Izvor: Blic, 08.Nov.2014, 19:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sutra četvrt veka od pada Berlinskog zida

Nemačka sutra obeležava 25-godišnjicu od pada Berlinskog zida, ključni momenat rušenja komunističkog režima i početak pojavljivanja te države kao velike sile u srcu Evrope.

Lanac osvetljenih balona dugačak 15 kilometara biće pušten u vazduh sutra duž bivše granice dve Nemačke, otprilike u vreme kada je 9. novembra 1989. saopštenje visokog komunističkog zvaničnika podstaklo niz događaja koji su vodili rušenju jednog od najistaknutijih simbola Hladnog rata. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

Pad Berlinskog zida, koji je delio ovaj grad 28 godina, bilo je "tačka bez povratka... odatle, stvari su krenule ka potpuno novom svetskom poretku", rekao je direktor fondacije "Berlinski zid" Aksel Klausmajer.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je odrasla u Istočnoj Nemačkoj, otvoriće sutra muzej na mestu gde se nalazi jedan od nekoliko netaknutih delova Berlinskog zida.

"Čak i danas kada hodam kroz Brandenburšku kapiju, ostao je osećaj da to nije bilo moguće niz godina mog života, i da sam morala da čekam 35 godina na ovaj osećaj slobode. To je promenilo moj život", rekla je Merkelova prošle sedmice.

Sadašnja kancelarka bila je među hiljadama Istočnih Nemaca koji su krenuli na zapad, pošto je portparol Politbiroa, Ginter Šabovski na konferenciji za novinare objavio da će Istočnim Nemcima biti dozvoljeno da putuju u Zapadnu Nemačku i zapadni deo Berlina.

Graničari nisu dobili naređenje da dozvole bilo kome prelaz, ali su odustali od zadržavanja gomile. Do ponoći, svi granični prelazi su bili otvoreni, a Nemačka na putu ujedinjenja za nešto manje od godinu dana, 3. oktobra 1990. Od tada između 1,5 i dva biliona evra je potrošeno na obnovu nekada osiromašenog istoka zemlje.

Mnogo toga se promenilo, ali neke razlike ostaju - plate i penzije su niže, a nezaposlenost veća, na istoku nego na zapadu Nemačke, a mnoge oblasti na istoku zemlje beleže pad u broju stanovnika, koji odlaze na zapad u potrazi za poslom.

Ali napredak ka pravom jedinstvu vidi se u vođstvu Nemačke, gde nije samo Merkelova sa istoka, već i šef države Joahim Gauk, navodi američka agencija.

Zvanično, 138 ljudi poginulo je u pokušaju da pređe Zid, dok Udruženja žrtava navode da je broj nastradalih bliži brojki od 700.

Krajem osamdesetih godina, pokretačka snaga je stvorena protiv istočnonemačke vlade, a protesti koji su počeli u Lajpcigu, proširili su se do istočnog Berlina.

Kada su vlasti olakšale zabranu putovanja, desetine hiljada ljudi okupilo se sa istočne strane Zida, koji je 9. novembra probijen, bez i jednog ispaljenog metka.

Nastavak na Blic...

Prva.rs: 25 godina od pada Berlinskog zida. U "Parobrodu" film "Voz u slobodu"