila 21.718.
Do tada su delovi za računare ili čitava kućišta ulazila u zemlju ilegalno, mada se to nastavilo i nakon ovih olakšica, s obzirom na to da su inostrani računari u našim rafovima bili značajno skuplji nego u inostranstvu, prenosi Startit.
Ova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << priča bila je ujedno i prva na stranicama prvog broja časopisa Svet kompjutera. U njoj piše kako se u radnji Iskre na Obilićevom vencu u Beogradu pojavio engleski računar "Sinclair ZX Spectrum" sa 16Kb memorije. Uz računar su se dobijale i kasete s video-igrama.
Računare je sklapala slovenačka Iskra od delova koje je slala ova engleska kompanija, a kako je najavljivano u tekstu, plan je bio da delove počne da prizvodi i sama Iskra kako bi se smanjila cena računara.
U pitanju su bili računari za početnike, a učenici jedne škole u Sloveniji su pokušavali da skupljanjem stare hartije zarade novac, kako bi svoju učionicu uveli u kompjutersku revoluciju.
Kako je izjavila dr Marijana Špegel, tadašnja direktorka odeljenja za računare i informatiku "Jožef Stefan", "mi na ovim području zaostajemo najmanje pet godina i velika je nepravda prema mladima što se ovim društvo ne pozabavi".
"Znate, mi potcenjujemo mladu generaciju. U Jugoslaviji je danas hiljade mladih sposobnih da sastave računar, ali nemaju gde, sem u inostranstvu, da kupe čak i najjednostavnije sastavne delove. Uvoz je zabranjen, a nije tajna da se ponekad sastavni delovi švercuju čak i za naučne ustanove. Postoje znanja koja se ne mogu naučiti u knjigama. U drugim zemljama su to odavno shvatili. Nama za to, izgleda, treba više vremena i zato zaostajemo", rekla je tada za Svet Kompjutera.
Ove reči dr Marijane Špegel, zvuče aktuelno i danas, iako su izrečenje pre ravno 36 godina. Zanimljivo je da se u knjizi navodi i primer jednog oca iz Čikaga koji je zapretio da će ispisati svoje dete iz škole ako ona ne nabavi računar, jer se bojao da u suprotnom njegov sin neće imati šanse da se zaposli kada završi školu.
Tu je i primer tadašnjeg francuskog predsednika, koji je po dolasku na vlast 1981. prvo potpisao akt o uvođenju računara u francuske škole.
.jpg)
