Izvor: Blic, 01.Nov.2014, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta vam deca čitaju
Uočljiva je dominacija prevoda sa engleskog jezika. Ima tu i loših prevoda koji nisu prošli lekturu, pa se deci nudi loš, rogobatan jezik, rečeno je na tribini.
Jasna kulturna politika, kakva god da je bila, postojala je u socijalističkim vremenima, dok danas, u neoliberalnom haosu, nema ni jasne kulturne politike ni institucionalne podrške dečjoj književnosti i kulturi čitanja, zaključak je tribine „Knjiga za decu u Srbiji danas, roba ili kulturno dobro“, održane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u okviru programa 59. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.
Učesnici su bili pisci za decu Jasminka Petrović i Uroš Petrović, Tijana Tropin sa Instituta za književnost i umetnost, profesorka Učiteljskog fakulteta Zorana Opačić i profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Jovan Ljuštanović.
- Nekada nije bilo privatnih izdavača, već je to bio posao i briga države, izdavaču su sistematski planirali, promišljali i neprekidno preispitivali odnos zastupljenosti autora, prevedene i domaće književnosti za decu, odnos žanrova... - kaže Zorica Opačić.
Ona ističe i da je zapazila veliki procenat izdanja na Sajmu knjiga koja više pripadaju zabavnoj literaturi za decu. Tijana Tropin kaže da je primetno više prevoda nego dela domaćih pisaca.
- Uočljiva je i dominacija prevoda sa engleskog jezika. Tu ima i vrlo loših prevoda koji nisu prošli lekturu i redakturu, pa se čitaocima od najmlađih uzrasta nudi loš, rogobatan jezik - dodaje ona.
Tropin ističe i da, čast izuzecima, izdavači danas igraju na sigurno.
- Najverovatnije će objaviti bestselere ili nekoliko pažljivo odabranih kvalitetnih knjiga, ali koje neće naići na probleme kod pedagoga koji očekuju jasnu i jednostavnu pouku i srećan kraj za pozitivce - kaže Tropin.
Jasminka Petrović kaže da je „Seks za početnike“ pre 14 godina bio hrabar korak i za nju i za izdavača, kuću „Kreativni centar“.
- Svi koji rade za decu moraju da budu hrabri, moramo da pratimo, osluškujemo i pomeramo granice, ali da to ne bude ispod kriterijuma - dodaje ona.
Na pitanje koliko škola utiče na recepciju knjige, Jasminka Petrović zaključuje da se sve svodi na entuzijazam pojedinaca.
- Ako nastavnici, bibliotekari i direktori škola imaju sluha i svest zašto je to sve važno, oni će se snalaziti da popune školske biblioteke i organizuju promocije. Bob Živković i ja smo nedavno bili gosti u Zagrebu i tamo smo saznali da u Hrvatskoj postoji osoba u Ministarstvu kulture koja se isključivo bavi književnošću za decu. Mogli bismo neke stvari da prepišemo od komšija - zaključuje Petrovićeva.
