Izvor: Blic, 01.Okt.2014, 19:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strast: Izložba 11 fotografa ULUPUDS

Tradicionalna izložba Sekcije likovnih umetnika fotografije ULUPUDS sa temom "Strast" biće otvorena sutra u 19 sati u galeriji "Singidunum".

Vukica Mikača, Saša Preradović, Ljubinko Kožul, Mario Bralić, Lidija Antonović, Ljubiša Tešić, Nemanja Maraš, Dragan Pavlović, Stanko Kostić, Vojin Reljin i Zoran Jovanović, jedanaestoro fotografa različitih generacija, senzibiliteta i autorskih poetika, koji su dali odgovor na zadatu temu.

- Na jednom mestu publika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će imati priliku da uživa u atraktivnim, duhovitim, senzibilnim i provokativnim radovima naših eminentnih umetnika - najavljuju iz galerije "Singidunum".

Strast je veoma jako osećanje prema nekome ili nečemu. Strast se razlikuje od afekta time što ona ne nastupa kao trenutno stanje, nego predstavlja trajno usmerenje čitave čovekove duše.

Za strast se često vezuje seksualna tematika, ali ona može biti i profesionalna, životna.. Vrednovanje neke strasti se vrši prema tome da li je ona usmerena na niže ili na više vrednosti, odnosno kakva dela izaziva. U mnogim filozofijama i religijama se pobeđivanje strasti smatra najvećom vrlinom.

Stoici su kao ideal zagovarali apatiju ili ukidanje strasti zbog njihove škodljivosti. Filozofija renesanse je otkrila pozitivnu ulogu afekata. Spinoza prigovora onim filozofima koji "strasti zamišljaju kao poroke" i razlikuje strasti prema tome da li povećavaju (radost) ili smanjuju (žalost) moć našega delovanja. On smatra da se neka strast može ograničiti i ukloniti samo suprotnom i jačom strašću. Kant razlikuje strasti i afekte, označujući "afekt kao vodu koja probija nasip a strast kao veliku reku koja se u svom koritu sve dublje probija".

"Bez strasti nije ništa veliko stvoreno niti se bez nje može stvoriti", Hegelove su reči.

Strasti su pak u teološkom smislu, posebne slabosti i lična svojstva ljudske prirode koja, kad se ne drže u granicama prirode, mogu uneti grešno stanje i mogu dovesti do propadljivosti i smrti.

Strasti najbolje otkrivaju strastvenu crtu i dvojnost ljudske prirode, odnosno pokazuju da su prirodne sposobnosti, zbog izopačenja slobodne volje, postale izvor greha koji otvara vrata truležnosti ili propadljivosti. U ljudskoj prirodi postoje, naime, ne samo prirodni afekti, nego i naklonost prema grehu vezana za te afekte. Mi poznajemo afekte kao "slabosti", kao nerazumne težnje i grešna uzbuđenja. Bestrašće ili čistota, otud, jesu rezultat čovečne volje da drži afekte u granicama "razuma" prirode, da slušanjem Hrista izleči strasne i nerazumne nagone volje.

Izložba je otvorena do 10. oktobra.

Nastavak na Blic...