Izvor: B92, 18.Nov.2010, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ima potencijale
Imate mlade ljude koji su već priznati eksperti u svetu ili će to tek postati. Gotovo da ne znam neku veliku kompaniju a da u njoj ozbiljan posao ne radi bar neko iz ove zemlje, kaže za Politiku Džon Kredok
Izvor: Politika
Naša zemlja možda kaska za najrazvijenijim ekonomijama sveta, ali u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija ima potencijal uz pomoć kog bi se u veoma bliskoj budućnosti mogla svrstati u red velesila. Ova konstatacija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstavlja opštu ocenu uglednih svetskih stručnjaka iz IT sveta koji ovih dana u Beogradu u svojstvu predavača učestvuju na desetoj, jubilarnoj „Microsoft Sinergiji”. Najveća regionalna IT konferencija bila je prilika da sa nekima od njih popričamo o sadašnjosti i budućnosti računarstva „u oblacima”, koja je i glavna tema ovogodišnje „Sinergije”.
– Sam koncept računarstva u oblacima donosi brojne prednosti u odnosu na klasičnu privatnu i poslovnu primenu, i trenutno je najperspektivniji koncept ovog tipa još od popularizacije svetske mreže – kaže za „Politiku” Rafal Lukavjecki, strateški konsultant projekta „Botičeli” i stručnjak za analize i prognoze svetskih trendova u oblasti informacionih tehnologija, čovek koji je sarađivao sa najzvučnijim „digitalnim” imenima današnjice poput Bila Gejtsa ili Stiva Balmera.
Lukavjecki ističe da računarstvo u oblacima nije bez mane, ali da su daleko veće njegove najveće prednosti: jednostavnost, relativno niska cena usluga i održavanja.
– Pričajmo sa stanovišta svakodnevnog, prosečnog IT konzumenta. Imate fotoaparat i napravite zanimljivu fotografiju. I šta dalje? Prebacujete je na računar uz pomoć softvera, brojnih i ne uvek jednostavnih opcija. I to sad treba da podelite sa nekim, bilo na nekoj mreži, slanjem mejla i tako dalje. A šta ako tu fotografiju želi da vidi vaša baka, koja je u IT smislu recimo „nepismena”. U oblaku, vi ćete uz pomoć jednog jedinog klika ili glasovne komande moći da pomenutu fotografiju podelite sa kim želite (i na koji način želite). Ona će se u istoj sekundi naći u virtuelnom poštanskom sandučetu vašeg kolege ili na TV prijemniku ili foto-ramu vaše bake.
Lukavjecki ističe reč „univerzalnost” kao ključnu u budućoj komunikaciji. Navodi više razloga za to.
– U budućnosti, i to veoma bliskoj, nećete imati potrebe za klasičnim desktop ili laptop računarima, razlikama između sistema u mobilnim telefonima. Imaćemo manje-više univerzalne komunikatore (u funkcionalnom smislu). Postojaće određene univerzalne metode funkcionisanja oblaka, tako da sa pojavom „nove” usluge i tehnologije nećete morati da iznova učite i da joj se prilagođavate, već će se ona prilagođavati vašim potrebama i željama.
Kakva je bezbednost „oblaka” pitali smo Džona Kredoka, arhitektu infrastrukture i sigurnosti u kompaniji „XTSeminars LTD”. Kredok je bio jedan od ključnih ljudi bezbednosnih projekata u brojnim IT gigantima, multinacionalnim kompanijama i vladi Velike Britanije.
– Plastično vam mogu reći da su „oblaci” u odnosu na lokalni serverski način komunikacije i skladištenja podataka daleko bezbedniji, baš kao što su avioni daleko pouzdaniji od automobila. Ali to i dalje ne sprečava pojedince da se panično boje aviona i da uporno koriste svoje automobile iako su tu šanse da im se desi nešto nepredviđeno stotinama puta veće. Tako je i sa novim konceptom. Ne postoji savršeni sistem, i tačno je, „oblaci” će biti ranjivi, ali u meri koja će biti zanemarljiva u svetskim i lokalnim okvirima. Isključujem mogućnost da se mogu ostvariti fatalistički scenariji, gde će na primer sajber-teroristi zavladati svetom, ili gde će virtuelni veliki brat kontrolisati sve šta radimo, gledamo, slušamo i čuvamo u „oblaku”.
Oba sagovornika slažu se u konstataciji da Srbija poseduje uzoran broj IT stručnjaka sa impozantnim znanjem i velikim vizionarstvom.
– Najskuplja stvar u oblasti IT komunikacija je ključna informacija i ideja. Možda Srbija nije velesila u ekonomiji, ali u ovoj oblasti imate sve potencijale da to postanete. Imate mlade ljude koji su već priznati eksperti u svetu ili će to tek postati. Gotovo da ne znam za neku veliku kompaniju a da u njoj ozbiljan posao ne radi bar neko iz ove zemlje – zaključuje Kredok.
