Izvor: Blic, 20.Dec.2014, 07:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce na baterije kuca kao pravo
Vladimir Petković (47) iz Pančeva, koji je do juče moga da napravi samo dva koraka, ubuduće će normalno moći da živi. I sve to zahvaljujući veštačkom srcu, koje mu je juče ugrađeno.
Ova operacija prvi put je obavljena u Srbiji, a Klinika za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije upisana je na spisak malobrojnih svetskih centara koje izvode tako komplikovane zahvate.
Operacija je počela oko osam sati, a uspešno je završena nešto posle 11 sati.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Vladimirovo staro srce sada više nema nikakvu funkciju. Ne radi. Isključeno je. Njegovu funkciju preuzelo je veštačko srce - objašnjava prof. dr Miljko Ristić, direktor KCS, još pod adrenalinom od operacije.
On kaže da za sada sa pacijentom nema nikakvih komplikacija.
- Ipak, moramo sačekati do 24 sata da vidimo da se ustale parametri koje pratimo. Vladimir će biti u narednih 24 sata na respiratoru, koji diše za njega, jer je duboko uspavan i nije u stanju samostalno da diše - ističe dr Ristić.
Dr Šmit oduševljen
Iz Univerzitetske bolnice u Regenzburgu u Nemačkoj došao je i prof. Kristof Šmit, direktor kardiohirurgije, koji je obučavao naše lekare za ugradnju veštačkog srca. - Oduševljen sam kako je operacija urađena. Mnogo mi se sviđa takozvana stara škola vaših lekara - rekao je za „Blic” dr Šmit.
U porodici Petković dan operacije prošao je kao u izmaglici. Tri sata majka Nadežda i brat Vukašin sedeli su kraj telefona i sa nestrpljenjem iščekivala poziv iz bolnice.
- Sada nam je lakše kada su nam javili da je sve proteklo u redu. Vladimira ćemo moći tek u ponedeljak da vidimo. Sa tako bolesnim srcem više nije mogao da živi. Više je vremena provodio u bolnicama, nego kod kuće. I zato nam je pao kamen sa srca - kaže za “Blic” brat Vukašin.
Pacijent će sa veštačkim srcem najduže moći da živi pet godina, a posle toga moraće da se pojavi donor kako bi se rešilo njegovo konačno stanje.
- Veštačko srce ima oko četiri kilograma i na točkovima je. Pacijent ga gura ispred sebe. Što se toga tiče, srčana pumpa je komfornija za pacijente, ali pumpa ne može da zameni sve funkcije srca, kao što može veštačko srce. Ugrađuje se kod najtežih pacijenata, tamo gde su pacijentu odbrojani dani - objašnjava dr Ristić.
U timu koji radio ovu prvu operaciju u Srbiji, pored dr Ristića nalazi se i kardiolog Emilija Nestorović, kardiohirurg Sveta Putnik, anesteziolog Dejan Mirković, perfuzer Slavko Kulić, instrumentarka Mira Bogdanović.
