Izvor: B92, 08.Jul.2017, 13:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi prave 3D likove za svetske blokbastere
Beograđanka, Ljiljana Antonović, 3D karakter animator, provela je šest meseci u Weta digital studiju za vizuelne efekte Pitera Džeksona na Novom Zelandu, gde je radila na filmu "Planeta majmuna- Rat" koji 13. jula stiže i u srpske bioskope.
Pošto potiče iz muzičke porodice, muzika je od početka zanimala i krenula je tim putem, završila je Muzičku akademiju, radila pet godina kao tonac, imala svoje bendove, stvarala svoju i izvodila muziku drugih autora, ali je u jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trenutku želja za crtanjem, slikanjem, ljubav prema crtaćima i kompjuterskim igrama prevagnula te se od grafičkog dizajna okrenula 3D-u.
Ne znajući koliko je zapravo to velika oblast, krenula je u školu "Chiron" Peđe Bakića koji je radio u studiju Džordža Lukasa i tako je počela njena avantura kroz svet 3D-a, iz studija u studio, sve do "Take One" studija, igrice "Whitcher" i apliciranja za jedan od najvećih studija u svetu.
"U jednom trenutku pošto sam prošla kroz čuvenu igricu 'Witcher' koja je doživela veliki uspeh, rešila sam da se odvažim i apliciram za Weta studio, ali nisam mnogo očekivala. Aplicirala sam, zaboravila na to, međutim tri nedelje kasnije pozvali su me da dođem. Bila sam van sebe, nisam znala da li da se radujem, da li da plačem, vrištim, šta da radim, pritom tu je bilo malo dete i odluka je bila da ja odem i probam", priča Antonović za Tanjug.
Prvi put se odvažila da ode tako daleko, sama, a kada je stigla čekao je novi život, nova zemlja, novi uslovi rada, ali kako je rekla nije očekivala da će dobiti tretman kao da je kod kuće.
"Ulazak u ceo proces, učenje novog softvera koji koriste samo tri studija u svetu, treninzi, sve je to bilo teško i stresno, ali bačeni ste u more i morate da se snađete. Prvih par dana nisam mogla da se snađem, dobijete auto i lepo vam piše držite se leve strane, ali treba se navići da je sve suprotno. Ipak u poređenju sa beogradskim ulicama tamo je milina voziti", kaže Antonović.
Ističe da je organizacija u Weta studiju savršena i da su svi bili voljni da joj pomognu, jer odlično znaju šta znači biti u potpuno nepoznatoj zemlji. U Weta digital studiju 80 odsto ljudi dolazi iz različitih krajeva sveta, najviše ima Francuza Nemaca, Španaca, a Antonović se iznenadila da su zapravo dvojica Srba na vrlo visokim pozicijama - Dejan Momčilović je na čelu Odeljenja motion capture, a Goran Milić je šef Odeljenja za facijalnu animaciju.
"Ljudi iz Evrope su navikli da se snalaze i kada odu u zemlju kao što je Novi Zeland, koja ima visok standard i odlične uslove za rad i još pokažu da su snalažljivi, da brzo uče i prilagođavaju se, onda oni odluče da ulože u njih", rekla je Antonović i primetila da sve više naših ljudi uspeva da stigne do studija poput Weta digital što, smatra, samo govori o volji, radu i trudu da pomerimo neke granice.
Antonović je u Weta studiju bila agažovana po projektu na šest meseci i radila na trećem nastavku filma "Planeta majmuna".
"Ja sam bila u odeljenju zaduženom za celo telo. Endi Serkis igra najvažniju ulogu (majmuna Cezara), počeo je sa Golumom u 'Gospodaru prstenova' i mislim da je našao način da da karkter majmunu, ali je bilo delova gde smo morali da dorađujemo njegov stil da to izgleda majmunskije", objasnila je ona, dodavši da je njen zadatak bio da kada dobije kadar, razmisli šta tu nedostaje da ti majmuni izgledaju još bolje i da oživi svaki deo njihovog tela.
Naglašava da je "Planeta majmuna" izvanredan film sa odličnom pričom i da je Goran Milić sa svojim timom zaduženim za facijalnu animaciju dao poseban karakter majmunima.
"Bio je to veoma zanimljiv projekat, fantastično je iskustvo i volela bih da se u nekom trenutku vratim i nastavim tamo gde sam stala", kaže Antonović i ubrzo dodaje da bi volela da prođe i kroz druge značajne svetske studije, a najviše ih je u Kanadi, Švedskoj i Kaliforniji, te tako samo u Vankuveru ima oko 200 studija. Ona primećuje da i u Srbiji vrlo brzo u poslednje vreme niču studiji koji su vrlo uspešni u gejmingu, da postoji vrlo kvalitetan kadar, ali da još uvek ne postoje uslovi za realizaciju jednog celog velikog projekta pa umesto toga studiji bivaju zaduženi za delove velikih projekata.
"Mislim da nam se šanse povećavaju iz godine u godinu da pocnemo da dobijamo vrlo izazovne projekte", smatra Antonović. A o Novom Zelandu kaže da to "druga planeta", zbog mentaliteta, prirode, klime, na koju nije uspela da se navikne. "Velington je okružen morem, prelepo je, ali samo dva restorana imaju bašte napolju zbog sunca. Zračenje je veliko, leti sunce vas prži, ali duva jako hladan vetar. Postoji izreka 'Ne možeš pobediti Velington po sunčanom danu' i to je zaista tako. Kada sam došla, dočekao me je kolega koji mi je rekao: Videćeš koliko jako vetar duva kada vidiš biciklistu da pedalira u mestu i bukvalno je tako", ispričala je Antonović.
Novi Zeland je, kako ističe, osma zemlja u svetu po bogatstvu, imaju visok standard, ljudi su nasmejati i prijatni, dok čekate ispred semafora da se uključi zeleno, neko će početi da priča sa vama i Antonović je za kratkih šest meseci sklopila nekoliko ozbiljnih prijateljstava.
U iščekivanju ponovnog poziva sa Novog Zelanda posvetila se učenju "digital compositing"-a, za koji kaže da je "najkompleksnija oblast koja se zaista bavi čudom", sarađivaće i sa američkim studijom "Art Bully" koji ima predstavništvo u Beogradu, a ne isključuje ni mogućnost pedagoškog rada kako bi svoje iskustvo prenela drugima.
A na pomen mogućnosti saradnje sa Džejmsom Kameronom, s obzirom na to da planira još četiri nastavka "Avatara", Antonović uz osmeh kaže da ništa nije nemoguće i dodaje da ima mnogo anegdota vezanih za tog "genijalnog čoveka".
"Sticajem okolnosti, kada se radio 'Avatar', neke od kolega su bile deo procesa i rekli su mi: Džejms Kameron je tolika 'picajzla' da mora da prođe kroz svaki kadar i mora da zna svaki kadar. Ukoliko si pomerila jednu travku dva piksela levo, on će da kaže, ovaj kadar vraćam. On vraća taj kadar, jer zna da si pomerila tu travku dva piksela levo, pošto je on stavio baš tamo", priča Antonović.
Ona ističe da su u predprodukciji pojedini bili u šoku jer je trebalo da nešto iz budućnosti što je on zamislio naprave za par meseci. "Znam ljude koji su sa projekta odlazili u izvesne institucije, kažu da su se lečili, ali svi kažu da bi ponovo radili sa njim, jer je mnogo lakše raditi sa čovekom koji zna šta želi, čak I po cenu da se deo procesa vraća više puta dok ne dobije šta želi", rekla je Antonović.
